Ђурђиц у манастиру Светог Николаја у Лозници

Празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц  је Крсна слава многих српских домова. Свечар Светог великомученика Георгија је и Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај.

Поводом Крсне славе владикe Николајa на Ђурђиц, 16. новембра, у манастиру Светог Николаја у Лозници, Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја и више свештенослужитеља епархије. Литургији је присуствовало око 80 светосаваца.

Након Свете Литургије Владика Ксенофонт је обавио чин резања славског колача и благосиљања жита које је у част светог великомученика Георгија принео Владика Николај.

Окупљеном народу се надахнутом и поучном архипастирском беседом обратио Владика Ксенофонт:

„Свједоче мученици до дана данашњега ту неприкосновену истину Христову, ту неприкосновену истину Јеванђеља Христовога. Свједоче и говоре нам громогласно и нас позивају да и ми свједочимо, да и ми вјерујемо да и ми ако је потребно и вјеру ту своју запечатимо и крвљу својом и животом својим. И тако заиста испуниће се ријечи Господње да се не бринемо, да се не бринемо ни шта ћемо ни како говорити ни одговарати и да се не бринемо да ли је узалуд то страдање наше и жртва наша и смрт наша само ако је ради Христа, па и живот свој ако дамо, неће дакле ни длака с главе наше пропасти, неће бити заборављена ни једна кап зноја ни једна кап крви неће бити заборављена нити једна влас главе наше. Тиме нас уче и тако нас поучавају Свети мученици, тиме нас учи и тако нас поучава и Свети великомученик Георгије.

А ми Срби ето имамо то дивно наслеђе које нам је оставио Свети Сава у нашој православној цркви помјесној светосавској. Практикујући и празнујући светосавље како кажу свети оци светосавље, православље српскога стила и искуства. Светосавље то оприсутљење Христово у српском народу, посебно у историји српскога народа посебно, па зато, браћо и сестре, држимо се светога светосавља и светих крсних слава наших јер нажалост усташе и неки нови вјетрови који нам говоре шта ће крсне славе, шта ће нам Бадњаци, шта ће нам други обичаји наши које нам оставише преци наши у аманет, који нам оставише да прослављамо. Може се и без крсне славе, па немају други народи крсну славу, ако немају Грци, ако немају Руси ако немају Бугари шта ће и Србима крсна слава, то су неки реликти, кажу паметњаковићи етнолози, неки реликти који су нам остали из паганске српске историје. Заиста освештао је Свети Сава неке обичаје које су имали Срби и прије примања хришћанства. Нису Срби ни прије примања хришћанства били несвјесни да требају да се сјећају предака својих, да требају да се сјећају оних који су прије њих живјели јер чусте данас принесосмо ово жито у част светога кога прослављамо, данас Светог великомученика Георгија али и спомен оних који преминуше у благочестивој вјери. Знао је и незнабожни, тада словен, Србин да се треба сјећати предака својих али нажалост у мраку је сједио у мраку је јецао, а онда дође свјетло са истока, дође свјетлост Христова и обасја оне који сједе у тами и сјенци смрти“, беседио је владика Ксенофонт.

Уследила је трпеза љубави  за све присутне.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ