Вирус не постоји већ две године, а хоће да нас вакцинишу

КОВИД-19: после три године лажи („непажње према чињеницама“)

• За све добромислеће људе један наук: ако нешто није логично највероватније није истинито. Да смо се сви, а пре свега стручњаци (не тзв. струка шта год то значило) водили тиме у току ове болести (Ковид -19), кризе не би ни било. Имали би једну мало тежу сезону, нешто заразнијег грипа са нешто више нежељених исхода
• Бити непажљив према чињеницама – лагати – еуфемизам који се користи у енглеским високим круговима
• За Бориса Џонсона његови професори користили су израз да је „непажљив према чињеницама“.
• Смртност код млађих од 20 година без придружених болести је 1 у 2 милиона (због тога вакцинација у том узрасту нема никаквог смисла да не употребим неку много тежу, али апсолутно тачну квалификацију).
• Стварни подаци из 2021. професора Јоанидиса са Станфорда указују да проценат умрлих износи 0,15%,  на нивоу је смртности од обичног грипа у једној „тежој“ години.
• По први пут у историји десило да се затварају здрави да би заштитили болесне. О протиправном и непотребном ограничавању људских права да и не говоримо.
• Смртност на респираторима била је преко 90%.
  

Пише проф др Јован П. Антовић, српски интерниста и хематолог, редовни професор коагулације и клиничке хемије на Каролинска институту и медицински шеф коагулационе дијагностике у Каролинска болници у Стокхолму, Шведска

Као некоме ко је пре око 50-година у породици васпитаван да не говори другима да лажу (”кажи да: не говори истину; заобилази истину; изврће чињенице“) било ми је тешко да отпочнем писање ове кратке анализе о Ковид-19 кризи која има све одлике фарсе без да користим тешке речи попут те.

И онда као што то обично бива у једном чланку угледах информацију да су још у време док је школован на Итону за Бориса Џонсона његови професори користили израз да је „непажљив према чињеницама“. И тако добијем прави еуфемизам за свој текст а истовремено схватим да са острва које је свету донело мало тога доброг и на које свако српско дете треба да буде упозорено чим почне да сриче слова да нас његови политичари виде као непријатеље, понешто може искористити и у позитивне сврхе.

Серија лажи и обмана

И тако је настао овај текст у коме сам по тачкама покушао да набројим где су глобални и локални медији и њихови омиљени стручњаци у ове скоро три године Ковид-19 кризе били непажљиви према чињеницама и износили ствари које се косе са свим оним што смо ми учили студирајући медицину а потом и кроз године лекарске праксе .

1. ПАНДЕМИЈА: Кинески лекар је 31-ог децембра 2019. пријавио 27 (двадесет седам) случајева упале плућа непознатог узрока у кинеској популацији од 1,4 милијарде. Седам дана касније вирус је изолован. Светска здравствена организација (СЗО) је 11-ог марта 2020- објавила ПАНДЕМИЈУ у време када се укупни број заражених (не и оболелих) ван Кине бројао у хиљадама (ако не и у стотинама). Према СЗО дефиницији пандемије која је важила до 2009, а онда волшебно промењена упркос противљењу стручњака: „Пандемија грипа настаје када се пoјави нови вирус грипа против кога људска популација није имуна, а притом доводи до неколико истовремених епидемија широм света, са ОГРОМНОМ (подвукао ЈПА) стопом смртности и обољевања. До данашњег дана стопа смртности није ни приближно огромна, напротив. Да овде нешто није у реду говори и податак да су већ 19-ог марта 2020. скинули Ковид-19 са пописа заразних болести са значајним последицама. Без „непажње према чињеницама“ ово не би било проглашено пандемијом.

2.СМРТНОСТ. На основу математичких предвиђања пре свега, ако не и искључиво, Нила Фергусона, теоријског физичара по образовању, који је познат по нетачним прогнозама о смртности од болести „лудих крава“, као и „свињског грипа“ 2009, процењено је да смртност може достићи готово 4% од броја инфицираних. Стварни подаци (не математичко предвиђање) из 2021. професора Јоанидиса са Станфорда указују да је тај проценат далеко мањи и износи 0,15%, односно на нивоу је смртности од обичног грипа у једној „тежој“ години. Ово је у нивоу процене коју је на почетку, у једном од најпрестижнијих светских медицинских часописа, изнео и чувени Антони Фаучи. Смртност је релативно висока (до 5%) код старијих од 70 година са придруженим основним болестима. По италијанским подацима просечна старост преминулих од (или са) Ковидом била је у току 2020 – 82 године. Смртност код млађих од 20 година без придружених болести је 1 у 2 милиона (због тога вакцинација у том узрасту нема никаквог смисла да не употребим неку много тежу, али апсолутно тачну квалификацију). Уместо малтретирања целе популације требало је заштити старе и болесне пре свега у старачким домовима и установама социјалне заштите. А када говоримо о вишку смртности колико је то последица отказаних операција, одложене дијагностике малигних болести, психичких проблема до самоубистава, алкохолизма, насиља у породици насталих као последица нечувених „мера“.
Без „непажње према чињеницама“ смртност (која не би изавала панику) би била изражена у нивоу оне код обичног грипа и пре свега би се односила на старије од 70 година и оне са придруженим основним болестима према којима би мере заштите пре свега и биле усмерене.

Лажни тестови за Ковид су били бесмислени

1. ТЕСТОВИ. Број заражених (не број болесних, нити број оних који су потенцијално заразни за друге) процењиван је на основу тзв. позитивности ПЦР тестова. ПЦР долази од ”Polymerase chain reaction” што је процедура која увећава количину доступног генетског материјала. Ако се број циклуса понавља довољно дуго, теоретски (уз мало литерарног претеривања да ме фактчекери не хватају за овај податак) од генетског материјала мамута пронађеног у леду Сибира могуће је добити целог мамута. Но без литерарног претеривања по тврдњама научника који је развио овај тест он НИЈЕ НАМЕЊЕН дијагностиковању вируса. Коначно на основу доступних података број лажно позитивних тестова иде и до 50%, а Аустралијска агенција јавних лабораторија је указала да у ЗДРАВОЈ популацији способност теста да тачно предвиди присуство болести је само 5%.
   Без „непажње према чињеницама“ тест таквих особина не би ни под којим условима био коришћен у било којој лабораторијској дијагностици, па и дијагностици вирусне инфекције, те би се онда број заражених смањио на оне са симптомима који су једини потенцијално заразни за друге. 

Затварају се здрави да би заштитили болесне!?!

1. АСИМПТОМАТСКЕ ОСОБЕ ШИРЕ ЗАРАЗУ. На основу ове тврдње је дошло до увођења непојмљивих мера закључавања, „полицијских часова“, ограничења свих могућих људских права. Скринингом 10 милиона људи у Кини показано је да асимптоматски случајеви НИСУ инфективни. Уосталом, у документу СЗО из 2019. године (поставља се питање зашто је политика након само годину дана промењена без икаквог образложења) јасно стоји: Не препоручује се: 1. праћење контаката заражених; 2. карантин изложених контакту са оболелим; 3. затварање школа и радних места; 4. избегавање скупова; 5. ограничења путовања и затварање граница; 6. тестирања при уласку у земљу. Као да је неко стекао накнадну памет па је у већини земаља, посебно туристичких, данас могуће да и болесни путују (никакав карантин!?) једино уз употребу маски.
   Без „непажње према чињеницама“ се не би по први пут у историји десило да се по први пут у историји десило да се затварају здрави да би заштитили болесне.
2. . О протиправном и непотребном ограничавању људских права да и не говоримо.
3.  МАСКЕ. Никада није у студијама показано да маске (укључујући и Н95) штите нити онога ко их носи нити од онога ко их носи. Подаци о корисности маски базирани су на подацима из студија попут једне која је заснована на: „АГЕНТНО-БАЗИРАНОЈ СТОХАСТИЧКИ“ МРЕЖНОЈ СИМУЛАЦИЈИ КОЈА КОРИСТИ СТАНДАРДНИ ДИНАМИЧКИ МОДЕЛ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ?!?!?!?!“ По проценама шведских епидемиолога маске су могле да донесу „лажну сигурност“ за оне који их носе. Употреба маски је практично значила сакривање лица људи и минимизирање социјалних контака јер је људско лице и његова експресија неизоставни део сваке комуникације међу људима.
   Без „непажње према чињеницама“ маске би евентуално биле препоручене а никако обавезне, посебно не за најмлађе.
4. СОЦИЈАЛНА ДИСТАНЦА. Такав појам у медицини не постоји. Физичка дистанца би могла да евентуално буде коришћена али ефекат и таквог дистанцирања у спречавању ширења болести није несумњиво доказан (видети изнад).
   Без „непажње према чињеницама“ прави термин физичка дистанца би био коришћен.

Хидроксиклорокин и Ивермектин би били широко доступни лекови

1. РАНА (ПРЕБОЛНИЧКА) ТЕРАПИЈА. Базирана на процени ризика у зависности од година пацијената и присуства других болести. Заснована на једноставним и доступним витаминима и лековима. Укључује проскрибоване Хидроксиклорокин и/или Ивермектин. И 1-2 пажљиво изабрана антибиотика. Инхалациони кортикостероиди и кортикостероиди у таблетама или инекцијама код отежаног дисања. Аспирин или лекови против згрушавања крви код ризичних пацијената (детаљан тзв. МекКала протокол доступан на захтев од аутора овог текста).
   Без „непажње према чињеницама“ Хидроксиклорокин и Ивермектин би били широко доступни лекови укључени у званичне протоколе преболничког лечења,  а болничко лечење би било ограничено на јако мали број заиста тешких случајева.
2. РЕСПИРАТОРИ. Почетак хаоса је обележила трка за респираторима. Политичари су глумили хероје у борби за набавку истих. Лекари су прихватили „игру“ и увели респираторе као неопходне у неограниченим количинама. У медицини коју смо ми учили индикације за респиратор су врло ограничене и пре свега се односе на отказивање центра за дисање. Побољшање снабдевености крви кисеоником није индикација за респиратор. Један (можда и најважнији) разлог поремећаја нивоа кисеоника у Ковиду-19 је смањена размена између најситнијих делова плућа и крвних судова услед задебљања (тромбозе?). Додавање кисеоника под притиском практично пробија те мембране доводећи до трајних и често фаталних оштећења. Стога није ни чудо да је по америчким подацима смртност на респираторима преко 90%.
   Без „непажње према чињеницама“ улога респиратора би била сведена на праву меру и били би коришћени у малом броју индикованих случаја а пацијенте који су на њима би пратили врхунски специјалисти анестезиолози и интензивисти.
3. ИМУНИТЕТ. Имунитет популације (не крда, реч крдо је још једна која се користи да понизи људска бића вербално их сводећи на ниво животиња). По дефиницији СЗО из јуна 2020. се наводи да „Популација постаје имуна кроз вакцинацију или кроз ИМУНИТЕТ РАЗВИЈЕН ПОСЛЕ ИНФЕКЦИЈЕ“. Међутим та дефиниција је промењена већ у новембру исте године па је имунитет популације: „Концепт који се користи за вакцинацију када се одређени ниво вакцинације постигне. Постиже се ЗАШТИТОМ од вируса не ИЗЛАГАЊЕМ вирусу.“

Највећа медицинска бесмислица ове кризе да се особе које су прележале Ковид-19 вакцинишу

Без „непажње према чињеницама“ популација се не би називала крдом, а имунитет настао после инфекције би и даље као стабилан, дуготрајан и солидан био тумачен ако не као супериоран у односу на онај добијен вакцинацијом, онда свакако не као инфериоран па би се тиме избегла можда и највећа медицинска бесмислица ове кризе да се особе које су прележале Ковид-19 вакцинишу јер им тај имунитет после инфекције „не важи“.И тако долазимо до главног разлога овог хаоса који цео свет живи три године а то је:

1. ВАКЦИНА.
   а. По дефиницијама из свих највећих речника енглеског језика а и по дефиницији америчког центра за контролу болести (CDC) до 2021 године вакцина је била: ”Суспензија живог (обично ослабљеног) или инактивисаног микроорганизма (бактерије или вируса) или фракције која се даје да би индуковала имунитет и предупредила инфективну болест или њене последице.”
2. Уколико данас одете на сајт CDC-а наћи ћете дефиницију да је вакцина: „Препарат који се користи да стимулише имуни одговор на болест“. На тај начин уместо медицине које смо ми учили где се под вакцином подразумева оно што пружа заштиту од болести најмање годину дана и код најмање 50% оних којима је дата, омогућено је да се данас под вакцином подразумева генетска терапија која је „ефикасна“? и спречавању „тешких облика болести“, не спречава заражавање, нити преношење другима а та заштита траје само пар месеци!?

Вакцине су непроверене и за хитну употребу

Вакцине (осим кинеске) су засноване на мРНК или вектор ДНК генетској технологији коришћења ћелија човека примаоца да производе вирус. Чак и ако се занемари потенцијална могућност да се овај генетски материјал трајно убаци у ген примаоца, постављају се бројна питања везана за ефикасност и сигурност. 1. мРНК технологија се испитује двадесетак година у различитим индикацијама (пре свега онкологији) али без већих успеха. 2. За избор антигена који ствара организам примаоца изабран је најштетнији део вируса тзв. спајк протеин (зашто не неки други (неутралан или мање штетан) део вируса). 3. С обиром да је на испитивање вакцина потрошено мање од годину дана (уобичајно тај процес траје и до 10 али свакако не мање него 5 година) у студијама нису испитивани ефекти токсичности на гене, токсичности на плод у трудноћи, потенцијал за изазивање малигних промена као ни дуготрајна безбедност.

Можда се кроз то треба тражити одговор на податак да ниједна од ових вакцина није одобрена за регуларну употребу већ све имају само одобрење за употребу по хитном поступку. Садашња употреба се по подацима самих произвођача подводи под клиничке студије које ће бити завршене 2023.

Ефикасност. Вакцине по подацима самих произвођача и доступних студија не спречавају заражавање нити обољевање (Бајден, Фаучи, Трудо да наведемо само неке, сви болесни и после четири дозе вакцине). Од целог наратива је на крају остало да су вакцине ефикасне до пар месеци у спречавању тешких облика, хоспитализације и смрти. То није доказано у независним студијима у којима нема разлике у смртности између вакцинисаних и невакцинисаних. У најбољем случају апсолутно смањење смртности и то само у групи старијих од 70 година је у нивоу од пар процената.

Безбедност. Толико мала ефикасност (у нека добра времена медицине засноване на доказима ниједан препарат са таквом ефикасношћу никада не би био одобрен за употребу) не оправда употребу чак и ако је препарат 100% безбедан,  а НИЈЕ. Вакцина Астра Зенеке је стављена ван употребе због развоја тромбоза већ након пар месеци у Скандинавији, док је због упала срчаног мишића вакцина Модерне искључена из употребе за млађе од 30 година.

Ризик од упале срчаног мишића расте пре свега код млађих мушкараца и мушке деце

Не само код ове већ и код Фајзер вакцине јасно је показано да ризик од упале срчаног мишића расте пре свега код млађих мушкараца и мушке деце (однос користи/ризика је посебно негативан код млажих од 20 година, што указује на бесмисао вакцинације у овом периоду). Гледано збирно за све вакцине пре 2020 године, годишња смртност од вакцина била је 158 у просеку. По званичним подацима VAERS-а (амерички систем извештавања о нежељеним ефектима вакцина) број умрлих након примања вакцина против Ковид-а 19, већ 21-ог јануара 2021 (након непуних месец дана од почетка вакцинисања) превазилази ту бројку (182 смрти) да би 22-ог априла 2022 тај број износио 12. 672. Права цифра је много пута већа и према објављеним резултатима до 20 недеље након вакцинације вишак смртности код оних који су примили анти-Ковид 19 вакцину је око 150.000 и у 86% случајева није било могуће наћи неки други разлог осим вакцине као узрок смрти. Највећи пораст смртности бележи се код старијих од 70 година тј. код оне групе које би вакцине требало да највише заштите. Ово је статистика, а подаци о свакодневним „напрасним“ смртима претходно здравих а вакцинисаних људи у најбољим годинама као и огроман пораст смртности спортиста ако ништа друго побуђују сумњу и говоре о потреби да се то истражи.

Без „непажње према чињеницама“ клиничка испитивања свих вакцина би трајала довољно дуго да би се установила њихова стварна ефикасност у складу са давно утврђеним критеријумима ефикасности једног медицинског средства. Исто важи и за њихову безбедност. И коначно а то је и најопаснија непажња према чињеницама (овај пут без знакова навода) произвођачи, регулаторне агенције и медицински радници би реаговали на сигнале за узбуну и кренули у испитивање доступних података о безбедоносном профилу, а не би сви заједно инсистирали на бесконачном продужењу кругова вакцинације.

И на крају зашто овај текст. Ја сам оно што сам имао рекао већ априла 2020. и мало тога бих променио и данас. Свако од нас може да покуша да каже истину и спасе своју душу или барем остави деци и унуцима поруку где је био кад је било тешко.

Вирус не постоји већ две године

А у тренутку када нам се очигледно смеши нова фарса ове јесени, са новим круговима затварања, маски и бесконачне вакцинације вакцинама за сој вируса који не постоји већ две године?!; када нас плаше мајмунским богињама (nomen est omen а ви одлучите) а уколико нисте промискуитетни хомосексуалац или сте старији од 45 година у Србији па сте вакцинисани против великих богиња немате разлога да се ни њих плашите, ово је мој покушај да умањим страх и отворим и неке друге перспективе.

Јер страх не само да је паралишући и блокира здрав разум већ може да буде и по живот опасан. За све добромислеће људе један наук: ако нешто није логично највероватније није истинито. Да смо се сви, а пре свега стручњаци (не тзв. струка шта год то значило) водили тиме у току ове болести, кризе не би ни било. Имали би једну мало тежу сезону, нешто заразнијег грипа са нешто више нежељених исхода.

Напомена аутора: пошто ово није стручно-научни текст референце би га само оптерећивале те су овом приликом изостављене али за сваку изречену тврдњу постоји референца најчешће из престижног научног часописа или из званичног извора. Свака од њих (најчешће на енглеском језику) може бити на захтев послата читаоцу текста као и фактчекерима.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ