Мило Ломпар: Поступци власти довешће до косовске независности и санкција Русији

Одлуку српских власти, предвођених Александром Вучићем, да постепено укину српске таблице у подручју Косова и Метохије треба разумети као још један корак у систематском уклањању и последњих садржаја српске државности, изјавио је данас професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Мило Ломпар.

Ломпар је за агенцију Бета оценио да је одлука о постепеном укидању српских таблица „најновији моменат у десетогодишњем континуитету“ и да ће поступци српских власти довести до косовске независности и санкција Русији.

„Укинута су српска полиција, цивилна заштита, правосуђе, телекомуникације, изборни и правни систем, енергетика, омогућено је да Косово потпише Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП), да добије позивни телефонски број. Предато је језеро Газиводе чији се део налази у централној Србији, позване су судије да положе заклетву пред Хашимом Тачијем, није уписан рок за оснивање Заједнице српских општина (ЗСО). Признато је правосуђе Косова поводом надлежности над манастиром Дечани, уведени су албански цариници на прелазима Јариње и Брњак. Сви ови садржаји Бриселског споразума, пратећих докумената и Вашингтонског споразума, показују да српски председник постепено усваја елементе Ишингеровог и Ахтисаријевог плана који је влада Војислава Коштунице одбацила“, истакао је професор.

Ломпар сматра да „подстицањем власти да доноси овакве одлуке, активну политичку подршку стварају западни чиниоци и странке грађанске оријентације“.

„Нарочито је срамотно западно понављање формула о демократији и слободама. Јер, амерички амбасадор учествује у јавном уклањању правне свести на начин колонијалног управника било да присиљава власт на незаконито понашање, било да је хвали због таквог понашања. Но, увек је пресудна одговорност српског председника. Подршком властима, пасивну политичку подршку ствара руска политика и странке националне оријентације. Спољни чиниоци су вођени сопственим државним и политичким интересима, док су унутрашњи чиниоци вођени клијентелистичким односом према власти српског председника“, истакао је Ломпар.

По његовим речима, потпуном медијском доминацијом ствара се атмосфера безнађа и унапред се српски председник и владајуће странке постављају у положај некога у кога се не може сумњати „упркос очигледним чињеницама које оправдавају и најгоре сумње“.

„Тако се спроводе медијске одмазде према ретким национално оријентисаним критичарима власти. Манипулација наизменично ставља у жижу јавности увођење санкција Русији и признање косовске независности. У часу када наглашава да не уводи санкције Русији, власт доноси одлуке у корист косовске независности. Када наводно не дозвољава косовску независност, она утире медијски пут за увођење санкција Русији. У оба случаја, повећава садржаје ауторитарности и смешни и злокобни култ личности у друштву“, оценио је он.

Ломпар наглашава да власт предлаже живот без колективног самопоштовања, да би се наводно спречио индивидуални живот у ропству.

„Но, као што ће њени поступци довести до косовске независности и санкција Русији, тако ће исход оваквог владања бити истовремено живљење без колективног самопоштовања и у индивидуалном ропству. Једна од најглупљих и пропагандно најефикаснијих парола, које неуморно понављају отворени и прикривени микрофони власти, јесте позивање критичара да понуде своја решења у односу на садашње стање. Пошто је деценијским владањем упропастила све шансе за постепено поправљање стања у земљи, власт тражи ове предлоге не би ли пропагандом замаглила све рђаво што је урадила. Једино решење је промена начина владања, а не само власти“, рекао је Ломпар.

На питање да ли се могу очекивати промене у начину владања, Ломпар је казао да је то „мало вероватно“.

„То је мало вероватно. Јер, председник Србије је уз помоћ спољних чинилаца успео у науму да огромну већину грађанских и националних чинилаца учини саучесницима неког вида своје погубне политике. Када дође до њеног поразног исхода, упркос удаљавању многих од ње у том часу, остаће сазнање о томе да је политика националне и државне капитулације имала необично много савезника. То делује као једина историјска истина нашег времена“, закључио је Ломпар.