Беспризорна пропаганда према којој су Срби у протеклом грађанском рату у БиХ били једини злочинци добила је нови, морбидни наставак у тобоже документарном филму под називом „Сарајево сафари“.
У том „документарцу“, којег потписује словеначки режисер Миран Зупанич, а који би требало да јавности буде представљен на предстојећем фестивалу документарног филма, који ће од 9. до 13. септембра бити одржан у Сарајеву, главна тема је „лов на људе“, који је, како тврди аутор, за богате стране туристе, а под покровитељством Војске Републике Српске, био организован на цивилно становништво тог града.
Безочна лаж о Србима без иједног доказа
Иако аутор филма, према властитом признању, нема ниједан конкретан доказ или релевантно сведочење да се нешто тако, потпуно незамисливо нормалном људском уму, икад догодило, „Сарајево сафари“ је у јавности Федерације БиХ и медијима већ представљен као филм који се „не сме пропустити“,
пише Српскаинфо.
„У току опсаде Сарајева било је допуштено богатим странцима, који су платили одређену надокнаду, да са српских положаја пуцају на људе у слободном делу града. Жртве су били цивили, који су се у том тренутку нашли у снајперу тих окрутних странаца. Београд је тада имао нормалне авионске везе с иностранством, а даље је постојао специјалан логистички аранжман. Један извор каже да су их из Београда возили хеликоптером Војске Југославије до Пала, према другом су их транспортовали путевима. Виши по рангу, моћнији и богатији су вероватно имали удобније услове за путовање до Сарајева“, тврди аутор филма.
Он, између осталог, признаје да је тај, како га назива, феномен, „био и још увек остаје обавијен велом тајне“, да је информацију о наводном туристичком лову на Сарајлије чуо тек пре три године, те да нема ниједан доказ да је било ко из војног или политичког врха Републике Српске учествовао у томе. Међутим, Зупанич у изјавама за федералне медије не одустаје од болесне тезе да се лов на људе заиста догодио.
„Странци су плаћали велике своте новца, али нико није знао да ми каже колико конкретно је то било. Један сведок тврди да су тарифе биле више ако су погодили дете. Тај исти сведок, који је и сам био више пута присутан на том лову на људске главе, каже да се највише пуцало из рејона Грбавице“, тврди Зупанич.
Коментаришући за Српскаинфо најављену пројекцију такозваног документарца, Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске каже да је јасно да се ту ради о „болесној измишљотини и да њен аутор треба да се лечи“.
„Ако нешто зна само један човек, онда зна само један. Ако знају двојица, онда зна 11, ако знају тројица, онда зна 111… И онда се више од две и по деценије од окончања рата у БиХ појави тај назови режисер са болесном измишљотином и каже да је био потребан читав ланац оних који су нудили те, како је рекао, ловачке аранжмане. Дакле, то је патолошка измишљотина болесног човека, кога је мени жао и који треба да се лечи. То је стварно болесно“, истиче Којић.
Председник Регионалног одбора Борачке организације Републике Српске за Сарајевско-романијску регију, Жељко Лалић, за Српскаинфо каже да је само болесном или крајње поквареном уму могло да падне на памет да је Војска Републике Српске организовала лов на људе за некакве богате стране манијаке.
„Чак и да се ради о филму научне фантастике, а не наводном документарцу, таква идеја била би више него морбидна и болесна. Ко су људи који су организовали тај сафари? Има ли ту иједно конкретно име и презиме, функција, положај? Где се они сада налазе? Знамо шта су западна пропаганда и лажи о нама говорили за време рата, али ово је превише одвратно чак и за тадашње време, а камоли скоро 30 година од завршетка рата“, каже Лалић.
Додаје и да би словеначки режисер, ако заиста тражи страшну причу, могао да направи истинит документарац о страдању сарајевских Срба.
Срби преживели ужасе у Сарајеву
„За тако нешто не треба му никаква фикција или уметничка слобода. Довољно је само да узме сведочења конкретних људи, који ће именом и презименом сведочити о ужасима сарајевских логора за Србе, о одвођењу из станова мирних српских цивила, стараца, жена и деце, којима се после губи сваки траг. Ако је за време рата у Сарајеву постојао лов на људе, онда је то био лов на Србе, чија је једина кривица била управо то што су Срби“, поручује Лалић.
Иначе, у обимном извештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995, на чијем челу се налазио Рафаел Израели, а који је објављен у априлу прошле године, између осталог се наводи да је у том граду од стране бошњачких војних и паравојних снага убијено око 3.000 српских цивила, нестало њих 800, а да до данас није позната судбина 260 Срба.
„На хиљаде људи било је заточено без јасног повода, а затвореници су претрпели најтеже насиље, искључиво због своје националности. Две трећине убијених и рањених Срба није имало везе с ратним дејствима“, наводи се у извештају.
Терор над сарајевским Србима
У истом документу такође се истиче да је терор над сарајевским Србима имао подршку владајућих структура у том граду.
„У провођењу злочиначке кампање против сарајевских Срба, СДА је регрутовала и наоружавала припаднике организованог криминала, осуђенике, силоватеље и наркомане који су, захваљујући амнестији, пуштани из затвора. Један од специфичних аспеката кампање терора било је стварање огромне мреже приватних затвора у којима су почињена најгора злодела“, наводи се у извештају Независне међународне комисије.
У Сарајеву је, током рата у БиХ, убијено око 3.000 српских цивила, а око 1.700 их је тешко рањено, док су муслиманске снаге формирале 211 логора и места заточења за Србе, стоји у извештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву.
Подаци о убијеним Србима у Сарајеву крећу се од 2.600 (СИПА) до 3.300 (МУП РС), док је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица пописао око 3.000 убијених.
Извор:
ИСКРА
