Бугарско „буђење“ провокативним невладиним инсталацијама у Македонији
После недавног наменског отварања првог бугарског клуба „Ванчо Михајлов”, као почетног кроз невладину форму деловања, објективно оживљава фашистичке идеологије на простору Републике Северне Македоније (РСМ) очито, по свим званичним и узгредним оценама – класичним провокацијама Софије усред настојања за (де)блокирање Скопља на путу почетних преговора за чланство у ЕУ, промовисан је у Охриду и други „кутак“ Бугара приближног нивоа и намене – „Цар Борис Трећи“. Чин отварања је уследио у атмосфери напетости и притисака, после масовних демонстрација на ивици озбољне ескалције…
Чињеница да се у налету бугарског „открића“ невладиних клубова у РСМ именовањем даје до знања порукама о коме је и о чему је реч. После битољског клуба фашистичког извршиоца Михајлова, у Охриду клуб носи име прагматичара фашистичке идеологије, по коме су уистину и по Софији именоване улице и булевари за „причувљавање“ историјске истине.
Цар Борис Трећи је био један од најближих сарадника Адолфа Хитлера који је увео Бугарску у Тројни пакт. Под његовим вођством бугарска армија је водила злочиначку политику на подручју бивше Југославије, пре свега на територијама данашње РСМ као и Србије. Парламент Бугарске је 1941. Усвојио закон „Чисте нације”, чији је указ 21. јануара 1941. потписао управо овај монарх, три месеца пре него што је Бугарска ступила у хитлеровски пакт…
Званично власти у Скопљу отварање другог бугарског клуба у РСМ оцењују чистом провокацијом.
– Осуђујем отварање тог културног центра са таквим именом, иако су га отворили грађани наше државе. Сматрам да је то провокација, која никоме не носи добро. Сматрам да отварање културног центра треба да носи име неког ко зближава, а не неког према коме грађани у овој држави имају негативна осећања, не само Македонци, већ доминантно и Јевреји јер знамо шта се догодило са јеврејском заједницом у нашој држави у Другом светском рату. Треба да имају поштовања организатори тог удружења, изјавио је Ковачевски.
Шеф дипломатије пак, Бујар Османи сматра да је све то у суштини на штету пре свега бугарске заједнице у овој земљи…
Но, с друге стране, његов колега Николај Милков, министар спољних послова Бугарске у техничком мандату тумачи да Бугарској ништа не смета што се клуб у Охриду ето, зове по цару Борису Трећем. Смета међутим, како оцењује, као „већи проблем“, што одавно гимназија у Скопљу носи име Јосип Броз Тито. А тог имена, како сматра суседи би требало да се одрекну. И, ту се на неки начин откривају позадине погледа и деловања. Ко је на чијој страни – фашистичкој или антифашистичкој…
У делу медијских оцена после отварања другог бугарског клуба у РСМ, изнете су прилично јасне контуре циљева Бугарске. Реч је, како се констатује о смишљеној провокацији којом треба да се разара „македонско ткиво“, уз тестирање власти али и опозиције у РСМ стављене на озбиљна искушења у деликатном периоду за државу уопште, посебно на њеном путу евроинтеграција. А, чини се да на том том путу своју озбиљну „заседу“ учвршћује и на овај начин званична Софија, под плаштом чланице ЕУ, пред чудно попустљивимн бирокаратским апаратом Брисела.
– Цар Борис Трећи је поново дошао међу Македонце откако се априла 1941. прве године ккратко после окупације бугарске војске појавио у Скопљу и био дочекан цвећем на улицама као некакав ослободилац. Бар се тако види на фотографијама. Тада је од краја Првог светског рата прошло само 23 године, а један део житеља Вардарске Македоније мислио је да је дошао крај србизацији становништва и да ће Македонци моћи слободно да изрражавају своју етничку, културну и језичну посебност у некаквом облику аутономне јединице под окупаторским снагама. Та заблуда трајала је не више од пола године и разочарење је дошло када је почела интензивна бугаризација становништва коју је спроводила влада у Софији, савезник Хитлера и Сила осовине. „Љубав“ се претворила у гнев, а потом у устанак и борбу за слободу, подсећа делом у опширној колумни с поводом Љупчо Поповски.
А, у међувремену по већ устаљеном убрзаном приступу, објављено је да је у току регистрација и трећег бугарског удружења у РСМ, под називом „Цар Фердинанд“. Седиште би наводно требало да буде у Бугданцима, на крајњем југу земље.
Извор:
СПОНА