Манастир Светог Димитрија у Сувом Долу свечано прославио своју храмовну славу
Манастир Епархије рашко-призренске у егзилу у Сувом Долу код Блаца посвећен је Светом Великомученику Димитрију. У уторак, 8. новембра, манастир је свечано прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење јереја Игора Данчетовића и јерођакона Георгија (Радојичића). Овом свештеном сабрању присуствовало је око 60 верника из Сувог Дола, Блаца, Куршумлије и околних места, Прокупља, Вргудинца, Чачка, Ниша и Врњачке Бање. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће. За певницом су појале монахиње из манастира Светог Никите у Вргудинцу.
Након Свете Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања кољива, које су принели настојатељица манастира мати Сузана и овогодишњи домаћин славе Драган Савићевић из села Косанчић Иван код Мердара. За наредну годину за домаћине славе пријавили су се Ненад Јовановић из Пљакова и Зоран Ћосић из Куршумлије.
Овом приликом је владика Ксенофонт уручио захвалницу Добрици Матићу из Блаца за љубав према храму Божјем.
Потом се владика надахнутом архипастирском беседом обратио својој пастви:
„Будимо сигурни дакле, браћо и сестре, да и сваки од нас који призива име Светога Димитрија и било кога светитеља Божијега вјерујући у ону величанствену силу васкрслога Христа неће му ниједна молитва остати неуслишена, неће му ниједна туга остати неисцјељена, неће му ниједна болест остати неисцјељена ако се са вјером и скрушеним срцем и смиреним срцем и трпељиво буде молио угодницима Божијим и преко њих буде захтјевао и тражио заступништво Божије, заступништво Мајке Божије и милост Божију за себе и за читав род наш.
Нека би дао Бог да се у радости у овој светињи и у свима нашим светињама, јер окупљајући се у нашим светињама прослављамо не само светитеље Божије него самога Господа Христа исповједајући вјеру православну, и зато се и сакупљамо по овим нашим скромним катакомбама, не по неким великим и велељепним црквама него у овим скромним катакомбама јер Дух дише гдје хоће па и Дух дише овдје са нама, браћо и сестре, и са ктиторима ове свете обитељи и са мати Сузаном која се овдје труди у монашким подвизима својим, и ктиторима свете обитељи ове који у спомен ћерке своје Наде, као што ви знате, подигоше ову светињу, помогоше да се подигне ова светиња да би Господ и ћерку њихову удостојио у насељима тим небеским, јер оно што Господ припреми њој и свима нама, ако се удостојимо, ако Бог да једнога дана да угледамо оно што је Господ припремио, десиће се оно што каже апостол Павле, да Господ припреми оно што око не видје и ухо не чу и у срце човјеку не дође, то је Бог припремио онима који Га љубе. Љубимо зато, браћо и сестре, Господа свом душом својом, свим срцем својим, свом мишљу својом, свом снагом својом како нас Господ и учи у Светом Јеванђељу поучавајући нас у оној двојединој заповјести, љубимо дакле Господа и љубимо ближњега својега као самога себе. По томе ће Господ познати и видјети, по томе ће и људи познати и видјети да смо заиста ученици Господњи. Амин. Боже дај“, беседио је владика.
Ове године смо имали још једну радост у Христу – постављен је нови звоник, па се звук звона сада чује у свим околним селима која немају цркве.
Након Свете Литургије присутни су се укрепили за богатом трпезом, коју су припремили мати Сузана, овогодишњи домаћин славе и сестре из Прокупља, Сувог Дола, Куршумлије и Пљакова. Посебну радост доживели су верници када је владика отпевао песму „Суза Косова“, непреболну, заветну песму косовских и метохијских прогнаника, у чему су му се придружили сви присутни. Ако Бог да да је отпевамо догодине у Призрену.
Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ