Мобилизација

Пише: Зоран Шапоњић

Кратак преглед наслова на београдским порталима последњих пет – шест дана:

– Кримски Татари на удару! Руси их мобилишу – ако одбију, пуцаће им у леђа!

– Ако се Путин не убије увешће свет у нуклеарни холокауст.

– Мобилисани Рус пуцао у команданта.

– Руске избеглице подигле цене станова у Београду за 50 посто.

– Зеленски верује да би Путин могао да употреби нуклеарно оружје.

– Мобилизација, све шаљу на фронт, у смрт, на прве линије.

– Русија губи рат, повлачи се.

– Руси беже преко границе, нема авио карти, све распродато.

– Хватају мушкарце по метроу и пушкама их терају на ратиште.

– Русија ће мобилисане слати у рат са минималном обуком.

– Руси беже из своје земље због мобилизације.

– Имам избор – затвор или да постанем убица.

– Путин свесно шаље грађане у смрт.

– На место заменика министра одбране Русије долази „маријупољски месар“.
– Путин неће испалити нуклеарке на западне земеље јер му се тамо школују деца.

– Не желимо да умремо, дају нам зарђале пушке.

– Трудна докторка Маријана била у руском затвору, постала симбол отпора. .
– Путин послао Русе да гину па збрисао у бању.

– Хватају сиромашне старе и болесне да ратују за Русију.

– Гужва на границама, Руси масовне беже од мобилизације.

Има тога још…

Лопатама да се сакупља.

Да се пуне септичке јаме.

До неба да смрди.

А образ, професионална етика, а савест, макар она новинарска ако не људска?

Докази?

Друга страна, колеге?

Где су слике тих непрегледних колона бегунаца? Где су слике мобилизацијских центара из којих Русе, везане, голобраде, необучене, спроводе на фронт?

Је ли се иједан једини Рус ових дана добровољно одазвао позиву?

Где су сад факт чекери, они који објављивање слике уморене српске деце у Јасеновцу сматрају кршењем јавног морала? Где су да провере чињенице, да траже доказе од аутора?

Или је, када је антируска пропаганда у питању све дозвољено?

Како је могуће да се председник једне државе, па макар и Русије, на насловим странама назива „ботоксираним патуљском“, убицом, касапином?

На чији миг и уз чије прећутно климање главом?

Ко уређује српске медије, америчка и украјинска амбасада у Београду или српски уредници…

Како то, колеге, да су акције америчке војске на 10, 12 или 15 хиљада километара од америчког тла – ослободилачке, слободарске, легитимна борба за америчке интересе, примери демократије, а руски отпор ширењу НАТО-а на исток, кад Руси штите своје сународнике на својим историјским територијама, е, то је – руска касапница, масакр, руско дивљање, дивљаштво, проливање невине крви…

Мобилисани Американци са песмом су ишли у рат, у Вијетнам, Русе у Украјину воде везане лисицама!

Срамно! Дегутантно!

И, није ли, колеге, мобилизација суверено право сваке државе? Не сећам се сличних наслова у београдским медијима, попут ових садашњих, ни кад су нас Американци, Енглези, Французи и Немци убијали на нашим кућним праговима!

Амери и Немци тада су срећни ишли у рат. Да убијају крваве Србе!

Је ли ово, што се данас ради порука српској омладини, садашњим генерацијама, да сутра, а и то се једном може десити, кад се из овог или оног разлога прогласи мобилизација у Србији, реагују тако што ће бежати главом без обзира из Србије?

Да уместо да узму пушку у руке, па макар она била и зарђала, и бране земљу, ударе у плач и кукњаву до неба? Сви до последњег.

Која се то порука шаље оваквим насловима?

Или, ово што се пише сад, важи само у случају Русије?

Ако Америка има право да брани своје националне интересе у Украјини, на другим местима, на 10, 15.000 километара, има ли исто право Русија на пар корака од својих граница?

Јесте ли, колеге, заборавили колико је Руса живо изгорело у оном дому у центру Одесе? Колико их је побијено у гранатирању Донбаса, Луганска? Сећате ли се како Америка штити своје грађане, сународнике широм света? Или је то право резервисано само за Америку, а за Русију не важи?

И, како она вест о гранатирању Донбаса, убиству 13 цивила, од пре неки дан, прође без икакве објаве код вас, без бомбастичних наслова? Можда Руси нису људи па не завређују вашу пажњу? Ваше сузе?

И, ако ништа друго, шта се то дешава са нашим здравим разумом? Зар више не разликујемо добро од зла, ђавола од анђела, зар заиста, колеге, више нисмо у стању да укапирамо шта се то дешава око нас, и ко се, уствари, против кога овде бори?

Или нам је све јасно, но, шака долара је шака долара?

Можда је, алилуја, суштина здипити што више пара за што краће време. Ј..бш отаџбину и правду.

Јеси ли они наслови са почетка текста случајни?

Ма јок. Ова земља спремана је за њих бар 30-так последњих година. Живот је негде другде, није овде. Срећа је тамо, преко, није овде. И правда је тамо, и истина. И стандарди су тамо, какви ови наши. Наша једина алтернатива јесте да одемо тамо, не да останемо овде. Они знају све, ми не знамо ништа. Вредније је десет година њихове историје него наш век. Вреднији је један њихов живот него наших стотину, хиљаду.

Вера, дух, душа? Слава, крст, свећа? Ма јок. Важнија су животињска задовољства.

Можда су они наши јунаци, побијени 1999. године на Кошарама, Паштрику, широм Србије, она деца коју су гелери касапили док су седела на ноши илузија. Можда се ни тада није требало опирати? Прихватити нови светски поредак. Прихватити њихово право да нас убијају без казне?

Шта смо радили ми који смо тада мобилисани, који нисмо побегли? Јесмо ли погрешили, је ли требало да збришемо првим возом, авионом, пешице преко границе? Јесмо ли испали будале? Судећи по садашњим насловима по Београду изгледа да јесмо!

Бегунци су хероји!

Ура.

А, кад поново дођу да нас убијају, а, доћи ће, изнећемо пред њих заставу дугиних боја!

Мир, брате, мир…

Тако нас ових несрећних дана учи несрећна београдска штампа!

Срећа па народ схвата о чему се ради. Нису наши људи будале. Ваља само погледати коментаре испод оних, горе наведених наслова.

Извор:
ИСКРА