Андреј Фурсов, ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА ПОНАШАЊА ЕЛИТЕ У АКТУЕЛНОЈ СИТУАЦИЈИ

Поред чисто економских и финансијских момената постоји и цео низ других фактора који утичу на актуелну ситуацију. С једне стране геополитичког карактера, а са друге системско-историјског који су довели до настанка оваквог стања у Источној Европи. Прва ствара, која је најуочљивија и најповршнија, јесте сукоб Русије и Постзапада. Потпуно је јасно да је Постзападу било потребно да испровоцира Русија на акције које је предузела. Зато што другог излаза нема. Све остало би било горе. То јест, изабрано је најмање зло.

А други је моменат већ по принципу „једним ударцем две муве“. Сваки конфликт у Источној Европи наноси штету Европској унији, одсеца Русију и, природно, Кину од Европе. И слаби Евро-савез. Осим тога, омогућава да се, поврх свега, отпочне експропријација средњег слоја Европљана која је била испланирана још пре неколико деценија.

Прилично често наводим одломке из Извештаја о кризи демократије из 1975. године, у којем јасно пише да је главна претња демократији, читај „власти владајућих група Запада“, не долази од Совјетског Свеза, већ од вишка демократије на самом Западу. Односно, од демократских институција. У вези с тим је постављен задатак раз-демократизације, то се звало „смањити прекомерну демократизацију Запада“. Од тада је почела постепена демонтажа демократских институција друштва Модерне.

Све ово има дубоке корене:

„Оци оснивачи“ САД, који су се 1787. године састали на Уставној конвенцији у Филаделфији отворено су говорили да „главна опасност долази од демократских чланова постојећих устава. Овим уставом мора бити установљена баријера против демократије“ (Е. Рендолф); „народ мора бити што мање укључен у послове управљање. Народ је увек склон заблудама“ (Р. Шерман)

…Федералисти су дали широко идеолошко оправдање идеји јаке националне владе, способне да поуздано гарантује права својине, да обузда разузданост „демократске стихије“ и консолидује државну власт у рукама богате елите.

Друга је ствар што, док је постојао Совјетски Савез, ово није могло бити учињено нагло. Али чим је са СССР-ом завршено, почела је демонтажа која и сада тече веома, веома брзо.

Главни бенефицијар капиталистичког система је бели Европљанин и Американац. И сада, у ситуацији када је потребно разорити друштво да би се створили услови за формирање новог система – кога треба уништити? Природно, Европљане и Американце.

Узгред, између осталог, текућа криза има веома важну улогу у уништавању европске средње класе. Мислим да ће двадесете године 21. века бити време уништења, „инсектизовања“ средње класе Западне Европе. А онда, по свему судећи, прећи ће на америчку средњу класу.

„Деца ће се хранити инсектима у оквирима плана усмереног да се ново поколење натера да пређе са меса на инсекте и убеди своје родитеље да следе њихов пример. Ученицима четири основне школе у Велсу биће предложени инсекти као храна у пројекту оцене апетита деца за „алтернативним беланчевинама“ као што су цврчци, скакавци, свилене бубе и брашнасти црви. Истраживачи се надају да ће им резултати дати кључ за разумевање како је најбоље информисати децу о еколошким и прехрамбеним преимућствима јестивих инсеката у целој Великој Британији и, могуће, у иностранству – као и њихових родитеља, пошто свет тежи да помогне животној средини смањујући потрошњу меса. Године 2019. око 9 милиона Европљана је јело инсекте. Планира се да њихов број, до 2030, порасте на 390 милиона.“

Дакле, да би се створила нова нижа класа будућег посткапиталистичког света потребно је, прво, експроприсати европски средњи слој. И, друго, створити противтежу Европљанима у самој Европи. То јест, потребни су људи који би били у сукобу са белим људима. Овај конфликт ће заменити конкфликт десних и левих партија.

И ситуацију са мигрантима из Африке које прогони глад настала због догађаја у Источној Европи и ситуацији везаној за помоћ Украјини, због које Европљанима опет и опет предлаже да затегну каиш и да притегну вентиле радијатора – све ово глобалистичке врхушке, безусловно, користе да би организовале прерасподелу националног богатства у корист новопридошлих група. Њих ће изједначити: средњи слој ће пасти до нивоа сиромаштва.

Оствариће се машта глобалиста – сви ће бити сиромашни а над њима – богата врхушка. То што се на Западу већ фактички уводи рационисана потрошња воде, електричне енергије и другог говори да се, у принципу, већ остварује, већ наступа оно о чему је писао Жак Атали; још пре 10-12 година у књизи „Кратка историја будућности“ он је говорио да је будућност света – дистрибутивна економије, а не тржиште. Глобална дистрибутивна економије значи ванекономску контролу. И овде ће бити веома важна средства контроле над социјалним понашањем људи.

Да ли је Европа могла другачије да се понаша да би ово избегла? С својим прогобалистичким, проатлантским владајућим слојем то једноставно није било могуће. С друге стране „помогло“ је и, у већини пасивно становништво, којим је лако манипулисати. Јер, суштински ЕУ није политички субјект, већ само економски играч. Европска унија нема политички субјективите. И будућност ЕУ је врло магловита. Нису случајно Британци из ње побегли и почели да граде своју макро-зону у будућој новој глобализацији.

Извор:
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ