АПЕЛ 120 ЈАВНИХ ЛИЧНОСТИ – СРПСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА ТРАЖИ ОД УН ЗАШТИТУ ОСНОВНИХ ЉУДСКИХ ПРАВА РАДОВАНА КАРАЏИЋА

Radovan

ЕКСКЛУЗИВНО

АПЕЛ 120 ЈАВНИХ ЛИЧНОСТИ – СРПСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА ТРАЖИ ОД УН ЗАШТИТУ ОСНОВНИХ ЉУДСКИХ ПРАВА РАДОВАНА КАРАЏИЋА

Донети одлуку о премештању Караџића из затвора В. Британије 

  • Размотрити премештање затвореника на издржавање казне у друге земље
  • Радовану Караџићу обезбедити третман са пуним уважавањем међународно признатих људских права и слобода
  • Да се успостави сталан, редован и ефикасан надзор од стране надлежних међународних тела, нарочито Савета безбедности и Генералне скупштине,над спровођењем одлука Међународног резидуалног механизма
  • Караџићу се ускраћују и крше витална људска права од стране британских власти

АПЕЛ ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА РАДОВАНА КАРАЏИЋА

Полазећи од неприкосновеног људског права на живот и личну безбедност које гарантује Универзална декларација о људским правима (ГС УН резолуција 217А(III), 10. 12. 1948.год.) и у њој изричите заповести да је признавање урођеног достојанства и једнаких и неотуђивих права свих чланова људске породице темељ слободе, правде и мира у свету;

Истичући да је заштита људских права врховна међународна обавеза свих држава и међународних организација, посебно оних које делују под мандатом Савета безбедности и Генералне скупштине УН;

Имајући у виду право сваког човека на поштовање приватног и породичног живота, право на одржавање присних, неометаних и континуираних веза са члановима породице и блиским особама, право на слободу мишљења, савести и вероисповести, на слободу сваког човека да појединачно или у заједници са другима, јавно или приватно, испољава своје веровање или убеђење и право на слободу изражавања, слободу да тражи, прима и шири обавештења, информације и идеје, без обзира на границе – усмено, писмено, штампом, уметношћу или ма којим другим средством по свом избору, што је признато универзалним документима (Међународним пактом о грађанским и политичким правима и Међународним пактом о економским, социјалним и културним правима,  обе усвојила ГС УН, резолуција 2200 А (XXИ), 16. 12. 1966.год., Европском  конвенцијом о заштити људских права и основних слобода СЕ 1953.год., Европским затворским правилима из 1987.год.) те унутрашњим уставним и законским актима свих држава чланица УН;

Посебно наглашавајући обавезу држава за посебном бригом о правима оптужених, притворених  и затворених лица којима је неопходно осигурати заштиту њихових основних људских права према највишим међународним стандардима, те обавезу  надлежних државних органа да свима под својом јурисдикцијом обезбеде потпуно уживање свих права, без дискриминације и призвољности, као недвосмислене међународне обавезе државе са значајем перемпторне (ius cogens) норме међународног права;

Подсећајући да су надлежна национална и међународна тела обавезна да свим лицима на издржавању затворске казне обезбеде: примерен и адекватан животни смештај уз  гарантовану  личну безбедност, поштивање њихових међународно признатих права, највиши стандард њиховог личног физичког и психичког здравља, несметану и директну комуникацију са спољашњим светом, првенствено са члановима породице, правним саветницима и заступницима, као и обавезу да испоштују право затвореника да затворску казну издржава на територији која је најближа његовој матичној држави, према акту Основни принципи за поступање са затвореницима (ГС УН резолуција 45/111, 14.12.1990);

Посебно истичући да је према лицима осуђеним на казну доживотног затвора неопходно примењивати третман који уважава њихове личне потребе, гарантује пуну социјалну рехабилитацију, неопходне законске, административне, судске и друге мере за спречавање свих сурових, нехуманих или понижавајућих поступања како налаже Конвенција против тортуре (ГС УН 1974.год.);

Уважавајући правила рада Трибунала, сада Међународног резидуалног механизма, (СБ УН, резолуција 827, 25.05.1993.год.), одредбе Статута Трибунала, Правила процедуре и доказивања, нарочито Стандардна минимална правила УН о поступању са осуђеницима (ревидирана резолуцијом ГС УН 70/175, 17. 12. 2015.год.), посебно Правило 59које прописује да ће осуђеник на затворску казну доживотног затвора ту казну издржавати у месту најближем његовом пребивалишту, односно његовој матичној држави;

Имајући у виду да је одлука о премештању г. Радована Караџића на издржавање затворске казне доживотног затвора у Великој Британији донета исхитрено и једнострано, супротно процедуралним правилима и обавезујућим међународним стандардима, уз оправдану сумњу да ће бити изложен озбиљној и непосредној опасности по своју безбедност и живот;

Наглашавајући оправдану сумњу да власти у Великој Британији неће моћи да г. Караџићу осигурају безбедан третман, несметану и редовну комуникацију са члановима породице и правним заступницима, да неће моћи да обезбеди поштовање загарантованих људских права на безбедно окружење, слободу изражавања, примања и давања информација, на несметану и ефикасну припрему сопствене одбране, на исповедање својих верских, културних, образовних и стручних потреба, као и писање и објављивање ауторских радова;

Посебно изражавајући бригу да г. Караџић, у затвору у Великој Британији или измештањем у друго неадекватно окружење, може бити изложен, од стране исламских и других екстермиста, опасности по живот и   другим крупним последицама;


Затвор на острву Вајт у В. Британији где Караџић издржава казну

Од надлежних међународних институција и релевантних тела Уједињених нација, првенствено Савета безбедности и Генералне скупштине

З  А  Х  Т  Е  В  А  М  О

1) Да сходно Повељи Уједињених нација хитно и свеобухватно преиспитају одлуке Председника Међународног резидуалног механизма  о премештању затвореника на издржавање казне у друге земље и ускраћивање пуштања након испуњених услова, а које се доносе противно важећим правилима и међународним стандардима правне заштите затвореника;

2) Да се хитно и неодложно анулира одлука о премештању г. Караџића у Велику Британију и донесе нова одлука о премештању у складу са „Менделиним правилима“ из Резолуције УН 70/175 од 17. 12. 2015.год., превасходно са Правилом 59, односно премештањем у место најближе његовом пребивалишту.

3) Да се г. Радовану Караџићу обезбеди третман са пуним уважавањем међународно признатих људских права и слобода, што подразумева потпуно поштовање одредби Међународног пакта о грађанским и политичким правима, Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима, Европске конвенције о заштити људских права и слобода, а посебно одредбе чланова 58, 59, 60, 63, 64, 65 и 66 Стандардних минималних правила УН о поступању са осуђеницима, истичући право на личну безбедност, слободу изражавања и вероисповести, право на сигуран и несметан приступ информацијама, нарочито значајним за припремање његове будуће одбране, право на редован и неометан контакт са члановима породице  и правним заступницима, што укључује и право на посете;

4) Да се успостави сталан, редован и ефикасан надзор од стране надлежних међународних тела, нарочито Савета безбедности и Генералне скупштине, над спровођењем одлука Међународног резидуалног механизма, с обзиром да су претходно донесене одлуке у потпуној супротности са актима усвојеним од стране Савета безбедности УН и Генералне скупштине УН.

   Потписници Апела:

  1. Коста Чавошки, академик САНУ
  2. Матија Бећковић, академик САНУ
  3. Славенко Терзић, академик САНУ
  4. Радоје Чоловић, академик САНУ
  5. Јован Делић, академик САНУ
  6. Светислав Божић, академик САНУ
  7. Василије Крестић, академик САНУ
  8. Слободан Реметић, академик САНУ
  9. Милосав Тешић, академик САНУ
  10. Рајко Петров Ного, академик АНУРС
  11. Гојко Ђого, Академик АНУРС
  12. Синиша Јелушић, академик ЦАНУ
  13. Синиша Боровић, академик АЕН РФ, АИНС
  14. Проф. др Милош Ковић
  15. Проф. др Зоран Чворовић
  16. Проф. др Јован Хаџи Ђокић
  17. Проф. др Милош Ковачевић
  18. Проф. др Михаило Шћепановић
  19. Проф. др Милан Лекић
  20. Проф. др Александар Липковски
  21. Проф. др Миладин Шеварлић
  22. Проф. др Драго Перовић
  23. Проф. др Драгиша Бојовић
  24. Проф. др Александар Ђорђевић
  25. Проф. др Александар Ђикић
  26. Проф. др Рада Стијовић
  27. Проф. др Вељко Брборић
  28. Проф. др Дејан Мировић
  29. Проф. др Душан Крцуновић
  30. Проф. др Зоран Кинђић
  31. Проф. др Дојо Ковачевић
  32. Проф. др Игор Вуковић
  33. Проф. др Александар Поповић
  34. Проф. др Часлав Копривица
  35. Проф. др Јован Попов
  36. Проф. др Милош Јовановић
  37. Проф. др Јован Пејчић
  38. Проф. др Валентина Питулић
  39. Проф. др Лидија Томић
  40. Проф. др Јелица Стојановић
  41. Проф. др Слободан Рељић
  42. Проф. емеритус Дарко Танасковић
  43. Др Јован Јањић
  44. Др Војислав Шешељ
  45. Др Владимир Димитријевић
  46. Др Видоје Голубовић
  47. Др Страхиња Булајић
  48. Др Будимир Алексић
  49. Др Мирјана Анђелковић Лукић
  50. Др Филип Раке Вукајловић
  51. Др Александар Раковић
  52. Др Миша Ђурковић
  53. Др Драган Хамовић
  54. Др Слободан Јанковић
  55. Др Горан Ђорђевић
  56. Новица Пековић, пензионисани судија Врховног касационог суда
  57. Томислав Стојковић, пензионисани судија Уставног суда
  58. Горан Петронијевић, адвокат
  59. Александар Цвејић, адвокат
  60. Игор Пантелић, адвокат
  61. Томислав Вишњић, адвокат
  62. Бранимир Нешић, адвокат
  63. Марко Сладојевић, адвокат
  64. Предраг Поповић, адвокат
  65. Мирко Ђорђевић, адвокат
  66. Душан Милетић, адвокат
  67. Милан Белић, адвокат
  68. Круна Максимовић, адвокат
  69. Дејан Радмиловић, адвокат
  70. Урош Зејак, адвокат
  71. Мила Калезић, адвокат
  72. Марина Рајевић Савић, новинар
  73. Душан Савић, бивши врхунски спортиста
  74. Драган Вујичић, новинар
  75. Игор Ивановић, публициста
  76. Емир Кустурица, редитељ
  77. Милорад Вучелић, главни уредник Вечерњих новости
  78. Ђуро Билбија, новинар
  79. Александар Павић, политиколог
  80. Алекса Буха, пензионисани министар иностраних послова
  81. Живадин Јовановић, пензионисани министар иностраних послова
  82. Владислав Јовановић, дипломата у пензији
  83. Бошко Обрадовић, народни посланик
  84. Мр Иван Костић, народни посланик
  85. Александар Шешељ, политичар
  86. Вјерица Радета, политичар
  87. Мр Стеван Ђурђевић
  88. Игор Ивановић, публициста
  89. Владимир Ђукановић, адвокат
  90. Милена Вујовић, адвокат
  91. Желидраг Никчевић, књижевник
  92. Мирослав Алексић, књижевник
  93. Благоје Баковић, књижевник
  94. Селимир Радуловић, књижевник
  95. Иван Негришорац, књижевник
  96. Мирослав Цера Михаиловић, књижевник
  97. Мирјана Булатовић, књижевник
  98. Мр Радојка Цицмил Реметић, слависта
  99. Зоран Костић, књижевник
  100. Радомир Уљаревић, књижевник
  101. Ранко Мићановић, књижевник
  102. Милутин Мићовић, књижевник
  103. Сава Радуловић, књижевник
  104. Драган Лакићевић, књижевник
  105. Весна Капор, књижевник
  106. Верољуб Вукашиновић, књижевник
  107. Радојка Никић Милиновић, књижевник
  108. Будимир Дубак, књижевник
  109. Саша Нишавић, књижевник
  110. Миленко Мићановић
  111. Мр Љиљана Ного
  112. Боривој Рашуо, књижевник
  113. Јово Вукелић, проф. филозофије
  114. Лидија Вукићевић, драмска уметница
  115. Бранко Бабовић, драмски уметник
  116. Владимир Цуцић, комесар за избеглице
  117. Нићифор Аничић, председник друштва српских домаћина
  118. Миливоје Иванишевић, председник удружења за заштиту истине о  српском народу „ 21. Новембар
  119. Љубиша Ристић, удружење „Завет српско руски”
  120. Дане Чанковић, српски народни покрет „Избор је наш“

*  *  *  *  *  *  * * * * * *

Центар за обнову међународног права

Његова Екселенција г. Антонио Гутереш

                                         Генерални секретар Уједињених нација   

24. октобар 2022

Предмет:  Др Радован Караџић

Ваша Екселенцијо,

Достављамо ово писмо у име велике групе српских интелектуалаца, како бисмо Вам скренули пaжњу на нехумане услове и континуирано кршење права др Радована Караџића, који служи доживотну казну затвора у Уједињеном Краљевству. Његова права су прекршена по бројним резолуцијама УН-а, а посебно по резолуцији која истиче правила Нелсон  Мандела.

Највише се крше следећа права:

  • Од доласка у Велику Британију, 21. маја 2021. године, др Караџић, иако затвореник УН-а, константно је третиран као британски затвореник. Ускраћена су му бројна права која је претходно имао у оквиру УН затворске јединице у Хагу. Управа затвора одбија да му омогући употребу компјутера, чак додатни извор светлости (лампу). Спречавају му се контакти са особама за пружање правне помоћи и крши се свака слобода говора. Процедурално обраћање управи затвора и другим правним инстанцама потпуно је онемогућено.
  • И поред одличног знања енглеског језика, др Караџић има потешкоћа у комуникацији са стражарима због њиховог различитог дијалекта. Иако је више пута указивао затворским властима на ову потешкоћу, проблем није решен, а услови су се погоршавали све до физичке и вербалне агресије према др Караџићу у више наврата.
  • Др Караџић се већ неко време налази у потпуној изолацији, без права на контакт са породицом. Наводни разлог је „цитирање његових политичких ставова у медијима од стране других особа“. Он не може бити кажњен због поступака других људи и медија.
  • Из кратког позива кћерки, сазнали смо да је изложен психичкoм малтретирању од стране затворских службеника, понижавању сваке врсте, да не узима храну и врло је могуће да је отпочео штрајк глађу.
  • Затвор је породици и пријатељима блокирао картице, тако да нико не може да му уплати новац за храну и телефон.
  • Породица га још није посетила због компликоване процедуре добијања виза, превоза и огромних трошкова за свега два сата посете месечно.

У прилогу Вам достављамо Апел за заштиту права др Караџића, који је потписао велики број најугледнијих српских интелектуалаца. Међу њима су академици Српске академије наука и уметности, универзитетски професори, научници, адвокати, писци, новинари…

Једино правно и хумано исправно – враћање на одредбе резолуција УН и правила Нелсон Мандела – решило би сва ова нехумана кршења права др Караџића.

Господине Генерални секретару, верујемо да ћете увидети колико су кршења права др Радована Караџића озбиљна и да постоји могућност трагичног исхода – што изискује Вашу хитну интервенцију.

Хвала на пажњи.

С поштовањем,

Центар за обнову међународног права
Сарајевска 13, 11000 Београд

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ