Неми крици: Последње поруке Крагујевчана пред полазак у смрт

Слова крваве бајке нису исписана само у чувеној песми Десанке Максимовић. На данашњи дан 1941. године жврљана су дрхтавим рукама на ђачким књижицама, личним картама и полеђинама коверата.Писали су их људи знајући да ће бити последњи поздрав који никада неће моћи да изговоре вољенима. Писала су их и деца

„На овом месту уписаће се евентуалне промене“, искуцао је неко у ђачкој књижици дечака са слике. Неко ко није ни слутио да ће та евентуална промена бити смрт.

Знајући да ће уз бат војничких чизама бити одвучен на стрељање, српски ђак је обичном оловком једино стигао да напише „Драги мама и тата, последњи пут“.

Музеј у Крагујевцу чува на десетине таквих поздрава. Један припада Радославу Симићу.“Збогом, Мицо. Ја данас погибох. Збогом, срце. Последња ми мисао на тебе. Буди сретна, сине и без мене“ написао је човек, вероватно својој ћеркици.

Опраштала су се деца од родитеља, растајали су се родитељи од деце. Један очајан отац стигао је једино да поручи малишанима:

„Миро, пољуби децу уместо мене. Слушајте маму децо и чувајте се. Збогом заувек, ваш тата Лаза“.

Тешко је поверовати да је овакво зверство људско биће могло да почини другоме.

Још је теже ако знамо да је то учињено најмање 2.400 пута. Толико је минимум било убијених. На данашњи дан 1941. године стрељачки вод без милости убио је 40 деце млађе од 15 година, убијен је и 261 средњошколац. Нису поштедели ни 15 дечака, чистача обуће.

Никада их не заборавимо.

Извор:
ИН4С