ВИЈЕСТИ СА ФРОНТА: ШВАБО НАПАДА!

Имао сам срећу или несрећу, да сам од краја фебруара био више на ратишту у бившој совјетској републици Украјини, него код куће. Пропустих и пристојан дио изборне кампање, пратећи уживо референдум у Херсонској области, која је данас опет под офанзивом украјинских снага.

Ранију су Руси одбили, наносећи Кијеву огрномне губитке у људству. Из прве руке могу рећи да је ситуација тренутно тешка по Русију. Али да Русија није Србија. Мобилише људство из Јакутије. Ово ће зато потрајати.

Ствар је јаснија. Абракадабра и хокуспокус из фразема „демилитаризација и денацификација Украјине“, замијењена је недвосмисленом директивом изласка на границе четири територије. Русији није животно битно да ли други признају Доњецк, Лугањск, Херсон и Запорожје; за саставни дио савезне државе од Петрограда до Владивостока. Кремљ не контролише велики град као Запорожје, престоницу на папиру припојене области. Више промјене планова по овом питању у Москви нема и пред нама је обавеза репризе Мариупоља са оне стране Дњепра. Што је прије могуће! Овим није речено да се овакав процес неће понављати уколико руска војска буде напредовала и даље кроз Украјину. Али наређење је јасно.

Оно пред руске генерале стиже у условима када су принуђени да сијеку уши, како би искрпили дупета. Након слома под Харковом и губитком готово читаве ове области, снаге руске коалиције су непрестано у повлачењу. Изузетак су мања напредовања на фронту пред Доњецком. Тренутно им је изузетно битно, да је бар ту фронт стабилан. Као што је са руске стране раније владало гласно незадовољство, љутња и чуђење на његову непомичност.

У Херсонској области, у близини града Берислава, гдје сам био прије десет дана, са сјевера су провалиле тенковске колоне Оружаних снага Украјине. Ово је опасно и са становишта цивилизације у цјелини, јер са тих позиција још лакше могу гађати Каховску брану, чије рушење би изазвало посљедице какве би се осјетиле и код нас. Губљењем (Красног) Лимана и уласком фронта у ЛНР, наставља се порење територије које је надмоћном артиљеријом и авијациом исткала руска страна од почетка Специјалне војне операције. Она је сада постала операција свих полуга руске државе, али прије мјесец дана неће бити никаквих нових, мобилизованих снага на терену.

Док се одавно у те сврхе некориштени војни одсјеци и од ратне службе одвикнут народ јави, сабере, превезе, нахрани, опреми, обује, обуче и обучи… тек ће крајњи резултат бити дугорочно опасан: Када војни састав мобилисан из опште популације почне да се враћа кући у пластичним врећама. То, што су у потоцима виђени војноспособни како бјеже преко границе у Грузију, Финску и сличне земље; са једне стране је веома добро за Русију.

Пљева лети са првим дашком вјетра. Такви ником не требају, јер први издају и предају се. Стога је могуће да ће, тако ишчишћена Русија, унутрашњи проблем који јој неминовно предстоји пребродити једнако успјешно, као што је то чинила до сада у економији. Остаће им само да кевћу из иностранства на танким фондовима, које ваља издјелити међу многим руским Невладинићима у добровољном егзилу. Сви су изненађени до данас, како се Русија у рату боље показала економски, него војно. Дјеловала је ту рањивије. До извјесне мјере, само то може бити смислено оправдање, зашто се са овим што се одвија данас, није кренуло још 2014. године.

Ником не одговара дуг сукоб, али опет се чини да je рачуница јасна као првог дана. Русија може наилазити на одређене препреке, али у исцрпљујућем и општем рату, када Москва такође прелази на ратно стање и привреду – Украјина нема шансе. То је ових дана, доводећи Зеленског до бијеса, рекао и његова узданица са Старлинка – Илон Маск. Амерички тајкун је тако израчунао и позвао да се ствар ријеши мировним преговорима.

Зеленски, који живи у сличном филму, те се види као Ајронмена, Бетмена или бар Зеленог Гоблина; а који је украјински научио као што бих ја научио македонски, није доведен на то мјесто, да би мислио о животном интересу људи настањених на територији под својом контролом. Он је ту да прича глупости типа „ЕУ нема алтернативу“ или „ЕУ има цивилизацијске вриједности“, а ми се „боримо против тираније источног деспота“ или „бранимо је од најезде Орка“. Небитно. Као што је тим „вриједностима“ небитно колико ће људи погинути док се докаже супротно.

А ми смо те „еуропске вриједности“ спознали у изборној ноћи. Ту је до апсурда исказана немоћ. Како фактичка импотенција представника окупационе канцеларије ОХР, родом из Њемачке, тако и политичких елита унутар Дејтонске Долине Плача. Сувише су забављени међусобним крвљењем и ишчекивањем резултата, да би се формирао политички став. Биће опипљив као и резултати прошлих избора у Ефбиху.

Сама чињеница да окупатор бира најстреснији политички тренутак за сваку земљу, а то је дан избора, показује да је Кристијан Прстен Нибелунга Шмит, заправо хохштаплер и ловац у мутном. Јуришник Анархије. Званична изјава канцеларије Евросојуза у државној заједници БиХ, одмах наредно јутро, јесте да је ово одлука коју је Швабо донио сам. Те да су Бонска овлаштења нешто чему се прибјегава само „као крајња мјера, против непоправљиво незаконитих дјела“. Он, дакле, као соло играч може нанијети штету каквој се ни Брисел не радује.

Бонска овлаштења су мрачна прошлост. И иначе, за сваког човјека са самопоштовањем, али и правно. Самим тим што Русија и Кина нијесу озаконили Швабино присуство. Он мора отићи, јер овако живимо у парцијалном безакоњу. То је наш фронт. И Швабо напада.

Границе Републике Српске нијесу угрожене само у Брчком, гдје по командној одговорности такође незаконит диздар сједи у име развлаштеног ОХР и пита се о трасама аутопутева или пристаништа на Сави. Што је посљедица издаје наших посланика у Скупштинском парламенту БиХ. Због тога видим као проблем, кад дио политичке сцене иде на унапријед припремљен сценарио са насловом: Понављаћемо изборе док Додик не изгуби.

Убједљиво најдуже гостовање у изборној ноћи до сада, завршио сам у студију АТВ ријечима: Очекујем побуну против окупатора. Изашао вани и нијесам отишао одмах кући. Направио сам круг по Бањој Луци.

Полиција спроводи цивилна возила. Не коче на семафорима. Ријетки пролазници. Киша је таман пала да слијепи прашину. Испод дрвећа се види суха сијенка. Квaдрати на плочнику Храма Христа Спаситеља се суше, тако да су мрље влаге у средини ситније према храму.

Кесе, вреће и кутије. Љепљива трака. Ред аутомобила. Сваких десет метара полицајац. Дуго низ улицу Краља Петра Првог Карађорђевића. Повремено, на врата градске управе извири један обучен у одијело, на начин да изгледа као обезбеђење. Каже: Могу још једна кола. Ко је сљедећи? Идемо даље. Пале се мотори испред здања. Премијештање. Лупа вратима. Унутра се чује како цврче љепљиве траке и шушти пластика. Смрди на олово и угљен-моноксид до раскрснице иза хотела Палас. Полицијске ротације. У дугом реду, у двије траке, аутомобили у којима људи куњају. Броје се гласови.

Проглашавање побједе у поразу од стране некадашњег Савеза за промјене/побједу/протесте постаје традиција. Приче о изборним крађама такође. Из разлога унутрашње похлепе и неповјерења, деценију и по опозиција не може усвојити план, да је једино рјешење против СНСД, излазак заједничке изборне листе за Народну скупштину.

Док се то не деси, у оваквом систему немају шансе за успјех. Поготово не сарадњом са амбасадама и фондацијама непријатељских земаља и само причом о социјали. О непотизму, злоупотребама, проневјерама, крађама и неспособности. Платама, привилегијама, парама. Запоставила се национална политика.

Код СНСД је она само естрадна, али то је оно што бирачи виде, уколико је друга страна нема ни у естради. Отприлике као што је неубјељив Нешић са „Трећим путем“ у односу на Вукановића; тако је и неубједљива прича да сте српски патриота, а дружите се са Бењамином Карић. Што се види и по резултату. Драле губи од Ђаје.

Након шараде у изборној ноћи, која је наљутила тиху већину, требате објаснити како се то крало за предсједника, а није се крало за члана предсједништва, те републички и парламент државне заједнице? Биће посебно опасно за опозицију, уколико бирачко тијело осјети да је то у вези са самоубилачким предизборним потезом састајања Јелене Тривић са нелегалним Швабом.

У том случају, било какви поновљени избори, колико год имали своје људе у ЦИК или рачунали на Бонска овлаштења Швабе Шмита; били би озбиљнија катастрофа, од још једног губитка избора.

Извор:
ФРОНТАЛ