Опет о слому српске медицинске памети

Ковид-вакцинација убиство из нехата или убиство с предумишљајем

• Вакцинисали су нас вакцинама за које су све светске медицинске адресе обавештене да су отровне и да „ниједно људско биће, ни под каквим условима, никада, не би смело да прими ниједну… јер нису прошле клиничке тестове безбедности“
• „За незаборав“ остаје запис да је „смртност интубираних у јединицама интензивне неге износила крајем 2021. године више од 90 одсто“. И то се никако не сме заборавити и треба, пре свих других, позвати јавног тужиоца да пропита и министра здравља, и „Кризни штаб“, и све епидемиологе, о томе по којим су „протоколима“ убијали пацијенте у „ковид-болницама“, а нису питали ни др Раула како је од самог почетка „пандемије“ врло успешно лечио своје пацијенте, нити др Зеленка како их је излечио више од 6.000 (међу њима и председнике Трампа и Болсонара).

Пише: др Драгољуб Петровић,
лингвиста и слависта

 На страницама Политике повео се спор између епидемиолога и социолога око неких аспеката вакцинације, при чему је онај први, у осам тачака, уверио онога другог да не зна шта је епидемиологија. Не зна то ни потписник ових редова, али се усуђује да о неким епидемиолошким постулатима понешто — припита. И чини то и по неким својим увидима и ранијим записима.

Нека први буде онај из 2009. кад нам је др Кон најавио помор од свињског грипа, тражио да се вакцинише и кусо и репато, кад се разболело 6.000, умрло 139, он за вакцине бацио 7 милиона евра и за то му од Била Гејтса и његове СЗО/WHO припао „проценат“. То — као увод „у историју проблема“.

Ковид се могао лечити и без болнице у Батајници и без масовних вакцинација

Мање је, међутим, јасан остао осврт епидемиолога на наводе социолога о неким дешавањима у последње две године кад се онај помор преобукао у „ковид 19“ и продужио тамо где се његов претходник зауставио. За схватање социолога, наиме, да су вакцине против ковида 19 „прерано пуштене у оптицај“, епидемиолог вели да би то „већ била злотворска завера глобалних размера“, да СЗО »поседује глобалну моћ да уводи ванредна стања«“ јер „та организација има само саветодавни карактер“. Ми се са тим можемо сагласити, али и припитати: ко је прогласио пандемију ковида, тј. кога је то СЗО „посаветовала“ да учини оно што она није могла, тј. „да уводи ванредна стања“; и од чије се заглушујуће буке нису могли чути гласови разума, тј. да ни ковид 19 није баш много опаснији од већ помињаног свињског грипа: озбиљни лекари одмах су му „доскочили“, лечили пацијенте „по озбиљним протоколима“, „у домаћим условима“, без респиратора, без бушења плућних марамица и дијафрагми…

Ковид се, дакле, могао лечити и без болнице у Батајници и без масовних вакцинација, а епидемиолог не објашњава које су силе, на почецима пандемије, побиле председнике Танзаније, Бурундија, Хаитија, премијере Обале Слоноваче и Свазиленда, и много њихових, и других, министара и високих функционера — зато што нису схватили да своје народе морају вакцинисати. И то вакцинама за које су све светске медицинске адресе обавештене да су отровне и да „ниједно људско биће, ни под каквим условима, никада, не би смело да прими ниједну… јер нису прошле клиничке тестове безбедности“.

По свему судећи, српски министар здравља и његови епидемиолози нису се нашли у том „адресару“ јер ваљда министар не би уводио посебан телефон за цинкарење лекара који су на прави начин лечили пацијенте, нити би епидемиолог уверавао свог опонента да чл. 20 Устава уређује да се народ, ипак, може тровати ако тако нареде Бил Гејтс и његова СЗО.

Може наш епидемиолог да не верује у то да је СЗО уплетена „у злотворску заверу глобалних размера“, али би могао необавештенима разјаснити природу медицинских аспеката њенога „документа“ Стандарди за сексуално образовање у Европи: Оквир за политичаре, надлежне у образовању и здравству и специјалисте у којем се саветује да деца буду подучавана о сексуалном самозадовољавању и трансџендеризму пре него што науче чак и да говоре…

СЗО саветује да деци узраста 0-4 године буду пружене „информације о уживању и задовољству које пружа додиривање сопственог тела“, тј. мастурбација, тј. оно што је Кинси (уз неограничену Рокфелерову финансијску подршку) формулисао као „научни став“ да на вриштање двомесечног силованог детета треба гледати као на његово „оргазмичко испољавање“.

Веровати „у саветодавну улогу“ институције која формулише такав документ могу само људи који су се посвађали с памећу, а то се мора односити и на ону „медицинску памет“ која прописује да пацијентима треба „бушити плућне марамице и дијафрагме“, а не тражити лекове којима би се за неколико дана могли подићи на ноге. И зато, на другом месту, „за незаборав“ остаје запис да је „смртност интубираних у јединицама интензивне неге износила крајем 2021. године више од 90 одсто“. И то се никако не сме заборавити и треба, пре свих других, позвати јавног тужиоца да пропита и министра здравља, и „Кризни штаб“, и све епидемиологе, о томе по којим су „протоколима“ убијали пацијенте у „ковид-болницама“, а нису питали ни др Раула како је од самог почетка „пандемије“ врло успешно лечио своје пацијенте, нити др Зеленка како их је излечио више од 6.000 (међу њима и председнике Трампа и Болсонара), али и многе друге лекаре који су своје пацијенте лечили у кућним условима, тј. у пацијентовом, кревету, и који нису стизали ни до интубације ни до респиратора, нити су им бушене ни плућне марамице ни дијафрагме.

Српска ковидиотска медицинска памет морала би доказивати да није злочиначка

И на основу којих су „закона“ подносили кривичне пријаве против апотека које су приређивале лекове који су много ефикасније „бушили српску медицинску памет“ него она дијафрагме својих пацијената. И припитати их по чијој су памети вакцинисана деца ако је другде записано да то могу чинити само они који „верују у паганске обичаје жртвовања деце“ и који децу „доживљавају као потрошну робу“ будући да стопа преживљавања деце до 18 година износи 99,998% (и то без лечења), а за узраст 18-45 година — 99,95%.

Српска ковидиотска медицинска памет морала би доказивати да није злочиначка. Ја не знам како се она од својих злочина може одбранити будући да ја оној двојици чувених лекара које сам напред поменуо прикључујем и своје лично искуство: мене су, стара, лекари досад двапут „отели“ од короне (први пут – за пет дана, други пут – за пет недеља (трећи пут – не верујем да ће то успети), а мог младог пријатеља ковидиоти су убијали – пет недеља, пошто су му пре тога избушили и плућну марамицу и дијафрагму.

По „Протоколима“ СЗО / WHO.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ