Мирослав Здравковић: Србија између два пописа изгубила 495.975 лица

категорија Вести из Србије / дана 22/12/2022 у 17:42 часова /

popis-rezultati

Пад броја становника за 6,9% у складу је са демографским падом у току 11 година и делом обухвата и нето емиграције из Србије у друге земље

Резултати пописа становништва по областима и градовима и општинама у 2022.

РЗС је објавио прве резултате пописа становништва, домаћинстава и станова у 2022 (линк).

Пад броја становника за 6,9% у складу је са демографским падом у току 11 година и делом обухвата и нето емиграције из Србије у друге земље.

Апсолутно смањење броја становника између два пописа је 495.975 лица.

Од октобра 2011. до септембра 2022. у Србији је рођено 774.504 лица, преминуло је 1.180.468 лица па је негативни природни прираштај био 405.964 лица. Нето емиграција је преосталих 90.011 лица што би требало да значи да је просечан годишњи нето одлив становништва износио 8.183 лица.

Албанци су 2011. бојкотовали попис становништва тако да је прави пад броја становника око 550.000, што нето миграције подиже на 145 хиљада или око 13 хиљада годишње.

У приказаној табели су моје корекције за Бујановац (45.650 док је пописано 18.542 лица), Прешево (40.200 а пописано је 3.080) и за Медвеђу (10.300 а пописано је 7.438). Укупно сам повећао број за 67.090 лица.

Упркос мојој корекцији и Бујановац и Прешево су имали демографски пад, док је он код Медвеђе претеран, што значи да сам преценио број Албанаца у овој општини у 2011. Већ тада је било знатно мање Албанаца у тој општини у односу на ранији попис из 2002.

Табела: Мирослав Здравковић

Шта нам, између осталог, кажу подаци?

Београд је имао повећање броја становника за 1,6%, док су Војводина и остатак централне Србије имали идентичан релативан пад за по 9,4%.
Нови Сад је имао динамичнији раст од Београда јер је повећао број становника за 7,5%.
Пчињска област је једина имала раст међу областима што је последица бојкота Албанаца приликом пописа 2011, док су се сада пописали. Уколико се пође од моје претпоставке (223.309 становника у 2011) смањење у овој области је било за 11,4% што је у другој половини области према релативном кретању броја становника.
Због Новог Сада Јужнобачка област је имала најмањи релативан пад.
Рашка област је следећа по најмањем релативном паду зато што су Тутин и Нови Пазар имали идентичан раст броја становника за по 7,4%.
Највећи релативан пад имала је Севернобанатска област, испред Зајечарске и Борске области и ово је изненађење пописа и највећа релативна корекција броја пописаних становника у 2022. у односу на процењен број у 2021.
Само пет београдских општина имало је раст броја становника док их је 12 имало пад, а највећи је имао Стари град који је највећи број становника имао давне 1961.
Осим Чајетине, са најмањим релативним падом најбоље су се „држали“ Ниш (-4%) и Крагујевац (-4,3%) од већих градова у Србији.
Релативно добро стоје и Стара Пазова (-4,8%), Пећинци (-6,5%) и Инђија (-7,8%) као општине које се налазе између Београда и Новог Сада.
У односу на просечан пад укупног становништва за 6,9% само 25 општина је имало раст или мање смањење од просечног, Стари град је био у просеку, док је чак 135 општина и градова имало веће смањење од просека.
Ако искључимо Медвеђу, због моје лоше процене, највећи пад становништва имале су мале општине са мање од 30 хиљада становника. Чак 31 (или 32 са Медвеђом) је имало већи релативан пад од Зајечара са -18,2% као првог са највећим релативним смањењем и бројем становника већим од 30 хиљада.
Због идентичног пада Војводине и централне Србије без Београда листа општина је прилично равномерно „ишарана“ општинама из ових области Србије сем што се на дну, пре Чоке налазе Црна Трава, Гаџин Хан, Рековац и Бабушница из југоисточног дела Србије.