Пепе Ескобар: Узлети као орао, Дарја Дугина

Тридесетогодишња Дарја Дугина, ћерка Александра Дугина, паметна, јака, ведра, енергична и предузетна млада жена коју сам у Москви имао прилику да упознам, а имао сам част и да јој будем пријатељ, брутално је убијена.

За њу као младу новинарку и аналитичара, сваком је било јасно да је способна и спремна да за собом уреже дубок и светао траг и да ће да постане на широко препозната и уважавана (овде говори о феминизму).

Пре неког времена, ФСБ је била непосредно укључена у разбијање покушаја атентата на руске новинаре Олгу Скабејеву и Владимира Соловјова оргaнизоване од стране СБУ (Службе безбедности Украјине – прим. прев.). Остаје нејасно како то да Дугин и његова породица нису и сами стављени под заштиту руских обавештајно-безбедносних служби.

Кључне чињенице у вези са овом трагедијом су већ установљене. Џип Ленд крузер прадо, у Дугиновом власништву а са Дарјом за управљачем, експлодирао је на аутопуту у близини села Баљшоје Вјаземи, нешто више од 20 км далеко од Москве.

Обоје су се враћали са традиционалне свечаности, на којој је и Дугин одржао говор. У последњем тренутку, Дарја је узела СУВ, а Дугин ју је пратио у другом аутомобилу. Према изјавама очевидаца, експлозија је наступила испод СУВ-а, којег је одмах захватио огроман пламен, бачен је у ваздух и ударио у оближњу зграду покрај пута. Дарјино тело је у њему изгорело до непрепознатљивости.

Руски истражни органи су одмах констатовали да је импровизована експлозивна направа (ИЕН), снаге око 400 грама ТНТ-а, незаштићена омотачем, постављена на подвожје СУВ-а на страни возача.

Истражитељи сматрају да је у питању дело убиства возилом са предумишљајем.

Оно што се још увек не зна је да ли је ИЕН била са тајмером, или је неки убица стајао у близини да би, кад треба, притиснуо окидач.

Оно што се већ зна је то да је Александар Дугин био једна од мета на списку Миротвореца. Миротворец је име Центра за истраживање дојава о злочинима против националне безбедности Украјине. Бок уз бок са НАТО-овим службама та „НВО“ ради на сакупљању података о „проруским терористима и сепаратистима”.

Денису Пушилину, председнику Доњецке народне републике, није требало дуго да за Дарјино убиство окриви „терористе из украјинског режима”. Непроцењива Марија Захарова је у томе ипак била више дипломатски суздржана: рекла је да уколико на крају веза са Украјином у овоме буде потврђена – тиме ће бити доказано да Кијев спроводи политику државног тероризма.

Рат за опстанак

У неколико својих есеја – а овај је без поговора био најсуштинскији – Дугин је нашироко објаснио огромну важност СВО и величину њених циљева. То је рат супротстављених идеја. Али и рат за опстанак – Русија против колективног Запада предвођеног САД.

СБУ, НАТО, или сасвим могуће нека од њихових комбинација – имајући у виду да СБУ наређења прима и од ЦИА и од МИ6 – нису одабрали да нападну Путина, Лаврова, Патрушева или Шојгуа. Одабрали су филозофа, и на крају убили његову ћерку – што целу ствар чини утолико болнијом. Напали су интелектуалца који обликује идеје. Тиме су још једном доказали и показали колико лако и бешавно западњачка Култура порицања (Cancel Culture) метастазира у Порицање особа (Cancel Person).

Лепо је и шармантно то што је руско Министарство одбране спремно да започне серијску производњу хиперсоничних г. Циркона, док наставља да испаљује велики број г. Кинжала. Или то што ће од сада три Мига-31, суперсонична пресретача размештена у Калињинграду опремљена Кинжалима, обављати задатке непрекидног дежурства (24/7).

Проблем је у томе што су сада овим и правила промењена – комбинација СБУ/НАТО, суочена са својим неописивим дебаклом у Донбасу, сада код Руса подиже казаљке на скали саботажа, контрашпијунаже и контрадиверзионих активности.

Они су ово започели бомбардовањем руске територије која се простире читавом целом дужином Донбаса, као и покушајима да се убије градоначелник Мариупоља, Константин Ивашченко; чак су и на Главни штаб Црноморске флоте у Севастопољу упутили своје дронове; а сад су, са овим убиством Дарје Дугине, стигли и на саму капију Москве.

Поента није у томе да је све ово потпуно ирелевантно у смислу да би можда могло да промени стање на терену какво је сама СВО наметнула. Поента је у томе што би серија нарастајућег броја крвавих „псиопса“ (psyops), смишљена искључиво због пи-ар ефекта, могла да буде изузетно болна за руско јавно мнење – које ће онда да захтева једнако крваво и разорно кажњавање и освету.

Јасно је да су Москва и Санкт Петербург сада примарне мете. Украјински ИСИС је покренут. Наравно да је тако, они који њиме заиста руководе имају огромно искуство у тим стварима, широм читавог глобалног Севера и Југа. И све су црвене линије већ прешли.

Наступање украјинског ИСИС-а

Кокаински комедијаш је исправно предупредио било какву руску реакцију, новим поглављима НАТО-овог сценарија њега из дана у дан уредно снабдевају: Русија је сада та која би могла да током наступајућих недељу дана направи нешто „нарочито одвратно“.

А што уопште није битно. Прво питање – и заиста горуће – јесте то колико далеко Кремљ и руски обавештајци намеравају да иду са својом реакцијом након што буде непобитно потврђено да су заверу против Дугина сковали СБУ и НАТО. То представља тероризам Кијева на самој капији Москве. То просто вришти „црвена линија”, и то она крваво црвена, а одговор на њу се повезује са више пута поновљеним обећањем, сам Путин га је јасно изговорио, да ће да ударе по „центрима одлучивања”.

И то ће онда да буде судбоносна одлука. Москва не ратује са марионетама из Кијева, она у суштини ратује са НАТО-ом. И обрнуто. Сада су све могућности отворене око тога на који ће начин трагедија Дарје Дугин евентуално да убрза руски временски план, у смислу да би они сад могли да изврше радикалну ревизију до сада спровођене дугорочне сопствене стратегије.

Кијевски рекет би Москва могла једноставно да обезглави са свега неколико хиперсоничних посетница. С друге стране, то би опет било превише једноставно, с ким би онда на крају преговарали, ко ће остати да са њима договори будућност оног што од Украјине преостане?

На сасвим супротном крају, могућност да у основи ништа не ураде, значиће да пристају на неизбежно, на де факто терористичку инвазију на Руску федерацију – другим речима, овога пута на трагедију Дарје Дугин на стероидима.

У свом посту на Телеграму, Дугин је својим речима још једном уоквирио какви су улози на столу. Ево његових кључних опомена:

Позива руско вођство да хитно направе „структурне, идеолошке, персоналне, институционалне, стратешке” промене.

Из доказаног – због појачаних напада на Крим, а и из покушаја да изазову нуклеарну катастрофу у Запорожју – он правилно извлачи закључак да је НАТО сфера „одлучила да остане супротстављена све до самог краја. Може их се и овако разумети: Русија је у ствари (и то није само пропаганда) бацила изазов Западу као цивилизацији.”

Његов закључак је стога прилично суморан: „Стога и ми морамо да идемо до краја”. А то се онда надовезује на оно што је и сам Путин набацио: „Ми још нисмо ништа ни почели.” Дугин каже: „Сада морамо да почнемо.”

Дугин предлаже да тренутни статус-кво Операције Z не сме да потраје дуже од шест месеци. Нема никакве сумње да су се „тектонске плоче већ испомерале”. Дарја Дугина ће наставити да попут орла лебди на оној страни неба. Нама остаје да се запитамо да ли ће њена трагедија успети да постане катализатор који ће Путинову стратешку двосмисленост да погура на сасвим нов и виши ниво.

Са енглеског посрбио: Стеван Бабић

Извор:
ИСКРА