Прослава Никољдана у Мушветама

Спомен дивног угодника Божјег и великог заштитника рода хришћанског, Светог оца нашег Николаја Мирликијског Чудотворца (19. децембар), свечано је прослављен у свим катакомбама епархије у егзилу.

Најсвечаније је било у седишту епархије, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама,  где је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт литургијски прославио своју Крсну славу. Преосвећени Епископ Ксенофонт је началствовао Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима и више свештенослужитеља епархије.. Овом Литургијском сабрању присуствовало је око 150 верника. Неки од њих причестили су се пресветим и животворним Тајнама Христовим.

Након Свете Литургије Владика Максим је обавио чин резања славског колача и благосиљања жита које је у  славу и част Светог Николаја принео Владика Ксенофонт.

Архипастирском беседом присутном народу обратио се Владика Максим. Владика је најпре говорио о Светом Николају као великом исповеднику вере, који је образац и сваке друге јеванђелске врлине, а затим поучио присутне вернике:

„Често је и наш блаженопочивши старац истицао тај догађај са радошћу јер је и сам имао те обрасце, те знаке и симболе истинског светитељства. Сам наш старац је такође у свом бићу у свом животу спајао ту неизмерну кротост према људима и још већу ревност за очување вере православне, следио је пример Светог Николаја, његове крсне славе, и често је дакле владика Артемије, блаженопочивши, у беседама са радошћу и дивљењем истицао како је Св. Николај Арију ударио један врућ шамар и тиме показао ревност за веру православну, тиме показао да кад је угрожена истина вере православне нема места ни за какву лажну кротост, ни за какву патетику, ни за какву либералну толеранцију која се нама непрестано сервира. Кад је истина вере у питању ту нема простора за неко патетисање у Јеванђелској кротости јер „истинска љубав и љуби због истине“ каже Св. Јустин Ћелијски. Свети апостол Павле јеретике описује као отпаднике и као оне који нису хтели да спознају љубав истине, каже љубав и љуби због истине, Свети Јустин Ћелијски тако тумачи те речи. Дакле, без истине нема ни истинске љубави и то је знао Свети Николај Мирликијски и зато је то своје човекољубље на Јеванђелски исправан, неустрашив начин ограђивао истинољубљем.

Свети Николај Мирликијски својим шамаром који је опалио Арију непрестано нас подсећа и отрежњује и нас саме да никада не подпадамо под утицај такве заблуде и такве лажи да прихватамо тамо некакву теорију у којој и Бог и ђаво могу заједно и светлост и тама могу заједно и лаж и истина могу заједно.

Без истине вере православне нема спасења, нема ни истинске љубави ни истинске кротости ни било које врлине све је само лаж и обмана, она лаж коју покушавају данас преко идеологије либерализма и екуменизма нама да подметну, ону лаж од које нас управо чувају молитве Светог Николаја и осталих угодника Божијих посебно када их са ревношћу, молитвено и побожно прослављамо.“

На крају је Епископу Ксенофонту пригодним речима честитао Крсну славу

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ