Усуди се да верујеш у немогуће

Можете ли се препустити и веровати ономе што превазилази ваша уверења, перцепције, мисли, страхове и несигурности? Можете ли се препустити чуду? Чудо није спектакл, већ поглед на Божји свет, пун изненађења, чуда и парадоксалних појава. Не слушајте ум који каже -„није могуће, не можеш ти то…” Реците: „могу Боже, хоћу Твоје дарове…“

Христос се игра Петровом логиком, који је управо изашао из целоноћне борбе са морем. Није ништа ухватио. Мреже су празне, без рибе. Физички је уморан, психички фрустриран. И онда му Христос каже, „Баци поново мреже у море…“ Он се игра Петровим умом, провоцира га, оштро га искушава.

„Шта ми то говориш?“ пита Петар. „Целе ноћи сам се борио са морем и ниједну рибу нисам уловио, а сад ми кажеш да опет бацим мреже? Да покушам поново? Уморан сам од покушаја…“ Христос инсистира -„Слушај ме, веруј ми, баци поново мреже….Покушај поново.. Усуди се да верујеш у немогуће…“ Као да га пита да ли може да разбије окове ума. Да верује изван онога што види и доживљава као исправно.

Можете ли се препустити и веровати ономе што превазилази ваша уверења, перцепције, мисли, страхове и несигурности? Можете ли се препустити чуду? Не слушајте ум који каже -„није могуће, не можеш ти то…” Реците: „могу Боже, хоћу Твоје дарове“.

Шта значи препустити се чуду? То значи да отварам врата ономе што нисам ни замишљао да ће ми се догодити у животу. Чудо није спектакл, већ поглед на Божји свет, пун изненађења, чуда и парадоксалних појава, које праве „шалу“ од наше мерљиве логике. Ум не зна, само срце зна.

Петар је поверовао и бацио мреже назад у море. И шта се онда десило? Мреже је кидало мноштво риба. Ово се дешава када појмите Бога, када пређете границе свог ума.

Када дозволите Богу да сања у вама, тада су „мреже” вашег живота испуњене радошћу и благословима. Верујте Христу, слушајте глас у себи који вам говори: „…и ако се чини да је све готово, не веруј, сваки дан почињеш испочетка. Баците мрежу у море живота и Бог ће вас испунити благословом…“

Извор:
ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ