Александар Дугин, СЛИКА НЕПРИЈАТЕЉА: ЗАПАД – ЦИВИЛИЗАЦИЈА ЂАВОЛА

Сада, као никада раније, важно је разумети – ко смо ми и са ким ратујемо. Ако смо само једна од многих националних држава, нека врста „корпорације Русија“ са својим интересима и преференцијама – осуђени смо на пропаст. Такви, нећемо опстати. Целокупни светски поредак је изградио управо Запад и одавно уградио у оперативни систем међународних односа, у технологију, идеологију, правне институте и вредносне структуре глобалних размера сопствену представу о судбини човечанства. На овом пољу Запад не можемо победити, јер је то његова игра – његова правила и циљеви свима наметнути, па држећи њих се – немогуће је победити.

Запад је, пре око петсто година, кренуо путем секуларизма, материјализма, атеизма и капитализма, учинивши поменуте универзалним нормама и циљевима развоја за све остале. Они који на ово нису пристали, сурово су угушени. Ко је пасивно прихватио агенду или само био слаб – колонизован је. Ко је покушао да подражава Запад, али штитећи своје интересе, нашао би се под великим ударом. Запад епохе Модерне, Новог доба поставио је човечанству ултиматум:

* или ћете сви наше вредности и циљеве признати универзалним и погнути главу,

* или ћете зажалити, уништићемо вас, покорити.

При томе, улазећи у Ново доба, Запад је одбацио хришћанство, религију уопште и почео да гради свет без Бога и против Бога. Ово се и зове секуларизам, победа временског над вечним, световног над религиозним, овостраног над оностраним, материјалног над духовним. На овим претпоставкама су основане све структуре Новог доба – наука, култура, технологија, индустрија, тржиште, „прогрес“. „Прогрес“ је у очима идеолога савременог Запада битка земље против Неба, дна против врха. И сви су пристали на ово, поверовали. Сви су за тим кренули.

А ко се успротивио био је сломљен, оклеветан, уништен или силом принуђен да призна исправност савременог Запада и да се сагласи са његовом агендом.

Принуђена је да то призна и Русија – још у XVIII веку, ако не и раније. Ми смо пошли за Западом – иако је, у почетку, то била само одбрамбена стратегија: наводно, позајмићемо њихову технологију да би се од њих ефикасније штитили. Али, техника није неутрална. Она у себи носи културни код. Техника је супротна духу, ослобођена је етике, морала. Није случајно што се у грчкој митологији „оцем технике“ сматра титан Прометеј, који је устао против Зевса и светлих богова Олимпа.

Још је токсичнији и идеолошки набијен капитализам: када тржиште постаје мера свих ствари, традиционалне вредности, духовне цивилизације се руше. Зато смо ми одавно у замци Запада.

Под комунистима смо од Запада узели само једну – револуционарну – компоненту. Нашем народу била је блиска идеја социјалне правде, заједништва. Зато су Руси кренули за социјализмом. Али таква верзија анти-капиталистичког устанка заснивала се на марксистичкој догматици, на они истим западним претпоставкама – атеизму, секуларизму, материјализму. Одбацивши један део Запада ми смо, с друге стране, почели снажно и радикално да апсорбујемо – други. И управо зато, у својој догматској – материјалистичкој и атеистичкој, богоборачкој – верзији, социјализам је био осуђен на пропаст. А пут православног социјализма (о коме су маштали позни славјанофили, народњаци и философи руског препорода) ионако нисмо испробали (а вредело би).

Александар Дугин
Превео: Александар Мирковић

Извор:
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ