Сурово Данско онемогућавање рађања и добијања потомства Ескима

Злочини данских лекара над хиљадама Ескимки откривени после више од пола века

• На хиљаде младих Ескимки је у том периоду (1966-1970) подргнуто стављању интраутериног улошка, широкој јавности познатијем као спирала. Реч је о контрацептивном средству које се ставља у материцу како би се спречила трудноћа.
• Око 4. 500 жена и девојчица – отприлике половина свих плодних жена – имало спиралу на Гренланду између 1966. и 1970. године, а то је чињено и до средине седамдесетих година. Чак и до 1991!
• Многе девојчице су имале само 12 година, разматра се могућност планског геноцида над Ескимима
• Многе жене су се бориле да затрудне, а нису биле ни свесне тога да имају спиралу!

Данска и Гренланд су се званично сложили да покрену двогодишњу истрагу о пракси контроле рађања коју су дански лекари годинама спроводили на Ескимима из Гренланда током 60-их и 70-их година прошлог века.

Пише: Стефана Павловић

Наиме, на хиљаде Ескимки је у том периоду подргнуто стављању интраутериног улошка, широкој јавности познатијем као спирала. Реч је о контрацептивном средству које се ставља у материцу како би се спречила трудноћа.

Једна од жртава ове методе била је Наја Либорт; она је имала 13 година када јој доктор након рутинског школског прегледа рекао да оде у своју локлану болницу како би јој уградили спиралу.

“Нисам заправо знала шта је то јер ми нико није објаснио нити тражио моју дозволу”, прича Наја, која је тада живела у Менитсоку, малом граду на западној обали Гренланда, пише ББЦ.

“Плашила сам се. Нисам чак могла ни родитељима да кажем. Била сам невина, Никада нисам ни пољубила дечака”, додала је.

Наја, данас 60-годишњакиња, постала је једна од првих жена која је проговорила о томе шта се десило. “Било је веома застрашујуће. Опрема коју су доктори користили била је тако велика за моје дечје тело – било је то као да имам ножеве у себи”, описала је немило искуство.

Наја је истакла да нико није тражио дозволу од њених родитеља, као и да су њене другарице из разреда такође послате у болницу, али нико о томе није говорио јер је “било превише шокантно”.

Она је основала Фејсбук групу како би омогућила женама да поделе своја заједничка искуства и помогну једна другој да се изборе са том траумом. Групи се придужило више од 70 жена.

Недавни подкаст “Спиралкампагнен” објавио је записе који показују да је око 4. 500 жена и девојчица – отприлике половина свих плодних жена – имало спиралу на Гренланду између 1966. и 1970. године, Ипак, бројка је сасвим сигурно већа, с обзиром да се процедура наставила све до средине 70-их. Нејасно је у колико случајева жене нису дале сагласност или нису имале информисани пристанак.

Међу женама које су подвргнуте третману биле су и девојчице од 12 година, а неколико њих уопште обавештене о томе чему су подргнуте. Неке жене које нису могле да имају децу сумњају да кривица лежи управо у томе.

“Толико жена ми се јавља. Чини се да што су биле млађе, то су више компликација добиле од ове спирале. То је претужно”, рекла је Наја.

Још једна од жена која је прошла кроз ово била је Арнангуак Полсен поставила је спиралу када је имала 16 година, али не на Гренланду, већ на данском тлу. Она је у том тренутку студирала у Интернату за гренландску децу на оству Борнхолм 1974. година.

“Нису ме ни питали пре процедуре, а ја нисам имала појма о чему се ради, нити шта је спирала. Осећала сам се да нисам имала избора. Kако би људи реаговали да су на нашем месту биле Данкиње”, каже она данас.

Мало је тога познато о овом програму контроле рађања, али оно што се зна изазвало је шок и огорчење јавности. Сада би комисија требало да испита ову праксу која се понегде задржала чак и до 1991. године како на Гренланду, тако и у данским школама са гренландским ученицама.

Дански министар здравља Магнус Хеунике рекао је да ће истрага расветлити шта је довело до одлуке да се ова пракса спроведе и на који начин је спроведена.

Гренланд је од статуса колоније ушао у округ Данске 1953. године. Свеобухватни планови модернизације довели су до бољих здравствених и животних услова – очекивани животни век и стопе преживљавања новорђенчади су се побољшале. Мала популација Гренланда је нагло порасла, а до 1970. се практично удвостручила. Историчари верују да је разлог за увођење контроле рађања био делимично финансијски, а делом је резултат колинијалних ставова.

Kетрин Јакобсен из Нука каже да је имала само 12 година када су јој поставили спиралу. Имала је спиралу скоро две деценије и трпела је низ болова и проблема. У касним 30-им материца јој је уклоњена.

“То је имало велики утицај на мој живот. Никада нисам имала децу. Никада никоме нисам рекла шта се десило, увек сам мислила да сам сама у овоме”, прича она.

Лекари су током 90-их и 2000-их наилазили спорадично на жене које су се бориле да затрудне, а нису биле ни свесне тога да имају спиралу.

Према гренландском Савету за људска права прекршене су конвенције о породичном животу и приватности, “Морамо да га истражимо све да бисмо знали да ли је то био геноцид или не”, рекао је председавајући савета Kивику Ловестром.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ