Александар Проханов: Затишје на украјинском фронту је илузорно

Полако се приближавају контакти осигурача (на бомбама) и ускоро ће се чути застрашујући прасак. Опет ћемо чути хук руске историје

Специјална војна операција у Украјини је узбуркала, протутњала, цртала елипсе, кружнице и кругове, разровала земљу гранатама, заливала сузама мараме удовица, отекла од пликова на језицима војних коментатора и замрла, стала, висећи у ваздуху. Тако разбијена посуда виси у ваздуху. Она је и даље посуда, али у додиру са земљом, претвара се у гомилу крхотина.

У близини Доњецка већ недељама се боримо на периферији града, одузимајући непријатељу улицу, сокак, малу кућу. Код Херсона још чекамо чудовишни удар украјинских трупа, али се то не дешава, а ми у међувремену превозимо цивиле преко Дњепра, а они говоре да износимо споменике из Херсона. У близини Харкова, на граници са Русијом, украјинске батерије гађају Брјанск и Белгород. Тихо режимо и копамо ровове око великих руских градова.

Жетва је или завршена или замрзнута. Руски бродови одбијају нападе украјинских беспилотних летелица и плове у Севастопољски залив, а затим поново напуштају залив и чувају караване са украјинским житом. И сећају се дечје песмице: „Ево га, ето га, ето чаробног зрна.“

Народ је исцрпљен очекивањима, неизвесношћу, прогнозама нуклеарних удара, државним ударом. А ми не знамо да је ово затишје привремено. То траје све док трају невидљиви затворени преговори у којима јајоглави политичари, кријући се у дубоким политичким катакомбама, траже формуле за помирење. Не знамо ко су ти јајоглавци, које државе представљају, какав статус и овлашћења имају, у ком се од бункера тајне политике састају, какве су контуре будућих договора, око којих се одвија опште ценкање.

Да ли ће рат бити заустављен на садашњој линији конфронтације трупа, када би део руске територије код Херсона и Луганска остао под контролом непријатеља? Или ће непријатељ учинити уступке, а наша контрола ће се проширити на територију која је недавно постала део Русије? Или ћемо инсистирати на свим првобитно изреченим захтевима – на демилитаризацији и денацификацији Украјине, на циљевима за чије спровођење данас немамо довољно снаге.

А ако преговори пропадну, онда ће руски „калибар” поново летети, уништавајући енергетски систем Украјине. Почеће жестока битка код Херсона, а Доњецк ће прекрити безбројне експлозије америчких „хајмера“.

Које су се промене десиле у Русији током осам месеци рата? Опрано, као пеном у аутопeрионици, цело „крем друштво“, одлетело је у Израел и одатле, као хоботница, прскало мастило мржње по Русији. Многи великани руског бизниса, борећи се за своје конфисковане јахте, банковне рачуне и палате, осуђују војну операцију и куну се у љубав према Украјини.

Побегли су из Русије, као крдо слонова, стране фирме и предузећа, остављајући за собом згажени простор руске привреде. Држава ужурбано тражи замену за технологије које су побегле у иностранство, постављајући нове путеве и канале за просперитетне азијске цивилизације.

Председник се бави геостратегијом, споразумима између Русије, Кине, Индије, а истовремено даје упутства како да се успостави производња панцира и хране за регруте.

Дошло је до делимичне војне мобилизације, али не и – моралне, духовне и културне. Живимо међу фестивалима, концертима, забавама, јубилејима, хумором, смехом, заборављајући да у ове предзимске дане на гробове палих бораца слећу црвенопрсе зимовке.

Култура којом већ три деценије доминирају либерали, угледни глумци, редитељи, позоришни критичари, новинари, министарски чиновници, личи на занемелу будалу која не примећује да око ње нема отмених кулиса, већ само предзимско поље по коме вребају црне експлозије, приближавајући се оркестарским јамама и свлачионицама.

Какви су се људи појавили током осам месеци бруталног рата? Која су лица блистала усред ратног дима и чађи? Рамзан Кадиров, који је и раније блистао, показао се као моћан вођа, носећи терет империјалних брига, послао је своје синове у борбу, учинио Чечене носиоцима највиших значења Руске Државе. Пригожин са својом оштром, неустрашивом реториком, који је „Вагнер“ претворио у мобилну ударну снагу руске војске, блистави je „човек рата“. Александар Ходаковски, неустрашиви ратник, миљеник Донбаса. Александар Дугин са великом очинском трагедијом, громогласни весник руске победе. Руски бизнисмен Константин Малофејев наоружава борбене батаљоне. Александар Бородај, херој Донбаса који и у ватру улази. Захар Прилепин, неуморан у својим војничким беседама. Плејада војних дописника који понављају судбину новинара Великог отаџбинског рата. Блистави људи што са једним револвером „први проваљују у град“. Седефаста слуз телевизијских певача потпуно је нестала, а чују се звуци Чичерина – рускога славуја, који пева у рововима украјинског рата.

Неизвесност се наставља на првим линијама фронта. Затишје у непријатељствима даје некима илузију могућег мирног живота. Преговори у бункерима тајне политике подстичу неке пацифисте да распакују своје торбе и одложе лет за Израел. Али немојте се заваравати – затишје на украјинском фронту је илузорно. Полако се приближавају контакти осигурача (на бомбама) и ускоро ће се чути застрашујући прасак. Опет ћемо чути хук руске историје.

С руског посрбила: Јелица Ћирика

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ