УЧИТЕЉИЦА И ПАТРИЈАРХ ИЛИЈА II

Једна жена, учитељица, је у периоду немаштиње хтјела да учини нешто лијепо за патријарха. Свако јутро је устајала, ишла у пекару, и чим је био испечен свјеж хљеб, куповала га је и односила у патријаршију. Патријарх Илија II ју је знао. Ништа више није могла да учини, и једино за шта је имала пара, је био један хљеб. Но у томе се налазила сва њена пажња и топлина.

Разбољела се од рака и имала је веома велики тумор у глави. Љекари су је отпустили из болнице, а кући најближи нису могли да се брину о њој. Патријарх ју је премјестио у патријаршију. Због посебног мириса, било је веома тешко ући у собу у којој је она боравила. Сам он ју је посјећивао. Монахиње су му нешто давале, а он је сваке вечери ишао код те жене за коју је само он знао да му је она доносила хљеб. Препричавао јој је житија светих, причао о свом животу, о Цркви. О свему. И тако ју је полако испраћао на вјечни пут.

Са руског: свештеник Дејан Ђуричић

Извор:
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ