Нећемо због санкција мање вољети своју отаџбину!

Реаговање митрополита Антонија на санкције које су донесене против архијереја УПЦ

Митрополит Антоније (Паканич) о одлукама Савјета за националну безбједност и одбрану и двије димензије овог феномена.

Драга браћо и сестре!

Свима од срца честитам празник светог апостола Андреја, који је први позван на апостолску службу, због чега га Света Црква назива Првозваним.

За нас је посебан, може се рећи његов апостол. Јер, по легенди, он је лично прошао брзацима Дњепра и, зауставивши се на кијевским брдима, пророчки предсказао хришћанску будућност нашег народа.

Управо су зрна јеванђељске истине, које је свети Андреј посијао у 1. вијеку, обилно никла у 10. вијеку и сада дају богате плодове вјере, истине, љубави и вјечне лепоте.

Свака генерација нашег богољубивог народа позвана је да свједочи оданост нашем Христу Спаситељу и Његовој Светој Цркви. Чак и када изгледа непопуларно, па чак и опасно.

Колико су пута синови овога свијета хтјели да униште православну вјеру, било нуђењем унијата, било отворено угњетавањем па чак и физичким уништењем архијереја и свештеника.

Свети Јован Златоуст пише да људи када хоће да се боре са Богом чине то кроз борбу са Његовим слугама, мислећи да ће таквим поступцима побиједити Самог Бога, а не схватајући да је немогуће борити се против Бога. Ко год је то покушао, увијек је био поражен.

Да, свештеници и вјерне слуге Божије могу да се оклеветају, да им се убаци неки компромитујући летак, а данас било каква информација у компјутер. Створити неки такозвани „фејк“ да би се јавно исмијавали, ограничавала им се права или чак им било суђено и пуцано у њих, или да би их вјешали, разапели, удавили. Тако је било под Нероном у 1. вијеку, тако је било под Диоклецијаном у 4. вијеку, тако је било под Лењином, Стаљином, Јежовом почетком 20. вијека.

Нажалост, почетак оваквих манифестација видимо почетком 21. вијека. Штавише, на аплауз и радост оних који себе називају не само хришћанима, већ православним хришћанима.

Шта је циљ? Прво, компромитовати Цркву и њене служитеље, тако да се јавно мњење потпуно супротстави канонској Цркви и да нико и не помишља да је брани. И тада ће бити могуће мирно заплијенити цркве и манастире, уклонити парохије и епархијске управе из регистрације.

Можда се секуларним политиколозима и нерелигиозним политичарима пројекат таквих акција чини привлачним и реалним. Али то је утопијски и свједочи о томе да су ови политиколози потпуно несвјесни црквене историје, не осјећају суштину црквеног живота.

Сви ми, драга браћо и сестре, пролазимо кроз веома тешка времена, дефинисана једном ријечју – рат, агресија. Свакоме је потребна концентрација духовне и физичке снаге да би преживио и побиједио. Али најважније је да сви, без обзира на конфесије или политичке склоности, морамо бити уједињени.

Зато вишемилионско стадо Украјинске православне цркве не разумије зашто се данас доносе одлуке које баш и не уједињују, већ напротив раскидају наше украјинско друштво. Ту прије свега мислим на одлуке Савјета за националну безбједност и одбрану од 1. децембра ове године и нове предлоге закона који су недавно поднијети Врховној ради и које желе да примјене против наше Цркве. Па чак и спискови свештенства Украјинске православне цркве, против којих су примјењене санкције.

За мене лично, као особу чије се име такође налази на овој листи, овај феномен има двије димензије.

Прво, то је духовна, чак бих рекао и сакраментална димензија. Пошто је конкретно ријеч о оцјени моје дјелатности као духовника Цркве Христове, за коју је важно да сачува њену канонску структуру, захвалан сам Богу што ме упознаје са онима за које је сам Спаситељ рекао: „ Блажени сте када вас руже и прогоне, и на сваки могући начин неправедно говоре за мене“ (Мт. 5,11).

Овдје свако мора да схвати да је за хришћанску свијест знак једнакости не може бити између истинитог или лажног. Црно никада неће постати бијело, ма колико то говорили. Раскол, као појава, не може бити норма за црквени живот. Норма је канонски темељ који чува јединство васељенског православља.

Можемо да ћутимо када нас грде, приписујући нам неке личне недостатке или слабости које сваки човјек има као носиоца грешне штете. Али када су у питању Бог, Истина и Црква Христова, не може бити компромиса!

Друга димензија за нас, као људе уврштене на санкциону листу, има чисто земаљско значење.

Сви ми, као грађани демократске земље, заштићени смо Уставом Украјине и цијелим њеним законима. Нисам правник, али знам да демократска држава не санкционише своје грађане. Дакле, сви ми имамо право да тражимо не само истину Божију, већ и људску истину, иако разумијемо колико су наше наде ефемерне.

Упркос свему, желим све да увјерим да због санкција нећемо мање вољети своју Отаџбину! Ово је земља наших предака и учинићемо све да она цвјета, а украјински народ живи у миру и љубави према Богу и ближњима.

Схватајући величину и сложеност овог задатка, као и слабост моје људске снаге, молим вас, драга браћо и сестре, за свете молитве. Сада је главно да се не плашимо, него да смјело тражимо од Бога Његову свемоћну помоћ и благодат Духа Божијег, којој не може да одоли ниједан дух злобе на небу.

Још једном честитам свима празник у част светог апостола Андреја Првозваног и желим да нам Његовим молитвама Господ Сведржитељ подари побједу, мир и спасење у Христу Исусу Господу нашем.

Извор:
ЕТОС