ЕКСКЛУЗИВНО: ИН4С открива ко је сахрањен у шуми покрај Изујма

Игор Дамјановић, наш дописник из Украјине и Русије ступио је у контакт са Анатолијем Фомичевским одборником у градској скупштини Изјума и питао га о његовим сазнањима о овој теми

Град Изјум у Харковској области прије мјесец дана доспио је у пажњу свјетске јавности. Након што је почетком септембра украјинска војска повратила контролу над градом коју је изгубила крајем марта, објављено је да је у шуми покрај града откривено импровизовано гробље.

Представници режима у Кијеву, украјинских и западних медија у првом таласу објавили су да су тамо побијени украјински војници и цивили, жртве масовних руских злочина. На Интернету су чак почели да круже банери на којима је писало Изјум – геноцид. Временом се прашина слегла.

Игор Дамјановић, наш дописник из Украјине и Русије ступио је у контакт са Анатолијем Фомичевским одборником у градској скупштини Изјума и питао га о његовим сазнањима о овој теми. У есклузивној исповјести за ИН4С, Анатолиј Фомичевски иначе о овој теми није говорио ни за један други медиј, открива како је самоорганизовао грађане да покупе тијела убијених војника и цивила док су трајале борбе за град и сахрани их у оближњој шуми.

„Пошто се гробља у свим градовима налазе на периферији, при одласку украјинске војске прилази граду су били минирани, сахрањивати тамо није било безбједно. Пошто је ићи на гробље било опасно, одлучили смо да у шуми на периферији према Харкову, иза порушене школе направимо ново гробље. Тамо је била пјешчара, па је било лакше копати, јер марту је и даље био мраз“, испричао нам је Фомичевски и додао: „Донијели смо одлуку да све који су привремено били закопани по улицама и двориштима, укључијући и украјинске војнике ексхумирамо и сахранимо на гробљу. Прије сахране, патолог је прегледао тијело и фотографисао телефоном. У посебној свесци, под редним бројем писали смо име и презиме, трудили смо се да утврдимо идентитет на основу личних докумената, или питајући комшије. Сахрањивали смо у складу са хришћанским обичајима, обавјештавали рођаке“.

Фомичевски се осврнуо и на негативну улогу градоначелника Изјума Валерија Марченка, објаснио каква је ситауција владала у граду током 5 мјесеци док су га контролисали Руси и каква је по његовим сазнањима сада.

О покушајима украјинских власти да гробље у шуми представе као мјесто масовног стратишта изјавио је следеће: „Увредљиво и ужасно зато што они сада не ратују само против живих, већ и против мртвих. На мртвима покушавају да направе ПР и некога оптуже“, и закључио: „Поновићу, то гробље смо направили ми, грађани Изјума и како је правилно примијетио Анатолиј Шариј, ми нисмо претурали џепове убијених војника. Тражили би само документе који могу потврдити личност погинулог. Ипак, већи број их је био без докумената. Становници града су по хришћанским обичајима једнако сахрањивали све, и своје блиске и војнике, чија тијела је њихова команда одбила да преузме“.

Извор:
ИН4С