Чисто срце

Не постоји ништа веће од чистог срца јер такво срце постаје престо Божији. Да ли постоји нешто славније од престола Божијег? Наравно да не. Тако говори Господ за оне који имају чисто срце: „Уселићу се у њих, и живјећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити Мој народ“ (2. Кор. 6, 16).

Ко може да буде срећнији од људи чистог срца? И каквог добра могу бити лишени? Зар се не налазе сва блага и сви дарови Светог Духа у њиховим блаженим душама? Шта им још може недостајати? Ништа, заиста ништа! Јер они у својим срцима имају највеће благо: Самог Бога!

Како залутају људи који траже срећу далеко од себе, у страним земљама и путовањима, у богатству и слави, у великим имањима и задовољствима, и свој раскоши и сујетама, а на крају од тога имају само горчину! Градити здање среће ван сопственог срца исто је што и градити дом на месту које потресају стални земљотреси. Ускоро ће се такво здање срушити на земљу…

Браћо моја! Срећа је – чисто срце, јер такво срце постаје престо Божији. Срећа је у вама самима, а благословен је човек који је то схватио. Испитајте своје срце и видите његово духовно стање. Да ли је чисто пред Богом? Да ли се ваша савест жали на кршење заповести Његових? Оптужује ли вас за неправде, за лажи, за занемаривање дужности према Богу и ближњему? Истражите да ли су вам пороци и страсти испунили срце и да ли је оно склизнуло на криве и непроходне путеве…

Нажалост, онај ко је занемарио своје срце, лишен је свих добара и пао је у многа зла. Изгубио је радост и срце му се испунило је горчином, тугом и невољом. Одагнао је мир, а стекао страх, узнемиреност, стрепњу. Одбацио је љубав и прихватио мржњу. Најзад је протерао све дарове и плодове Духа Светога, које је примио на крштењу, и стекао све оне пороке који човека чине јадним и беспомоћним.

Браћо моја! Свемилостиви Бог жели срећу свих нас и у овом и у будућем животу. Зато је Он основао своју свету Цркву. Да нас очисти од греха, освети, помири са Њим, дарује нам Своје небеске благослове.

Црква има раширене руке да нас дочека. Покајмо се за све наше грехе и бежимо од њих. Бежимо у Цркву Божију, која је спремна да подигне наше тешко бреме, да нам подари благодат Богу, да испуни наша срца срећом и блаженством…

Свети Нектарије Егински,
митрополит Пентапољски

Извор:
ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ