Рад Друштва „Кнегиња Љубица“

Милка Свет. Вуловић враћала је 1899. 4 питомице Београдског женског друштва, после завршеног школовања, њиховим родитељима на Косову. У сусрету са националним радницима и српским конзулом у Приштини, уверила се о тешком стању у коме су се налазили Срби на Косову. На предлог и уз помоћ конзула при повратку у Београд основала је Одбор госпођа „Кнегиња Љубица”. Друштво „Кнегиња Љубица” је основала уз сарадњу са Дафином Протић, Милевом Константиновић, Катарином Спасић, Јеленом Стокић, Даринком Лешјанин, Савком Панић и Даницом Соларевић. Одбор је помагао цркве и манастире у Старој Србији и Македонији. Рад Друштва је био тајан до 1912. Ствари су преносили поверљиви људи. (1) Милка Свет. Вуловић је 1906. истакла: „ … Осећање бити на Косову, гледати, посматрати, уживати све лепоте, бити присутан на оном парчету земље, где је Мурат од српског јунака пао, не уме песник да опева, не уме књижевна снага да опише онако како то душа Србинова осећа…“ (2) Григорије Божовић је истакао: „…Оне најважније и најделикатније ствари рађене су и потписиване у тајности, управо да што мање људи о њима зна. На самом почетку одбор је био састављен од најодабранијих госпођа београдских, било од супруга најутицајнијих људи у престоници, било од најотменијих интелектуалки и госпођа прво из престонице, затим из Србије, а нешто доцније и из неослобођених крајева.Уосталом на овако одабирање пазило се све до данас, те су кроз овај одбор прошле најугледније наше жене и госпође. … Одабране госпође у тој организацији нису само поклањале одежде, црквене утвари и помагале свештенство на Југу. Много даље су оне бацале копље. Од Двора до последње шумадинске кровињаре, оне су од почетка стале куцати на врата на узбуну: како је крајње време спасавати крајеве у ропству. Тај одбор учинио је безброј иницијатива код свих што су земљу водили, дао безброј сугестија и за крупнија и за ситнија дела. Многе примао и прихватао, да би их осоколио да се опет на терен врате. Многе разочаране опет повратио и надахнуо на нове подвиге. …. Многе избеглице сместио, многе ђаке помагао да се школују и дошколују, и имао одзива на све невоље и потребе јужних крајева, затим и Босне, које су допирале до Београда. Једном речју: у то доба Одбор Госпођа „Кнегиња Љубица” био је најбуднији контролор приватни, и коректив за сва родољубива подузећа и за све националне умишљаје у Београду. … Тих година за нас у Старој Србији најопаснија је снага био Мула Зека из Пећи. Тај човек је био створио план за наше истребљење и почео га изводити. И нико му није могао стати на пут осим, то је чињеница, Одбора Госпођа „Кнегиња Љубица” … Од његове појаве и доста под његовим потстреком почеле су се низати оне организације наше националне које су припремале и Србију и наш народ за ослобођење, … „Кнегиња Љубица” је водила оно друго толико заслужно друштво „Коло Српских Сестара”. Према свему овом значај и заслуга ове организације за Југ, историјска вредност његова дела и деловања све до данас – врло је велика и непоречена. Одбор Госпођа „Кнегиња Љубица” је одиста прави и несумљиви витез са тешкога нашега разбојишта за извојевање данашњице. То Стара Србија и Маћедонија не могу никад заборавити.” (3) У Балканском рату друштво је прилагало за болнице болнички материјал и преобуку за рањенике, коју су чланице саме прикупљале и шиле. Друштво је послало добровољцима три заставе 1912 и 1913. Чланице одбора су у време ратова радиле предано по болницама, као добровољне болничарке. При повлачењу војске 1915. Милка Вуловић, председница друштва, са секретаром и чланицама избеглицама, прикупљале су добровољне прилоге у Нишу, па су са тим новцем и великим прилогом Црвеног Крста, отвориле одмориште у Штимљу за војнике, који су туда пролазили, снагдевајући их преобуком и осталим најпотребнијим стварима. После завршетка Првог светског рата било је потребно збринути ратничку и сиромашну децу. (4)

После Првог светског рата друштвени рад проширен је на културно-просветно и национално поље. Друштво је образовало 35 помоћних пододбора широм земље. Пододбор у Панчеву хранио је 60 до 80 деце дневно. Пододбор у Загребу одржавао је домаћичке течајеве којима је руководила председница Олга Крњиц-Пелеш и помагао је и сиромашну децу. Пододбор у Бихаћу радио је на просвећивања жена на селу, одржавао предавања по селима. Пододбор у Урошевцу водио је надзор над Домом Милосрђа у Штимљу. Пододбор у Сплиту поред забавишта имао је и своје обданиште. Пододбор у Котору имао је ђачку трпезу, и зими је исхрањивао преко стотину сиромашне деце. …. . (5) Пододбор у Обреновцу, подигао је дом за старце и старице, а помагао је и сиромашну децу. Пододбор у Бихаћу радио је на просвећивању жена на селу. Пододбор у Скобаљу одржавао је домаћичке течајеве. Пододбор у Баваништу радио је на просвећивању сеоских жена. Пододбор у Котору имао је ђачку трпезу. Зими је исхрањивао преко стотину сиромашне деце.(6) Друштво и његови пододбори су сарађивали са осталим женским добротворним друштвима. Друштво Кола Српских Сестара у Котору сарађивало је са пододбором „Књегиња Љубица” које је преко зиме бесплатно издржавало Ђачку трпезу. Заједно са њима дежурале су и радиле у просторијама трпезе. (7)

Друштво „Кнегиња Љубица” подигло је спомен-цркву у Штимљу на Косову, посвећену палим ратницима. Црква је подигнута 1913. и 1914. (8) За време рата Бугари су цркву руинирали, па је друштво „Кнегиња Љубица” приступило обнови. Дом Милосрђа је био на два спрата, и обухватао је две учионице, две спаваће собе и просторије у којима су требали да станују учитељ и свештеник. За изградњу дома све снаге су уложили Одбор друштва „Кнегиња Љубица” заједно са одборима у Косовској Митровици, Урошевцу, Битољу и Загребу. Одбор Госпођа Књегиње Љубице је 1922. одликован орденом Св. Саве III степена. Друштвена застава је била у храму Св. Архангела Михајла у Штимљу. (9) Икона Тајна вечера био је прилог сликара Уроша Предића. Друштво Св. Саве подарило је иконе Св. Саву и Св. Симеона. Икону Мајке Ангелине израдила је и подарила сликарка Полексија Тодоровић. Икону Св. Архангела Михајла, рад Боре Стефановића подарила је Нат. Смиљанић. Еванђеље било је дар Наке Спасић. Остале иконе биле су прилози чланица управе друштва. (10) Приликом свадбе краља Александра и краљице Марије 1922. Друштво је са својим одбором госпођица имало видну улогу, и поред осталог, продавало је традиционални свадбени рузмарин. Девојке у националним костимима учествовале су при дочеку краљеве невесте. Друштво је слало сваке године прилоге за зимску помоћ. (11)

У Загребу је маја 1922. основано друштво „Пододбор Кнегиње Љубице”. Пододбор је приређивао забаве скупљајући новац за Дом Милосрђа. Извели су „Анкету женских удружења”. У анкети биле су заступљење делегаткиње десетак друштава. Председница друштва Олга Крњиц-Пелеш, говорила је о сврси анкете. Друштво је приредило 1. априла социјално просветно вече за Дом Милосрђа. А 22 априла приређен је “„Духовни концерат”у православној цркви у Загребу у корист зидања „Светитеља Саве” на Врачару. (12) Друштво „Кнегиња Љубица” у Загребу деловало је у духу народног јединства, не би ли утрло пут „к срцу братскога народа, кога зли учитељи одвајају и мржњом старога кова спречавају зближење и јединство народа”. Требало је показати „како се може истим путем поћи до народне среће, чувајућ свако своје а поштујућ туђе”. Друштво се бавило и просветним радом и добијало је помоћ од стране државе. Добило је по 5.000 динара помоћи 1924. као и 1927. (13)

Краљ Александар је дао идеју за изградњу цркве у Штимљу. После оправке цркве 1923. ударен је камен темељац Дому Милосрђа у Штимљу. Друштво је отворило склониште за сиромашну децу. После свршене основне школе, мушка деца слата су преко Привредника на занат. Од 1925. друштво је уступило просторије у Дому Милосрђа за основну и домаћичку школу, која је радила као косовска домаћичка школа Друштва „Кнегиња Љубица” и Задужбине Николе Спасића. У Дому су се одржавали и пољопривредни течајеви за сеоску омладину. На имању око Дома налазио се виноград, воћњак и градина, који су давали поврће за исхрану деце. За обраду имања добијали су помоћ од Вардарске бановине и Задужбине Николе Спасића. Одбор се обратио министарству пољопривреде и вода и министарству народног здравља са молбом да се селу Штимљу и насеобини Петровићи доведе вода за пиће. (14) Министарства су одобрила кредит, а приликом посете краља и краљице краљ је подарио велики прилог Хигијенском заводу у Скопљу, да би се та два села снабдела водом. Краљ је потпомогао спровођење водовода у Штимљу и Петровићима. Вода је спроведена из села Рачка. Осим водовода Дом је имао сопствени бунар. Приликом прославе 25 годишњице рада друштва краљ је одобрио да Дом у Штимљу буде под покровитељством престолонаследника Петра. Том приликом друштво је одликовано орденом Св. Саве III степена. Поред задужбине у Штимљу и цркве на Делиграду, друштво је у Београду подигло свој дом. (15)

Засебан воз из Београда возио је изасланике важнијих вароши из Југославије на Видовданску свечаност у Штимљу. Воз је примио у Скопљу изасланике и госте и на Косово стигао 27. јуна 1923, где је свечано дочекан. Урошевац је био искићен, а народ је дочекао госте најсрдачније, обучен у свечано одело. Јутрење је служио владика призренски Михајло, а око 9 сати придружили су се владика нишки Доситеј и владика Чехословачки Горазд. У 10 сати и 30 минута обилазило се око храма, а затим је одржан помен косовским јунацима уз суделовање Певачког друштва „Мокрањац” из Скопља. По свршеном парастосу владика Доситеј одржао је говор. Одао је признање Друштву Госпођа Књегиње Љубице на труду око подизања храма у знак захвалности Косовским Осветницима. Истакао је: Овај свети храм, који је подигнут на овоме месту, биће свећа за цело Косово. Православни Чехословачки владика Горазд говорио је о Косову Пољу, истичући радост Чехословака, што је Косово освећено. На крају је рекао : свако зло које постигне вас, знајте, да је постигло и нас. А свака радост ваша, она је и наша. Милка Свет. Вуловић била је заједно са подпредседницом друштва Смиљанићком, секретарицом С. Радичевићевом, благајницом Наком Спасић, чланицама Сидом Јовановићевом, Јел. Мутавџићком, Анком Ђуровићком, … . У свом говору Милка Свет. Вуловић истакла је да је Павле Чемерикић после ослобођења из тамнице дошао у Београд и предложио Одбору Госпођа да обнови цркву у долини Штимљанске речице, у чијој је порти била школа. Одбор Госпођа примио је молбу и почео са радом. Услед албанске побуне радови су обустављени. После ослобођења Г. П. Чемерикић је са сељацима и војском изашао у сусрет престолонаследнику Александру. Александар му је рекао : „ту треба цркву да подигнете”. Одбор Госпођа „Књагиња Љубица” на ванредној седници решио је да на вису “М. Тарабошу” у Штимљу подигне цркву у част и славу “Осветника Косова”. План је израдила архитекта Јелисавета Начић. … Црква Св. Архангела Михајла је предата владици рашко-призренском, Штимљанима и српско православној школској општини Штимљанској. Говорила је Олга Пелеш, председница Друштва „Кнегиња Љубица” из Загреба. (16) Свечаности су још присуствовали краљев изасланик, владин изасланик, чешки конзул Лемар, некадашњи руски посланик Страндман, изасланства госпођа и господе православне чехословачке цркве из Худобина, представници хуманих друштава и народ са Косова. (17) Гуслар Петар Перуновић спевао је пјесму „Зидање и освећење цркве Светог Арханђела Михаила у Штимљу на Косову” 15 јуна 1923. (18) Олга Керниц-Пелеш, председница Одбора Друштва „Књагиња Љубица” из Загреба и Софија Фетер Ћук, подпредседница истог одбора, одликоване су орденом Св. Саве IV степена. (19) Одбор госпођа „Кнегиње Љубице” решио је да се у знак признања једна соба у дому Милосрђа у Штимљу назове гђе Милке Вуловивићке, а друга гђице Савке Радичевићеве. (20)

Друштво је прославило 25-годишњицу рада 1924. на Три Јерарха. Уочи прославе у Народном позоришту приказана је свечана представа „Коштане”. На дан прославе Одбор Госпођа присуствовао је архијерејској служби у Саборној цркви у Београду, а затим је одржано благодарење уз чинодејство патријарха. Патријарх је поздравио беседом племенито друштво „Кнегиње Љубице” и захвалио им се на трудољубивом раду на подизању старих задужбина и саграђеној цркви у Штимљу. Патријарх је подарио Одбору икону са својим архијерејским благословом. У кући Наке Спасић одржана је свечана академија. На академији био је присутан патријарх Димитрије, а од стране двора госпођа Хаџићка, као и многи гости, као што је био генерал Ђура Јосиповић и вицеадмирал Прица. Из Загреба је дошла Софија Фетер-Ћук, а са Косова госпођа Сара Попадић. Свечану академију отворила госпођа Вуловић. У свом говору је истакла: “„Добро нам дошли мили наши Косовски Гости!” Секретар друштва Савка Радичевић у свом говору изнела је све тегобе кроз које је друштво пролазило. Милка Вуловић обдарена је од Хришћанске Заједнице младих људи скупоценом библијом. Прво Београдско Певачко друштво подарило јој је своју повељу у знак признања. (21)

У Официрском дому у Загребу одржана је 28 годишња скупштина Друштва „Кнегиња Љубица”. На скупштини се разговарало о измирењу женских друштава. Патријарх је посетио седницу скупштине друштва и пожелео му: „Срећан и сложан рад и да се не делимо на православне и на католике, него сви да радимо на општем добру наше Отаџбине. “ После скупштинске седнице приређена је чајанка. Прво коло била је „Србијанка”. Делегаткиње су у оквиру скупштине имале излет у Божјаковину (државно добро). Ту су посетиле Домаћичку и Стручну занатску школу. Три ученице биле из Куманова. Љубица М. Јелић поздравила је ученице домаћичке школе у Божјаковини. У Загребу је радио Српски Девојачки Интернат Загребачке Добротворне Задруге Српкиња у Загребу. У члану другом проспекта интерната истакнуто је : „Загребачка Добротворна Задруга Српкиња основала је Интернат за Српкиње које долазе на науке у Загреб, како би им пружила прилику да се сместе у здравом и зрачном стану, да се хране здравом и добром храном, да им се олакша напредак у наукама, добром домаћом дисциплином да се друштвено образују и науче домаћем реду и тачности те да образују своје религиозно и национално осећање.” Писац чланка у часопису „Српско Косово” Љубица М. Јелић, била је председница Одбора „Кнегиње Љубице” из Скобаља. Љубица М. Јелић била је одликована орденом Светог Саве V степена. (22)

Скупштина Друштва „Кнегиња Љубица” одржана је 16. септембра 1928. у Скопљу. Милка Св. Вуловић отворила је скупштину у сали Просветног дома. У свом извештају Милка Св. Вуловић истакла је да је правац друштва религиозни хумани и национални. Друштво је помагало подизање цркава. Била је образована културна секција од госпођица из Београда. Секција је радила на на просвећивању народа и подизању цркава. Друштво је имало у Штимљу Дом Милосрђа, св. Архангела Михаила и велико имање, све у вредности око 4 милиона динара. После извештаја Одбора госпођица, на дневном реду су били извештаји свих пододбора из Југославије. Први је свој извештај читала Анђа Ристић, председница пододбора из Скопља. Затим је следио извештај из Ниша, чији је пододбор бројао 200 чланова. После је говорила Катица Прица из Сиња. У Панчеву је било 523 чланице. Пододбор у Краљеву имао је 111 чланова. У Урошевцу одбор је подизао цркву. Одбор у Качанику спремао се да подигне цркву. Пододбор је од Обласног Одбора у Скопљу добио 30.000 динара. Читани су извештаји из Ћуприје, Параћина, Струмице, Алексинца, Загреба, Јагодине и Скобаља. Наталија Смиљанић истакла јр да би сви пододбори требали зидати своје домове заједно са женском народном заједницом. На скупштини је акламацијом изгласано поверење старој управи на челу са Милком Свет. Вуловић. Сутрадан су све учеснице скупштине отпутовале преко Битоља за Охрид, а оданде за Штимље. (23)

Патријарх Димитрије је 1928. обишао Пећку Патријаршију, Косовску Митровицу, Приштину и Грачаницу. Посетио је 28. септембра 1928. Дом Милосрђа у Штимљу. Патријарх је одсео у краљевом одељењу у Дому. Сазнавши за посету народ се скупио и дочекао патријарха у Дому Милосрђа. Патријарх је примио председника са управитељем школе и свим наставницима. Распитао се како народ у том крају живи, каква је била жетва, како је са здрављем и уопште о свему. Сутрадан је патријарх служио јутрење и архијерејску службу у цркви Светог Арх. Михајла. Иако је био радни дан, народ је у свечаном оделу дошао у цркву да види први пут у животу, да на Косову у Штимљу служи службу патријарх уз 5 свештеника. После службе патријарх је одржао говор у коме је истакао да је под старе дане дошао да обиђе Косово, и на њему цркву Светог Арх. Михајла. Том приликом је похвалио рад гђе Вуловић на челу одбора Кнегиње Љубице и на њиховом заузимању око подизања храма и дома. Патријарх је обишао насељенике из Црне Горе, интересовао се како су са жетвом, стоком … . Патријарх се у Дому Милосрђа састао са домаћинима из Штимља и распитивао се о задругарству. Одговорили су му да има једна задруга у близини која је имала 87 чланова. У разговору је истакао да није био син сељака, његов отац је био занатлија, али се интересовао за пољопривреду. Кад је био у Нишу читао је пољопривредне књиге и почео да калеми крушку. Бавио се и пчеларством. Препоручио је домаћинима да своју децу после свршене школе дају у пољопривредне школе, а ако неки од њих то не буде могао, требао је да деци купи пољопривредне књиге. Препоручио је штедњу. Похвалио је рад гђе Вуловић, председнице Друштва Кнегиње Љубице, и рекао да Косовци треба да буду захвални што имају у својој средини овакву просветницу, а исто тако и цео одбор Кнегиње Љубице. Патријарх је обишао цркву и у дому сва одељења и домаћинске курсеве. Дому је дао као помоћ 2.000 динара. Патријарх је у цркви разгледао уметничке иконе које је израдио Предић и иконе које је израдио монах Момчиловић из Старог Ковина. У цркви се налазила споменица свих хероја који су дали своје животе за ослобођење и уједињење. Њихова имена су се помињала и читала приликом помена који се држао сваке године на Видовдан. Патријарх је из Штимља наставио пут за Урошевац. (24) Милка Св. Вуловић посетила је Ораховац 31. октобра 1928. и са пододбором Друштва договорила да подигну Дом Милосрђа у Ораховцу. Отпутовала је у Косовску Митровицу, да прими Дом Светог Саве. (25)
Приликом посете Призрену патријарха Варнаву јула 1930. дочекали су представници војске, ученици основних школа, хуманитарних и културних удружења, Кола Српских Сестара, друштва Кнегиња Љубица и Кнегиња Зорка, … . Патријарх је напустио Призрен 12 јула 1930. и кренуо за Урошевац. Посетио је село Штимље и Дом малолетника. (26) Другу спомен-цркву Друштво је подигло на Делиграду у знак вечитог признања и захвалности Србима и Русима који су пали у ратовима од 1876-1918. Црква је освећена 1935. Највише је приложио краљ Александар, који је подарио иконостас израђен од мермера и звоно. Издали су албум цркава и манастира 1935. у корист подизања храма Св. Саве у Београду. Исте године су издали књижицу „Спомен Црква” на Делиграду. Одбор госпођица из Београда прикупио је 60.000 динара. План за градњу цркве израдио је бесплатно архитекта Момир Коруновић, према плану цркве у Штимљу.

Друштво је помагало сиротињу у свим крајевима Југославије, шаљући преко својих пододбора, основних школа и општина одела, рубље и обућу. Одело и рубље су саме чланице прикупљале, прекрајале и шиле. Друштво је слало школама књиге. Прикупљали су прилоге за градњу цркава у Љубљани, Марибору, Црквеници, Вису, Сињу и Самодрежи на Косову. Прикупљале су прилоге за Руску цркву у Берлину и Хоргошу. Друштво је награђено 1937. за свој културно-национални рад из Фонда Блаженопочившег Краља Александра И Ујединитеља са 10.000 динара. У великој дворани Коларчевог универзитета у Београду 7 маја 1939. прослављена је четрдесетогодишњица од оснивања друштва. (27)
Пододбор друштва „Кнегиња Љубица” основан у Скопљу 1921, проширио је делатност на околину и основао пододборе у Качанику 1926, у Приштини 1928. Пододбори друштва „Кнегиња Љубица” имали су 200 чланица у Скопљу, 12 у Качанику, 60 у Приштини, и 40 у Ханријеву. У Приштини је пододбор имао свој дом. (28)

Пододбор друштва „Кнегиња Љубица” у Лесковцу у свом извештају 1939. навео је да је за сељанке одржао 15 течајева, у својој згради. Њихов циљ био је одржавање народне ношње и васпитавање у националном духу. Пододбор друштва „Кнегиња Љубица” у Шибенику помагало је 14 деце из основне школе. Свако јутро су добијали шољу топлог млека са комадом хлеба. Такође пододбор је помагао школску децу у књигама и школском прибору. Помагао је упис својих штићеника у занатску школу, а два дечака упутио је у Дом милосрђа у Штимљу. (29) Друштво „Кнегиња Љубица” приредило је своју приредбу 1935. у просторијама Ауто-клуба у Београду. Приређивали су своје састанке ухотелу Ехцелзиор у Београду. Биле су и девојке из Одбора Госпођица друштва.

Поред задужбина у Штимљу и цркве на Делиграду, друштво је подигло свој Дом у Београду за своје циљеве. Под патронатом друштва „Књегиња Љубица” одржане су изложбе Марка Мурата, Резникова, Балоковића, Иве Деспићеве као и аметерска изложба Добриле Главинић Кнез Милојковић. За пострадале са брода „Дакса” друштво је послало помоћ Дубровачкој паробродарској пловидби са напоменом да се једна половина суме подели породицама пострадалих, а друга заклади при дирекцији поморског саобраћаја. Пострадали од земљотреса у Валандову примили су велику помоћ од друштва. Друштво је слало прилоге за зимску помоћ. (30)

На сахрани краља Александра 1934. биле су Милка Св. Вуловић, професорка и оснивачица друштва. Носиле су венац Радмила Пећић, Оливера Бајић, Рушка Дамјановић и Магдалена Вујичић. Била је и Савка Радичевић, учитељица и од оснивања секретар друштва. Сликане су са венцима.

Председница друштва „Књегиња Љубица” Нака Спасић сарађивала је са друштвима као што су били Црвени крст, Савез сокола, … . У својој кући у Београду примала је делегације чланица друштава „Књегиња Љубица” из унутрашњости.

Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. у Београду Бал словенских народа. Под покровитељством Владе Илића, председника Градског поглаварства, бал је одржан у просторијама Соколског друштва Матица. У Почасном одбору биле су … Нака Спасић, председница друштва „Књегиње Љубице”;… Милица Јовановић, председница друштва „Књегиња Зорка”; Лепосава Петковић, председница Југословенског женског савеза. (31) Добротворна женска друштва учествовала су у соколским прославама Дана Уједињења у Београду. Соколска жупа Београд одлучила је да се 1. децембра 1938. на свечан начин обележи двадесетгодишњица ослобођења и уједињења. За ову прославу прихваћена је сугестија Савеза сокола да у њој узму учешћа престолничке ратничке, националне, културне организације и савезна управа и то у соколској поворци и на свечаној жупској седници где би представници ових организација дали своје изјаве и солидарисали се са соколским погледима. Хиљаде старих ратника, резервних официра, добровољаца, чланова Народне одбране, Јадранске страже, Кола српских сестара, Југословенског и Српског културног клуба, Савеза емигрантских удружења Истра-Трст-Горица, чланови Друштва словенска мисао, Народна свест и маса студената београдског Универзитета. Сви су били са својим заставама а студенти са транспарентима и натписима. У Савезном дому, данашњем Протоколу на Теразијама, одржан је део свечаности а настављен у Соколском дому у Тиршовој улици. Ту су представници удружења из Београда говорили о значају 1. децембра. (32) Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње, та прослава остала би само соколска, да није, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широј основи, и тиме омогућили и ширим слојевима народа да учествују. Стизали су представници и чланови четника, добровољаца, Народне одбране, Кола Српских Сестара, … . (33) На почетку „Споменице друштва „Кнегиња Љубица” о четрдесетој годишњици друштвеног рада” као увод био је текст Патријарха српског Гаврила о друштву „Кнегиња Љубица” : „По законима Божјим и људским, човек је дужан да остварује извесне вредности овде на земљи; да своме животном битисању дадне дубљи смисао, и да се богоугодним делањем и моралним усавршавањем спреми за спасење, како би наследио вечни живот у царству небесном. У томе је смисао живота и историје. Међу људима и народима, истичу се појединци и читаве заједнице својим добрим делима, као весници Божје воље, као носиоци узвишених идеала, као борци за победу добра над злом, као творци културе и слободе, и као поборници среће и боље будућности. Светле светосавске традиције нашега народа, биле су и остају најбољи основ и путоказ за одржање, за сва напредна стремљења и стварање наше народне снаге и способности. На том основу учвршћен, и овим путем вођен, богоугодни и патриотско-хумани рад наших родољубивих Српкиња, удружених у Друштво Кнегиња Љубица, делује читавих четрдесет година, са видним и уопште признатим успехом за добро свога милог српства и драге отаџбине. Са пуним срцем радости и задовољства својих вредних чланица и сарадница, Друштво Кнегиња Љубица прославља свој јубилеј четрдесето годишњег плодног рада, рада пуног части, поноса и самопожртвовања за добро народно. Српска православна црква са свесрдним признањем и дубоком захвалношћу, искрено поздравља и топло благосиља ову ретку прославу Друштва Кнегиња Љубица у пуном уверењу : да ће у будућности богоугодни, родољубиви и хумани рад овога угледног и заслужног друштва, пратити благослов Божји, и благодарност наше свете Цркве и нашега благочестивог народа. 27.априла (10 маја) 1939 г. Београд”. (34) Велики добротвори били су : Краљ Милан, краљ Петар I, краљ Александар I и краљица Марија, патријарх Димитрије, патријарх Варнава, патријарх др. Гаврило Дожић, владика Георгије, Драга Сандић-Ђорић, Светозар Прибићевић, Милан Стојадиновић, Миша Трифуновић, др. Светолик Стефановић, Перса Валовић, Марија Вајферт, … .. . Добротвори епископ Николај Велимировић, манастир Високи Дечани, Рашко-призренски епископ Михајло, Пећка Патријаршија, Српско свештеничко удружење, Жељезничка задруга, Организација учитељица и забавиља – Земун, Добротворна задруга Српкиња – Панчево, …. . Утемељачи Војвода Бабунски, … Акционарско друштво „Сартид”.(35)
Пре Другог светског рата у краљевини Југославији радила су бројна женска добротворна друштва. Једно од првих таквих друштава било је Друштво „Књегиња Љубица”. Друштво је основано 1899, да би прво помагало цркве и манастире на територијама под влашћу Турске. Ствари су преносили поверљиви људи. Проширило је своју делатност. Рад Друштва је био тајан до 1912. После Првог светског рата Друштво је наставило свој рад. Рад друштва проширен је на културно-просветно и национално поље. Друштво је образовало 35 помоћних пододбора широм Југославије. Подигло је цркву и Дом Милосрђа у Штимљу. „Књегиња Љубица”, Коло Српских Сестара, „Књегиња Зорка” и „Српска мајка” радила су заједно са соколским и осталим националним друштвима. Друштво „Књегиња Љубица” деловало је до Априлског рата 1941.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :
1. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;
2. „Видовданске успомене у душама поколења”, „Српско Косово”, Скопље, Видов-дан 1928, бр. 12 и 13, стр. 27;
3. Гр. Божовић, „Значај рада одбора госпођа „Кнегиња Љубица” за Јужну Србију”, „Споменица друштва „Кнегиња Љубица” о четрдесетој годишњици друштвеног рада” , Београд, 1939, стр. 20, 21;
4. „Извештај друштвене управе”, „Споменица друштва „Кнегиња Љубица” о четрдесетој годишњици друштвеног рада” , Београд, 1939, стр. 28;
5. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;
6. „Споменица друштва “Кнегиња Љубица” о четрдесетој годишњици друштвеног рада”, београд 1939, стр. 26;
7. Коло српских сестара-Котор, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар Календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 41, 42, 43, 44;
8. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;
9. “Велики добротвори “Српског Косова”, “Српско Косово”, Скопље, 15 Мај 1923, бр. 10, стр. 8,
10. „Споменица друштва „Кнегиња Љубица” о четрдесетој годишњици друштвеног рада”, Београд 1939, стр. 27;
11. „Извештај друштвене управе”, „Споменица друштва „Кнегиња Љубица” о четрдесетој годишњици друштвеног рада” , Београд, 1939, стр. 30, 32;
12. „Пододбор друштва Кнегиње Љубице у Загребу”, „Српско Косово”, Скопље, 15 јуна 1923, бр. 12, стр. 14;
13. Софија Божић, „Срби у Хрватској и југословенска држава 1918-1929.”, Београд 2015, стр. 285;
14. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;
15. „Споменица друштва „Кнегиња Љубица” о четрдесетој годишњици друштвеног рада”, Београд 1939, стр. 30;
16. „Сјајна Видовданска свечаност у Штимљу на Косову 1923. год.”, “Српско Косово”, Скопље, 1 септембра 1923, бр. 17, стр. 5-11;
17. „Споменица друштва „Кнегиња Љубица” о четрдесетој годишњици друштвеног рада”, Београд 1939, стр. 27;
18. Петар Перуновић, „Зидање и освећење цркве Светог Арханђела Михаила у Штимљу на Косову”, „Српско Косово”, Скопље, 1. фебруара 1924, бр. 3, стр. 6-8;
19. „Одликовања”, „Српско Косово”, Скопље, 1 септембра 1923, бр. 17, стр. 14;
20. „Косовски Гласник”, „Српско Косово”, Скопље, 15 марта 1924, бр. 5 и 6, стр. 28;
21. „Прослава двадесет-петогодишњице Одбора Гђа „Кнегиње Љубице” у Београду”, „Српско Косово”, Скопље, 1. априла 1924, бр. 7, стр.8,9;
22. Љубица М. Јелића, Скобаљ, „Знаменитости Загреба”, „Српско Косово”, Скопље, 15. априла 1928 год, бр. 8, стр. 8, 9, 10;
23. С. Д, „Скупштина великих жена срп. Народа у Скопљу”, „Српско Косово”, Скопље, 15. октобра 1928. Год, бр. 20, стр. 15, 16;
24. Стојимир С. Пејић, „Њ. Светлост Срп. Патријарх у Штимљу на Косову”, „Српско Косово”, Скопље, 1. новембра 1928 год, бр. 21, стр. 3,4;
25. „Дом Милосрђа у Ораховцу”, „Српско Косово”, Скопље, 15. новембра 1928, бр. 22, стр. 15;
26. Вељко Ђурић Мишина, „Варнава патријарх српски”, Београд, Савиндан 2009, стр. 79;
27. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40; „Споменица друштва “Кнегиња Љубица” о четрдесетој годишњици друштвеног рада”, Београд 1939, стр. 28;
28. Емилија Јовановић, „Женска удружења у Јужној Србији”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 април 1938, бр. 4, стр. 33, 34;
29. „Извештај о раду пододбора друштва „Кнегиња Љубица” Лесковац”, стр. 7; „Извештај о раду пододбора друштва „Кнегиња Љубица” Шибеник”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, Јануар, 1939, бр. 1, стр.8;
30. „Споменица друштва “Кнегиња Љубица” о четрдесетој годишњици друштвеног рада”, Београд 1939, стр. 30, 31, 32;
31. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, стр. 77, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4;
32. „1. децембар 1938. г у Београду”, „Око соколово”, Београд, 1939, бр. 1, стр. 3-10;
33. „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939. бр. 26, стр. 1,2;
34. „Споменица друштва „Кнегиња Љубица” о четрдесетој годишњици друштвеног рада” , Београд, 1939, стр. 7;
35. „Споменица друштва „Кнегиња Љубица” о четрдесетој годишњици друштвеног рада”, Београд 1939, стр. 35, 36, 43;

Извор:
БАНИЈА