Жута кућа у Украјини?

Пише: Игор Дамјановић

„Сигурно неће бити, само ли у Круми нањуше ко смо и посумњају због чега смо ту. Показује да скренемо у Кукс, злогласну касабу севера Албаније. Кроз њу су ушли конвоји несрећника путем без повратка. Нема слова о несталим Србима без спомена Кукса.“ – овим ријечима је 2017. године колега Михаило Меденица описао своју посјету Сјеверу Албаније и додао: „Само ова стаза води у Круму и из ње. Нимало ме не радује чињеница да ћемо бити први Срби који су се вратили из ње. Надам се да хоћемо?“

Навршиле су се 23 године од како су шиптарски зликовци масакрирали стотине Срба да би њихове органе продали богатим западним клијентима, попут Дејвида Рокфелера коме је чак 7 пута пресађивано срце, последњи пут у 101. години. Са седмим пресађеним срцем Рокфелер проживио јој око пола године. Иза њега ће поред милијарди наследницима остати и породични „Рокфелер фонд“ за подршку НВО које промовишу вриједности и идеологију званичног Вашингтона. Занимљиво, фонд – чедо Дејвида Рокфелера по грантовима и донацијама за првих 10 година независности за НВО у Црној Гори био је неколико пута издашнији чак и од самог Сорошевог Фонда за отворено друштво. По подацима „Центра за фондације САД“ Рокфелер фонд је од 2007. до 2017. био највећи појединачни донатор МАНС-а, Грађанске алијансе, Фонда за активно грађанство, ЦДТ-а и једини амерички финансијер са 209.000 долара „35 мм“ (НВО ћерке Грађанске алијансе) и други по подршци донатор Акције за људска права.

Прије равно 10 мјесеци избио је рат између Русије и Украјине, највећи и најкрвавији ратни сукоб на територији Европе од краја Другог свјетског рата. Број погинулих војника на руској страни мјери се десетинама хиљада, док је прије мјесец дана глава ЕУ Урсула Фон дер Лајен изјавила да је погинуло више од 100.000 украјинских војника. Снимак ове изјаве брзо је повучен са Твитера и поново објављен без спорне констатације, уз немушто објашњење да је ријеч о „грешци“. Када додамо да само на Бахутском фронту, по извјештајима западних медија, дневно гину стотине украјинских војника можемо претпоставити каквом динамиком расте трагични биланс смрти. Такође, руски извори спекулишу да је поред преко 100.000 погинулих, још око 30.000 украјинских војника води као нестало.

Виталиј Кисељев, пуковник полиције ЛНР, у изјави за РИА Новости, навео је да су у Бахмуту већ мјесец дана налази „трговац органима Елизабета Дебру“ и да је тамо обезбјеђује америчка приватна војна компанија „Моцарт“. Њен оснивач Ендрју Милберн, бивши пуковник маринаца, највиши је амерички официр чије присуство на ратишту у Украјини до сада потврђено. Током последњих мјесец дана пуковник Милберн је неколико пута је фотографисан у Бахмуту. Полицијски пуковник Кисељев даље тврди да је холандска држављанка Елизабет Дебру боравила 2014. и 2015. године на Донбасу, те износи сумње да је приватна војна компанија „Моцарт“ у Бахмуту првенствено не да би се супроставила свом номиналном руском пандану „Вагнер групи“, већ да би се примарно обезбиједила илегалну трансплантацију органа. Он даље наводи да су Џон Весли и Херни Розенфељд, двојица припадника „Моцарта“, директни сарадници Елизабет Дебру у процесу вађења органа.

Територија на којој се води рат Русије и Украјине, жртве и нестали, десетинама пута су већи од вриједности које су важиле за Косово и Метохију. Стога, имајући у виду потенцијалне могућности не треба да чуди што се појављују овакве спекулације. У изјави за руски политички магазин „Аргументи и Факти“, војни експерт пуковник Генадиј Аљехин, сматра да за ове монструозне работе „трговци органима иду тамо гдје се воде најинтезивније борбе“, те да „млади, здрави момци који гину на фронту идеалан ‘донори рата’ из којих је могуће извући готово све што није повријеђено метком, или гелером.“ У даљој анализи „Аргументи и Факти“наводи процјену да се органи ваде близу линије фронта, замрзавају и преко Пољске и Румуније авионима достављају до крајњег одредишта Берлина и Тел Авива. Овај медиј тврди да у израелској болници „Меморијал Шишли“ цијена пресађивања бубрега износи свега 18.000 долара, уз одређене допунске расходе.

Израелски држављанин Моше Харев помињан је и у контексту „Жуте куће“. Уз турског доктора Јусуфа Сомеза сматра се за кључну фигуру читавог монструозног подухвата. Харев и Сомез су у овој ђавољој работи активно учествовали све до 2008. године у приштинској клиници „Медикус“, када се захваљујући истрази швајцарског сенатора Дика Мартија у име ОЕБС-а и напорима Србима све само не наклоњене хашке тужитељке Карле дел Понта. У својим домовинама Харел и Сомез су хапшени на основу међународних оптужница, али никада нису конкретно процесуирани, нити у затвору провели дуже од 2 мјесеца. Од извјештаја Дика Мартија прошло је 12 година и нико за овај злочин без преседана није формално осуђен.

Стога, права истина о размјерама илегалних трансплантација органа у Украјини вјероватно се никад неће сазнати.

Извор:
ИН4С