Чуда појаса Пресвете Богородице

Немогуће је набројати чуда која Пресвета Богородица преко свог појаса излива на вернике. У грчким, па и светским медијима о томе се свакодневно пише. Стотине хиљада сведочанстава је о томе написано, па чак је и број књига о овим чудима огроман.

Појас Пресвете Богородице је светиња која је обишла цео свет и има дугу историју. Верне жене које пате од неплодности често прибегавају часном појасу Пресвете Богородице: постоје небројена сведочанства о чудима исцељења уз помоћ ове велике светиње.

Тајанствено откриће

Познато је да у време сахране Пресвете Богородице апостол Тома био у Индији, где је ширио Радосну вест. Апостол Тома је стигао тек трећи дан након њеног упокојења и пошто је био неутешан и желећи да се опрости од Богородице, затражио је да се отвори њен гроб. Апостоли су испунили Томину молбу и били запањени – гробница је била празна, али је из ње излазио диван мирис. Апостоли су почели да се моле, желећи да им Бог открије где је нестало тело Његове Мајке. Тог дана увече се пред њима појавила Пресвета Богородица и поздравила их: „Радујте се! – јер сам са вама у све дане!“

Према предању, тог дана, још пре појављивања пред апостолима, Богородица се указала и апостолу Томи док се молио и туговао. Како би га утешила, Богородица је са неба бацила свој појас, који је Тома потом однео осталим ученицима.

Чудесно исцељење

Појас Пресвете Богородице поштован je као велика светиња и био је положен у златни ковчег. Крајем 9. – почетком 10. века овај ковчег је први пут отворен на захтев цара Лава Мудрог. Његову жену, царицу Зоју, савладао је нечисти дух, а Лав Мудри се молио Богу за њено исцељење. Једном је цар имао визију да ће његова жена бити излечена ако јој се на њу положи појас Богородице. На молбу цара и уз дозволу патријарха, ковчег је отворен. Прво чудо које су видели је да већ десет векова појас, који се чувао у ковчегу, ни мало није пропао, већ је сачуван у свом изворном облику. Чим је стављен на болесну жену, нечисти дух, који ју је обузео – нестао је. У знак захвалности царица Зоја је извезала цео појас, али не обичним концем, већ златним.

У 12 веку, у време Манојла I Комнина (1143—1180) званично је установљен празник Полагање појаса Пресвете Богородице (31. август) док је раније слављен заједно са Покровом Пресвете Богородице (1. октобар). Свети појас је био у Цариграду до 12. века када је у поразу Исаковом од бугарског цара Асама (1185) украден и пренесен у Бугарску. Касније га је чувао свети кнез Лазар Хребељановић, велики српски мученик, који га је поклонио манастиру Ватопед, заједно са великим комадом Часног крста. Од тада се чува у олтару Саборног храма овог манастира.

Током владавине Турака, монаси манастира Ватопед носили су појас са собом кад год су одлазили на Крит, Македонију, Тракију, Цариград и Малу Азију, како би милошћу Божијом преко ове светиње заустављали епидемије куге и колере, многе исцељивали, па чак и васкрсавали.

Лечење појасем

Немогуће је набројати чуда која Пресвета Богородица преко свог појаса излива на вернике. У грчким, па и светским медијима о томе се свакодневно пише. Стотине хиљада сведочанстава је о томе написано, па чак је и број књига о овим чудима огроман.

Ходочасници у манастиру Ватопед верују да копија чудотворног појаса има исту моћ као и оригинал. Мали појасеви, које праве монаси манастира Ватопед, освештани појасем Богородице, имају велику исцелитељску моћ. Копије овог појаса преносе се из руке у руку. Људи их шаљу једни другима, чак и у различите земље, лечећи своје болести и тегобе.

Извор:
ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ