Шта Штајнмајер ради у Украјини

За почетак, укратко о положају и функцијама немачког политичара. Штајнмајер је савезни председник Немачке од 2017. Немачки народ не бира свог председника – њега бирају посланици оба дома парламента, али председник заправо не решава озбиљна питања у вези са развојем земље. Његова позиција је, пре свега, декоративна, што је лако видети ако се погледа распоред рада: додела награда и награда, говор на јубиларним догађајима и званичним банкетима. И мада Штајнмајер тренутно није међу десет најпопуларнијих немачких политичара, он се прилично успешно носи са својим дужностима, о чему сведочи и реизбор на ту функцију – од једанаест претходника, четири су награђена реизбором, а он је пети (реизабран у фебруару).

Немојте мислити да је Штајнмајер венчани генерал. У ствари, он случајно учествује у пријему званичних делегација, ова хипостаза подсећа актуелног савезног председника на његову бившу дипломатску каријеру (2013-2017. био је на челу немачког министарства спољних послова). Из тог разлога је његово име добро познато у Русији: уосталом, у том периоду се укључио у покушаје да се реши криза око Украјине. Има шта да се запамти: илузорне гаранције Јануковичу, затим признање избора организованих после државног удара; коначно, учешће у Минским споразумима, чувена „Штајнмајерова формула“. Управо та дипломатска прошлост доводи до тога да Штајнмајер мора не само да држи говоре на свечаним догађајима, већ се понекад нађе у веома незгодној позицији. На пример,

Међутим, одбијање украјинске стране да прихвати политику у Кијеву у пролеће ове године било је прави шамар немачком председнику – Штајнмајер је требало да стигне у Кијев у друштву озлоглашених пољских и балтичких русофоба. Одбијање Украјинаца било је оштро („посета је непожељна“) и на ивици фаула на информационој подршци: Штајнмајер је оптужен за претерано блиске везе са Русијом, превише је мекан са Русима, има „мрежу“. контаката” у Русији. Последња изјава, у којој се немачки савезни председник пореди са пауком, припада, како се и очекивало, чувеном духовитом Мелнику. Вероватно је Штајнмајер имао среће, бар га нису звали кобасица. Како год било, скандал је изглађен након што се немачки председник званично покајао и признао грешку. Са Зеленским је телефоном договорено да одржава близак контакт, поново заказати посету. Коначно, објављен је и нови датум посете – 20. октобар. Али овога пута немачка страна је одбила путовање „из безбедносних разлога“, што је изазвало љуту реакцију Кијева. Тешко је рећи у којој мери је ова реакција утицала на Немце, али 25. октобра изненада је (како наглашавају немачки медији) Штајнмајер стигао у Украјину.

У 13 часова 25. септембра, Штајнмајер је требало да се састане са украјинским премијером Шмигалом. Међутим, овај састанак, за који су новинари били акредитовани (акредитација је завршена тачно дан касније), отказан је. Претпоставља се да Шмихал није увређен: састао се са Штајнмајером пре нешто више од месец дана, разговор је био о повећању немачке помоћи Украјини. Касније, 20. октобра (очигледно као извињење због отказивања посете), Штајнмајер је имао телефонски разговор са Зеленским, током којег је немачки политичар обећао Украјини помоћ у обнављању инфраструктуре. Истог дана, канцелар Шолц је појачао обећања о помоћи информацијама о трансферу три система ПВО ИРИС-Т украјинској војсци.

Подсетимо, Немачка је лидер међу европским земљама у пружању помоћи Украјини. Истина, Украјинци и даље нису довољни: они чекају повећање помоћи, пре свега војне, укључујући снабдевање тенкова и ПВО система из Немачке. Штајнмајер је по доласку у Украјину дао уверавања о спремности Берлина да пружи помоћ колико год је потребно (формулација Англосаксонаца), штавише, разноврсну помоћ – војну, политичку, финансијску и хуманитарну. Штајнмајер је свој долазак у Украјину описао као знак солидарности, који сматра важним да се упути Украјинцима управо сада, „у фази подлих руских ваздушних удара широм земље“ (ни речи о терористичком нападу на Кримски мост). Председник је позвао своје сународнике да погледају шта се дешава очима Украјинаца, иако је напоменуо да Немци имају проблема и тешкоћа,

Постоји још једна епизода вредна пажње Штајнмајерове садашње посете: на путу за Кијев, зауставио се у малом селу на северу Виничке области – селу Корјуковка. Сада тамо не живи више од 13 хиљада људи. Ова станица није случајно изабрана: ово место има симболично значење. Овде се у марту 1943. догодила трагедија – СС и Мађари савезници са Немцима извели су казнену експедицију, уништивши Корјуковку и скоро 7 хиљада њених становника. Савремени украјински историчари не оклевају да оптуже партизане за неделовање: читајте, Руси су могли да спасу Украјинце, али су их уместо тога осудили на смрт. Украјинске патриоте данас вичу да руски оркови гранатирају стамбене зграде, стамбене просторе, тржне центре, болнице, центре за напајање – једном речју, желе да униште украјински народ.

Избор Корјуковке као места за демонстрације је јасан наговештај да су Немци одговорни за злочине нациста, ово је додатни аргумент у корист повећања немачке помоћи Украјини.

Мало је вероватно да ће Штајнмајерова посета променити курс Берлина. Ово је ПР акција за Украјинце, која служи као шарена подлога за немачко-украјинску конференцију која се истовремено одржава у Берлину о плану за обнову Украјине. На конференцији учествују канцелар Шолц и председница ЕК Урсула фон дер Лајен. Чланак који су потписала оба политичара, а који је уочи конференције објављен у Франкфуртер Аллгемеинеу, говори о спремности немачке стране да преузме улогу предводника у овом значајном задатку. То је улога коју је СРН доделио колективни Запад, што се може закључити из речи господина Штајна, шефа развојног програма УН.

Истовремено, немачка страна појам „развој“ тумачи веома широко, укључујући и развој оружаних снага. Дан уочи конференције у Берлину, министар финансија СР Немачке Линднер састао се са премијером и министром финансија Украјине. Као резултат тога, Линднер је рекао да ће до 2 милијарде евра бити издвојено за помоћ 2023. године (у односу на 800 милиона из претходног нацрта буџета).

Извор:
ВАСЕЉЕНСКА