Водолазкин: Срби и Руси су блиски народи испреплетене историје

„Верујте ми да искрено мислим кад кажем да је српска литература једна од најзначајнијих на свету“, изјавио је руски аутор и добитник награде „Иво Андрић“ Јевгениј Германович Водолазкин

„Верујте ми да искрено мислим кад кажем да је српска литература једна од најзначајнијих на свету. Српски писци развијају нове трендове. Што се тиче српских издавача драго ми је што се код вас објави јако пуно не само домаћих него и страних књига. Љубитељи књижевности код вас заиста имају добар преглед шта се догађа у свету издаваштва и шта се чита у другим земљама. Све је то вредно пажње и поштовања поготово кад се зна да је садашња економска криза знатно отежала посао издавача“, изјавио је Јевгениј Германович Водолазкин, један од најутицајнијих савремених руских писаца у ексклузивном интервјуу за „Вечерње новости“.

Водолазкин је за свој роман „Бризбејн“ добио престижну награду Института Иво Андрић за најбољи роман, која ће му бити уручена у Андрићграду 9. јануара.

„Ми смо заиста јако блиски народи испреплетене историје. Високо ценим вашу културу и посебно књижевност. Зато сам се обрадовао кад сам сазнао да сам добио награду Института Иво Андрић у Вишеграду за мој роман ‘Бризбејн’. Управо то изненађење дало ми је допунску емоцију“, изјавио је он.

Водолазкин, иначе почасни доктор Универзитета у Букурешту са многим међународним признњима и добитник награде назване по руском нобеловцу Александру Солжењицину, 2015. године добио је и награду  „Милован Видаковић“ на Фестивалу прозе у Новом Саду.

Његова два романа „Лавр“ и „Соловјов и Ларионов“, оба награђивана као књиге године у Русији, издавачка кућа „Агора“ објавила је на српском, је „Бризбејн“ штампао „Службени гласник“.

„Наравно да ми је драго што се моје књиге читају у Србији коју ценим и волим“, изјавио је Водолазкин.

„Нова награда ме такође обрадовала тим више што су је пре мене добили познати писци“, указао је он. У носиоце награде Иво Андрић убрајају се Захар Прилепин, Петер Хандке, Гузељ Јахина…

На питање да ли је прочитао неку Андрићеву књигу, Водолазкин је одговорио:

„Читао сам његову најпознатију књигу ‘На Дрини ћуприја’. Сада је поново ишчитавам и дивим се његовој структури романа и магичном реализму. Радо ћу прочитати и друге његове књиге ако су преведене на руски“, наводи он.

Додаје да је у Русији највише превођен Милорад Павић и да о њему највише зна руска читалачка публика.

Читао сам и књиге Боре Ћосића и Горана Петровића које сам и упознао“, изјавио је Водолазкин поводом други српских писаца чија је дела читао.

Водолазкин је рођен у Кијеву 1964. године, где је студирао филологију на Националном универзитету Тарас Шевченко.

Поводом свог ретког презимена, Водолазкин је изјавио:

„Моје презиме је украјинско и оно је заправо Водоласко. Оно нема никакве везе са професијом „водолази“ – у преводу на српски: рониоци. Презиме је настало од топонима. У Харковској губернији је било војно место Водолага. Намеравам да истражим своје порекло. Знам да ми је деда у Другом светском рату био тенкиста и погинуо је 1943. Један колега ми је пронашао да су моји преци живели у Ставропољу на југу Русије.“

Након завршених основних студија, Водолазкин је одлучио да постдипломске студије настави у Лењинграду, бавећи се древном руском литературом.

„То је заслуга мог професора на факултету који ме је заинтересовао за древну руску литературу“, образложио је он.

Своју одлуку да не коментарише време у коме живимо и најскорије светске догађаје, Водолазкин је образложио:

„Као аутор сам удаљен од актуелности. Не зато што се бојим актуелности. Мислим да се обзиљно може говорити о било којем времену и догађању ако постоји дистанца. То што понекад говоре о времену које траје бива доста површно. За праве оцене је потребна временска дистанца. Можда постоје аутори који су способни да спознају и схвате све што се догађа у време у којем живимо. То је доста тешко јер ми много шта не знамо што се открије тек касније.“

Извор:
ИСКРА