КОЈЕ СУ ИГРЕ НЕОПХОДНЕ ЗА ПРАВИЛАН РАЗВОЈ ДЕЧИЈЕГ МОЗГА

Савет доктора Рајовића треба да примени сваки родитељ. Стручњак за дечији развој тврди да деца треба да се играју ове две игре како би развили фину моторику, а самим тим и мозак.

У једном од својих предавања др Ранко Рајовић, стручњак за дечји развој и креатор НТЦ програма учења говори управо о томе које су регије мозга које би заправо највише требало да развијамо код деце и због чега то не радимо, пише Зелена учионица

Како објашњава др Рајовић за развој мозга најважнији су:

• Ротација
• Равнотежа
• Стопала
• Динамичка акомодација ока
• Фина моторика
• Говор

Када се посматра данашње дете, поставља се питање да ли оно има игре које укључују петаестоминутну ротацију, сваког дана? Да ли има игре које укључују ротацију и балансирање у трајању од 15 минута? Да ли сваког дана пређе 5 километара? Да ли има динамичку акомодацију ока, тако што прати предмет који долази одлази брзо (као што је лопта), опет, СВАКОГ ДАНА?

НЕ.

“Нема лопте. Деца не знају да ухвате лопту. Ја сам пробао, пробајте и ви. Поређао сам прваке и бацам им лопту са 2,5 метра, али не да ухвате у наручје, него између дланова. Не могу, њих 50% не може, хватају у наручје. А нека чак и окрену главу. Боје се лопте и то оне лагане, пластичне. Ми смо, некад, акомодацију ока радили сваког дана, по десет сати. Трчали бисмо преко камена, преко гране, узбрдо, низбрдо, око је радило динамичку акомодацију.” каже др Рајовић.

Он поставља и питање где деца данас трче? У градовима где живи већина нема препрека, а кроз шуме се не крећу.

“Дете рођено у граду већ је оштећено. Јер нема развијену динамичку акомодацију ока. А зашто је то важно. Па, зато што се управо због тог недостатка јавља дислексија. То је проблем. Сваки део мозга који нисмо развили како треба утиче на то да неће моћи све да се повезује. Једина шанса данас им је лопта и она треба да буде главни реквизит,” објашњава Рајовић.

Говорећи о финој моторици, он тврди да је она код деце данас врло слабо развијена јер су родитељи у заблуди да су боцкалице и лего коцкице довољне у том сегменту развоја.

“Фина моторика значи развој свих десет прстију, а деца данас четврти и пети прст не користе. За већину играчака им он не треба.”

Проблем у говору др Рајовић такође види као алармантан. Он тврди да дете треба да прича много, 10 сати сваког дана.

“Ако у вртићу не прича, код куће му пусте ТВ, како он да развије говор? Још ако једе мекану храну, то је поремећај говора у најави. То је наше дете данас,” тврди овај стручњак за дечји развој.

А сад да се вратимо 30 година у назад… Говорећи о свим овим сегментима развоја, др Ранко Рајовић нас враћа у време кад смо били деца и подсећа на две игре које су испуњавале све услове за нормалан развој детета: ластиш и кликери.

Да ли су девојчице играле сваког дана ластиш 15 минута или дуже?

“Па ја се сећам. Од јутра до мрака. Пре школе, сваки одмор, после школе, на путу до куће, између две столице у кухињи. Ма нека је било три сата. 180 минута. А у тих 180 минута, да ли је било 15 минута ротације, исто толико равнотеже, стопала, акомодација ока? Наравно да јесте. и сваки покрет се рачуна и даје свој допринос у развоју мозга. У једној игри – ЦЕО МОЗАК РАДИ. Исто је са кликерима. Чучни, устани, окрени се, фина моторика, акомодација ока, све те ју. Па чак и процеси мисаоне класификације, где он класификује кликере и серијације (колико је добио колико изгубио). Све је ту.”

А кад све то развију деца данас, пита се Рајовић?

“Немојте више да се чудите због чега имамо толико развојних сметњи. То је због овога,” закључује др Рајовић.

Извор:
ИФН