„Украјинци се спремају за пораз, Америка им у томе помаже“: Амерички обавештајац Скот Ритер објаснио однос Вашингтона према Украјини

Пензионисани обавештајац америчког маринског корпуса и војни аналитичар Скот Ритер сматра да је посета Владимира Зеленског Сједињеним Америчким Државама била везана искључиво за новац. У разговору за РТ БалканРитер је поручио да је Зеленски инструмент америчког Конгреса, инструмент председника САД Џозефа Бајдена. Подсетио је да је Украјина једна од најкорумпиранијих држава на свету и изарзио забринутост да оружје које САД шаље Украјини завршава на црном тржишту.

Скот Ритер постао је познат непосредно пре инвазије на Ирак 2003. године, када је јавно оспорио став Вашингтона, рекавши да Садам Хусеин нема оружје за масовно уништење. У последњих неколико месеци више пута је прогнозирао победу Русије у сукобу са Украјином, а за актуелну кризу оптужио је Америку наводећи да се САД понаша као „размажена супер сила“. Са Ритером је разговарао политички аналитичар Александар Павић.

Да почнемо са посетом Зеленског Сједињеним Америчким Државама и његовим, како кажу, „историјским говором“ пред Конгресом. Мислим да је Ненси Пелоси рекла да је то био један од најбољих говора икада пред тим телом, да ли се слажете?

Не. Тужна је чињеница да је посета Зеленског била везана за новац и само за новац. И није реч о томе да је дошао Зеленски, и да он нешто одлучује и тражи новац од САД. Ради се о томе да је Зеленски инструмент америчког Конгреса, инструмент председника Сједињених Држава.

Имамо одлазећи састав Конгреса, одржани су избори, републиканци су освојили већину места у Представничком дому. Представнички дом контролише новац, а у Републиканској партији постоји све већа забринутост у вези са количином новца који се шаље у Украјину.

Шта се дешава са оружјем с којим је овај новац повезан? Украјина је једна од најкорумпиранијих држава на планети. Постоји реална забринутост да је добар део новца који смо послали завршио у џеповима корумпираних политичара и олигарха и да војна опрема коју шаљемо не завршава на ратишту, већ се преусмерава на црно тржиште.

Постојала је потреба да се, током последњих седмица мандата Конгреса који је лојалан Бајдену, одобре адекватна средства за Украјину.

Али требала им је нека фигура, неко ко ће доћи и одвратити пажњу Конгреса и америчког народа. И ето Зеленског. Он се појавио у режираној ТВ представи у Белој кући и испред америчког Конгреса. Међутим, што се тиче суштине оног што је говорио, то је бесмислице. Та идеја да Украјина побеђује и да би била у стању да победи само када би Сједињене Државе потписале још један чек на више милијарди долара, потпуно је смешна.

То смо сазнали и од самог команданта украјинских оружаних снага, генерала Залужног, који је недавно дао интервју за часопис „Економист“.

И он је рекао да је руска мобилизација озбиљна, да су Руси обучени за борбу, да ће бити офанзива. И да неће моћи да победе без опреме коју траже. Тако да се Украјинци већ припремају за долазећи пораз, то је оно што следи, јер нема упозорења.

То је скоро као филм „Хитлер, последњи дани“ о последњим данима Адолфа Хитлера у његовом бункеру…

И шта је то Зеленски добио доласком у Сједињене Државе?

Купио је један политички тренутак за једног угроженог председника. Шта су му Сједињене Државе дале? Дали смо још новца, али што се наоружања тиче, оних 1,2 милијарде долара, већина тог новца је за једну батерију „патриота“.

Друга ствар је да ће требати бар пет месеци да се момци обуче за управљање „патриотом“, па се они неће појавити на ратишту пре маја. Чак и тада, без оперативног искуства, то ће им бити само „позивница за гробље“. Руска војска је фокусирана на уништавање ракете „патриот“ у борби више од 30 година, тако да они на то чекају као запете пушке.

Биће одабрано 90 украјинских војника за управљање том батеријом, а моја претпоставка је да ће њих 70 бити мртво до краја прве седмице. То је оно што је Зеленски добио, позивницу за гробље.

Не, његов говор није био најбољи у историји. То је био један од најјаднијих говора.

Да ли је слање „патриота“ нека врста репутационог ризика за Пентагон, као и за амерички војно-индустријски комплекс? Ко ће хтети да га купи ако се не буде показао у Украјини или ако брзо буде уништен?

Сједињене Државе ће се вероватно вадити на грешку оног који је њима руковао. „Нисмо ми криви, дали смо им сјајно возило кога су слупали на првој кривини на писти. То је грешка возача.“

То је оно што ће се овде отприлике догодити. Сумњам да ћемо им дати најбољу верзију „патриота“.

Заправо ми је жао Украјинаца који ће управљати овим системом. Они немају избора, мисле да ће то донети заокрет, да ће, ако их буду укључили, моћи да заштите своје градове. Али, они ће само изгинути.

То је јадно, али не због Украјинаца. Никада не називам војника који је спреман да положи свој живот за своју земљу јадним. Ако сте довољно храбри да обучете униформу и учествујете у борбама, у одбрани нечег у шта верујете, онда заслужујете поштовање. Не заслужујете да умрете на овакав начин. Не заслужујете да будете осуђени за пораз.

Како могу гледати на Сједињене Државе као на пријатеља? Не помажемо им да победе, помажемо им да умру. И тако са сваким комадом технике коју смо донели на ово ратиште.

Немојмо се сад понашати као да су САД Русији откриле системе вишеракетних бацача. Русија је та која је изумела систем вишеракетних бацача, попут „Каћуше“ и „града“. Они и данас имају верзије које имају већи домет, а исту прецизност од ХИМАРС-а, и једнаку прецизност као ХИМАРС.

Нема сумње да је ХИМАРС смртоносан систем и да Руси од њега гину, али ово је рат. Руси ће ионако да гину у рату, а поготово од друге по величини војске у Европи која је добила преко 106 милијарди долара капиталних и материјалних средстава од једног од најнапреднијих војних савеза на свету.

Проблем у томе што не убијају Русе у довољно великом броју. Када имате однос страдалих од 10 према 1 на сопствену штету, то је проблематично.

Тако да је та идеја да ће Украјина некако бити у стању да апсорбује модерну технологију, што ће преокренути ствари на ратишту – апсурдна. Она је трагично апсурдна, јер је број мртвих и рањених украјинских војника криминалан, то су масовни бројеви.

Не знамо тачан број, али се с разлогом може веровати да мртвих има знатно више од 100.000 а рањених још и много више од тога. Ако се ова борба настави са овим односом убијених, овим темпом, Украјина ће имати четвртину милиона погинулих војника до почетка лета, пола милиона мртвих до краја лета.

Ово су бројке које повезујемо са сукобима попут Првог и Другог светског рата, али то се дешава и данас. Захваљујући Сједињеним Државама, НАТО-у, захваљујући свакоме ко подржава Украјинце и дозвољава им да верују да могу да победе у сукобу у којем никад нису могли да победе.

Кажете да је потребно бар пет месеци за обуку посаде „патриота“, а шта ће се дешавати за пет месеци? Да ли ће се рат завршити или бити близу краја?

Чак и ако Руси не буду завршили своју копнену офанзиву, постоји потреба за противваздушном одбраном Украјине јер она не функционише. Руси ће наставити да бомбардују критичну украјинску инфраструктуру, поготово енергетску.

„Патриот“ ће се појавити за пет месеци, а до тад неће више остати инфраструктуре коју треба заштитити. Шта ће онда десити са „патриотом“? Хоће ли га распоредити око Кијева? Ради се о једној батерији „патриота“, а за Кијев је потребан најмање батаљон, или чак бригада.

Једна батерија неће одбранити ништа, па се питамо која је сврха свега овог? Дакле ово је чисто политичка ствар јер председник САД мора да изађе пред Конгрес и каже:“Потребно ми је да одобрите 33 до 43 милијарде долара војне помоћи“.

Зеленски је тражио две батерије и није их добио, то показује да је ово само трагична фарса.

То је људска трагедија у степену који већина људи не може да замисли, а Зеленски само инструмент којег користе амерички политичари за домаће политичке сврхе. Нас није брига за Украјину, да нас је брига, не би им слали једну батерију „патриота“, и не би то радили тако да је потребно пет месеци да стигну.

Тако да сада пролазимо кроз један шоу, „Потемкиново село“ украјинске националне одбране.

Тврдите да више ништа није остало што би могло да се пошаље. Шта је онда крајњи циљ? Хоће ли их једноставно пустити да искрваре да би затим покушали да кажу, ето, учинили смо што смо могли за њих и то је све што можемо да урадимо?

Нажалост, мислим да је тако. Линдзи Грејем је дао једну од ретких поштених изјава када је реч о Украјини, пре пар седмица, када је рекао да ћемо се борити до последњег Украјинца.

Америчко решење је да је потребно да Украјина уложи свој целокупни ДНК, своје национално богатство, своју мушкост. Хоћемо да они буду побијени на ратишту зарад нашег политичког добитка.

Увек се насмејем када људи попут Џејка Саливена, Ентонија Блинкена, Лојда Остина или било ко други из тог соја кажу да није погодно време за преговоре. Хеј господо, ви се не питате. Мислите ли да Русија стварно слуша било шта што сада имате да кажете?

Русија вас презире, оштро вас критикује. Зашто? Зато што сте се показали као људи без части, без интегритета. Руси поштују снагу, част, они поштују интегритет. Можеш да им будеш непријатељ, али ако си частан, ако часно поступаш, ако поступаш са интегритетом, они ће те поштовати. И онда, када хоћеш да разговараш они ће рећи: „Са тобом можемо да разговарамо зато што си часна особа, особа са интегритетом“.

На Западу данас не постоји нико, ниједна једина особа за коју Руси сматрају да је на том нивоу. Ангела Меркел је некада била на том нивоу, Путин је увек примао њене телефонске позиве. Међутим, последњим изјавама разоткрила је себе као лажова и преваранта. Макрон је сада исти такав.

Бајден је обичан лажов, као и сви у његовој администрацији. Чак и ако би Украјинци данас дошли на коленима, на Русији би било да одлучи да ли жели да саслуша Украјинце или да их игнорише. Једино се руски глас рачуна када је реч о мировном споразуму.

Русија та која диктира исход на ратишту, и Русија ће бити та која диктира услове решавања сукоба. Русима су потребни обавезујући споразуми, али САД су се повукле из споразума о забрани ракета кратког и средњег домета, из споразума о забрани антибалистичких ракета.

Они су непоштени према Русима, а Руси нису глупи.

Чуо сам високе руске званичнике како говоре о Залужном као часном човеку, називају га способним професионалцем, али то не значи да ће с њим преговарати. Како би Руси икада могли да седну са Зеленским? Означили су га као лидера нацистичког режима, а са нацистима се не преговара, они се убијају.

Постоји ли опасност да би могли да покушају да отворе неки други фронт на неком другом месту, неко ново жариште, на пример у Србији, на „Косову“? Запад не обуздава косовске Албанаце, као да се можда припрема неко ново жариште, да би се скренула пажња од Украјине.

Kaда размишљам о потенцијалним жариштима, три ми падају на памет. Рангираћу их по редоследу у којем мислим да стоје, према потенцијалу за ескалацију.

Мислим да је највећи потенцијал у Придњестровљу, у Молдавији. Украјинци и Молдавци би могли да направе неки нагли корак, тако што ће запретити том отцепљеном руском региону, у циљу усмеравања будуће руске офанзиве у правцу Одесе, у ком можда нису хтели да иду.

За Украјину је важно да буде у стању да води битку за Одесу јер схватају да Руси не желе да је униште. Да сам Украјинац, то бих радио.

Други највећи ризик је Пољска. Пољаци предузимају мере мобилизације снага, усвајају законе, како би могли да искористе урушавање или пропаст Украјине и распореде снаге на западу те земље, што би изазвало сукоб са Русијом.

То не би био НАТО сукоб, члан пет се не би активирао, али би Пољска примила значајну материјалну помоћ НАТО-а. Пошто би то била ситуација у којој би се Пољаци борили у Украјини, након неког времена Руси би осетили потребу да гађају циљеве у Пољској. Тада би могло да дође до активирању члана пет, што би могло да буде веома опасно.Ипак, мислим да Пољаци схватају да би то била лудост и надамо се да ће разум победити.

Треће место је Србија, односно оно што се дешава на „Косову“. Не мислим да су Срби претерано орни за борбу јер су сећања на 1999. свежа и то је болно. Постоји много гнева у Србији у вези са оним што су Запад и НАТО урадили у Београду 1999. Међутим, питање је, може ли Србија спречити да се то понови? И да ли је оно што се дешава на „Косову“ вредно ризика да поново буде на мети ваздушних снага НАТО, које Србија не може да заустави?

Друга ствар је да Русија није у доброј позицији да помогне Србији на значајан начин. Руска подршка била по природи првенствено дипломатска, а то није нека помоћ ако бомбе почну да падају.

Једини плус за Србију је то што 1999. није било непосредних копнених борби између Србије и НАТО-а. Сматрам да је, ако би избио сукоб на „Косову“, српска војска способна да порази контингент Кфора. Добра вест у томе је да је то фактор одвраћања НАТО-а, да не дозволи такав развој догађаја.

НАТО има подстицај да спречи избијање сукоба, пошто је пораз његових снага на „Косову“ веома могућ. Ту је и страх да би преусмеравање снага са свог главног циља, Украјине, на Косово, пошто би НАТО могао би да се заглиби у озбиљном сукобу са Србијом, који би на дуже стазе добио, али би у краћем року био разарајући за тај савез, ослободило Русе за деловање у Украјини.

Тако да мислим да је питање Србије и „Косова“ такво да обе стране схватају да не би ништа добиле ескалацијом сукоба. Потенцијал за сукоб је стваран, али мислим да би ове садашње напетости могле да доведу до компромисног решења.

Имам симпатије за српску позицију, али сам реалиста. Знам да ће твоја српска публика бити спремна да ме гађа ножевима, и имате сва права на то, али би могло да дође до компромиса по којем „Косово“ препушта север Србији и даје неку аутономију разним српским енклавама у замену за признање независности. То би могао да буде неки компромис, знам да се Европа кретала у том правцу.

Знам да су то одбили представници Србије и „Косова“, али да би се избегао рат ко зна шта ће бити стављено на сто? Само кажем, од три наведена сценарија, мислим да српски има највећи потенцијал да доведе до споразума.

Е, сад, шта ће да се деси? Ко зна шта ће се десити…

Извор:
ИН4С