Грачаница постаје албанска (1): Албанске виле на српским њивама

Насеље Маригона, које се налази на ободу општине Грачаница, између села Преоце и Лепина, где је усред њива саграђено око 200 двоспратних вила, а планирано је још толико, као и школа и обданиште, пример је вежбања мишића над Србима.

Ту Албанци без дозволе граде неколико стотина објеката и продају по цени од 100.000 до 500.000 евра, чак и на делу земље коју прави власници потражују на суду. Док Срби који живе у околини страхују да би то инстант насеље које буја последње три године могло да промени етничку структуру општине, две косовске општине – Приштина и Грачаница, међусобно пребацују одговорност.

Нелогичности има много, почевши од чињенице да се Маригона гради на земљишту које је 2006. купљено на приватизацији по невероватно ниској цени од 43 евра по ару. Није јасно ни да ли је земљиште преименовано у грађевинско, а ипак неко улаже око 50 милиона евра у изградњу вила а да истовремено део те земље потражују Срби. Колико за српску заједницу нема правде на Косову у случају узурпиране имовине, сведочи пример Дејана Јовановића из села Преоце који годинама захтева да се обустави градња на његовој парцели у оквиру насеља Маригона, а процесу никад краја.

– Циљ је отети српску имовину и променити етничку структуру! Да општина Грачаница не буде више српска него албанска. Замислите ако никну сви ти објекти колико ће се Албанаца населити. Друго, та земља је на приватизацији купљена будзашто, иако је тржишна вредност неколико хиљада евра по ару – каже Јовановић.

Његовом деди је та парцела одузета 1953. за комбинат ПИК Горње Добрево, па враћена 90-их година. Међутим, Јовановићи нису пристали на замену парцела, већ су инсистирали на својој.

– Године 2008. поднели смо тужбу посебној комори Врховног суда Косова и покренули судски поступак за повраћај имовине. Испоставило се да је ПИК пре тога приватизован, иако по закону та земља није могла да буде предмет продаје. Од тог дана до данас ми не знамо у којој је фази наш поступак. Одговори које добијамо из коморе су пример лакрдије косовског и међународног правосуђа под окриљем Еулекса – сматра Јовановић, који за све своје наводе прилаже документе. Он каже да су једно време обрађивали земљу све док „непозната лица нису оградила“ на делу парцеле од три хектара 60 ари плаца.

– Касније се доказало да су нас протерали с парцеле ти из Маригоне, оградили и почели да припремају терен за градњу. Одмах смо обавестили суд и захтевали да се изградња стопира. Међутим, суд нам је одговорио да је већ штета нанесена и да нема потребе за доношењем прелиминарне забране, без обзира што се на земљишту гради. Значи, суд свесно стоји иза манипулације и не предузима ништа. У овом случају има толико елемената за кривична дела, почевши од грађевинских дозвола, али сви о томе ћуте – закључује Јовановић.

Он није једини приватни власник с истим проблемом и земљиштем на коме ниче Маригона.

– То је све била српска земља и постоји много спорова за повраћај имовине. Али, косовске власти не признају та решења, покрећу неке поступке пред посебном комором Врховног суда Косова, која је за седам година до данас донела само две пресуде и обе у случају манастира Дечани, зато што је извршен политички притисак. Ако нама нису осам година решили проблем, неће ни наредних 88 – закључује Јовановић.

Кога то занима

Дејан Јовановић је због овог проблема тражио помоћ и од представника Срба, али они нису марили за то.
– Обраћао сам се директно бившем државном секретару за КиМ Звонку Стевићу тражећи да моју документацију достави бившем преговарачу Борку Стефановићу. Одговорио ми је: „Пусти, рођо, то, није битно, сад ће избори…“ Од тада му не кажем ни добро јутро – прича Јовановић.

Zatvorena vrata

Jovanović je u potrazi za pravdom uglavnom nailazio na zatvorena vrata.
– Jedino su nam iz kosovske opštine Priština izašli u susret. Bukvalno ispod stola dobio sam dokument da su izdate građevinske dozvole. Imamo informaciju da nikada nije promenjena namena zemljišta iz poljoprivrednog u gradsko-građevinsko. Kako neko ulaže milione i na zemljištu koje je uzeto pod zakup kao poljoprivredno, gradi luksuzne vile – pita Jovanović.

Ј. Л. Петковић – Вести