Амерички ултиматум Србији

Амерички сценарио за Србију, Србија неће преживети  

• Окупација лакше пада кад долази насилно и мимо воље окупираног. Пристајање на ропство тежак је грех према потомцима и једнако тешко огрешење према прецима
• Вучић уступа део по део суверенитета Србије уз непознаницу да ли ће посао завршити коначно. Ако га и не заврши од тог суверенитета остаће само трагови
• Ђилас, Вучићев сабеседник ускликнуо је да је интерес Србије да уведе санкције Русији, а Вучић измишља да је мир угрожен, па због те, тобож претње миру прихвата уступке
• Ескобар ономад саспе у лице Србији да Срби „забораве наратив да је Косово Србија“. И уместо да се тог тренутка прекине фарса коју петоколонаши, сецикесе, непријатељи и злотвори зову преговорима – Вучић ублажава те речи и разводњава монструозност у њима.
• Ескобаров рецепт за Србе: да избришемо сопствени идентитет, пљунемо Богу у лице, лоботомирамо се, почнемо да узимамо дроге, пређемо у хомосексуалце или променимо пол…

Пише: Славко Живанов

Вучићева владавина толико је страшна да о њој најречитије сведочи стварност. Кад би могла да говори, њу би најречитије објаснила Мункова слика „Врисак“. Суноврат, пропаст и трулеж које срећемо на свакој страни и сваком кораку захватили су Србију и убијају нас споро али темељно.

Ништа од ове пошасти није поштеђено, понајмање будућност државе и народа, али није то најгоре што нам се збива. Најгора етапа катастрофе у коју смо уведени јесте деоница пута на којој постајемо свесни да је алтернатива овој власти много гора од ње саме. Тиме је осим убијања садашњости и будућности, убијена и нада да икада може бити боље.

Формулација „да нам буде боље“ подразумева да Србија буде суверена, да у њој доминирају хришћанске вредности, морал, једнакост грађана пред законима и слобода. Да се Србија геополитички позиционира у складу са дугорочним интересима и грађана који у њој живе, и државе, али и већинског народа. Да Србија никада не буде колонија ниједне силе. И особито, да Србија никад не буде члан НАТО, јер то, не само што је у колизији са наведеним условима за бољитак, него би то био самоубилачки садистички и сатинистички акт продаје сопствене душе и летална контаминација духовног, историјског и културног наслеђа нашег народа, његовог корена, његове сржи и идентитета.

Статус Косова и Метохије и други изазови

НАТО и Америка безусловно очекују да Србија прихвати независност Косова. За њих је тај процес неповратан и суштински завршен. За потпуно окончање тог процеса недостаје технички финиш. Вучићу је то познато и он тим очекивањима излази у сусрет, додуше по својој хронолошкој таблици. Чини се да то чини невољно, али ипак уступа део по део суверенитета Србије уз непознаницу да ли ће посао завршити коначно. Ако га и не заврши од тог суверенитета остаће само трагови.

Окупација лакше пада кад долази насилно и мимо воље окупираног. Добровољно, драговољно прихватање окупације, пристајање на ропство тежак је грех према потомцима и једнако тешко огрешење према прецима.

Међутим, одавно се око косовског питања не окреће Сунчев систем и одавно су пред Србијом и много тежи изазови. Косово многи утицајни кругови на Западу с покрићем књиже као освојен плен, па настављају у дубље и темељније покоравање Србије. Чупање Србије из природног станишта и њено пресађивање на депонију историје интензивирано је одмах након проглашења косовске независности.

Један шрафчић који је учествовао у углављивању Бриселског споразума био је Борко Стефановић, посилни Драгана Ђиласа, обојице дичних узданика клонираних идеолошких продуката овдашње Демократске странке, а заправо испоставе америчке Демократске странке, стецишта политичких моћника глобализма, неоимперијализма и америчког хегемонизма. Данас је косовска проблематика за Борка, такође, од секундарног значаја. Он одједаред види увођење санкција Русији као питање од примарног и суштинског значаја за Србију. У Србији дакле, питања усклађености и синхронизације са евроинтеграцијама шкрипе примарно на нивоу увођења санкција Русији. Барем тако сматра Борко, или су му рекли да тако треба да сматра[1]. Он кључну чињеницу да Србија никад неће бити део те фамозне Уније не види. Али зато зна где је „цивилизацијска пустиња и права страна историје“. Вероватно у Ленглију (за понеке који од тога имају користи). За већину становника Србије са те адресе стизала је нека друга роба од које су срећнији имали главобољу и проблеме, а несрећнији главооткиданије, радиоактивност, непосредну или индиректну смрт.

Недуго потом јавио се и шеф му у Србији, тек да подели мету и да на себе скрене оправдани народни гнев, Драган Ђилас. Овај скорашњи Вучићев сабеседник ускликнуо је да је интерес Србије да уведе санкције Русији, да кључне националне институције (САНУ, СПЦ, Универзитет…) дођу до заједничких ставова како не бисмо ризиковали да нас оптуже да „подржавамо рат у Украјини и геноцид“[2].

Ђилас је дакле већ утврдио да се у Украјини дешава геноцид. Мада, пре ће бити да најављује једну од наредних етапа англосаксонске антируске пропаганде – да Русију оптуже и за геноцид над Украјинцима.

Елем, један крак здруженог англосаксонског злочиначког подухвата према Србији иде преко такозване опозиције (Пете колоне), и требало би да релативизује српско становиште према Русији, а други крак операције изводи први тим, евроатланска формација шпијуна и војника у цивилу ка дефинитивном заокруживању косовске државности.

Ескобар жели да забетонира „суверенитет и независност“ Косова

Пре неколико дана, специјални амерички изасланик за тзв. Западни Балкан Габријел Ескобар резолутно је нагласио да Америка подразумева да се формирање Заједнице српских општина мора спровести „у складу са Уставом Косова“. Односно, да ће српска и албанска страна постићи договор који ће „сачувати суверенитет и независност Косова“[3]. Амерички став је ту одавно јасан, они чине све да свој пројекат независности Косова забетонирају и армирају.

С њим у глас јавио се и шеф НАТО, Столтенберг, па је након састанка са Вучићем и Куртијем нагласио „КФОР је спреман да реагује у било којем тренутку ако се угрози стабилност на Косову“[4], и тиме је отворено претио применом силе. Претња је нарочито дрска јер овај кловн није дефинисао шта је за њих „угрожавање стабилности“. Рецимо, и бојкот приштинских институција могао би буде „угрожавање стабилности“, односно, НАТО поручује Србији да може да реагује кад и како му се ћефне…

На једној страни имамо, дакле, изразито милитантну и агресивну реторику, претње оружаном интервенцијом, а на другој страни напредњачку власт која је храбра само у ТВ емисијама с пријатељским новинарима.

Вучићева појачана драматургија, празна претња оружаним сукобима, великим паролама о заштити српског народа и државних интереса била би смешна да није трагична и за жаљење. Његова спремност да дела у циљу заштите уставног поретка апсолутно је реторичке природе. Нема већег злочина од издаје, а од свих издаја највећи злочин је велеиздаја. Тиме се може назвати читав преговарачки маневар српске стране у „решавању“ косовског питања од Кумановског споразума до данас, уз нијансирање, разуме се. Од деведесетих наовамо, свака наредна власт асистирала је у пузајућој косовској независности. И ова последња, која је у том неделу најдаље отишла, у низу брисача српског суверенитета на Косову и Метохији, оправдаваће одустајање од суверенитета очувањем мира. Зато је његова тврдња да је мир угрожен неискрена. Он ствара фиктивну валуту да за њу прода део суверенитета. Он због те, тобож претње миру прихвата уступке, и цела математичка радња је у тој трговини готова. Поштеније би било да призна да није спреман да се супротстави окупацији, да је немоћан да се испречи западним силама на том путу и да то што чини и сâм одобрава као најбољи начин „решавања“ косовског проблема. Али, таква „поштењачина“ не би у народу добро прошла. Не би таквог капитуланта народ прихватио, а он о себи не би могао да пише и рецитује јуначке песме. Не би га слуге и идолопоклоници гурали међу највеће српске јунаке, а особито не би могао да се нада опстанку на власти. А све те потоње ствари, нарочито опстанак на власти, њему су вишеструко битније и од српског суверенитета, а некмоли Косова и Метохије. Њему је Косово битно само као инструмент опстајања на власти, седло које га држи усправно док мамуза и јаше Србију како му се фес накриви и како му се највише исплати.

Јер, да није реч о таквом или горем Господару Србије, не би већ цитирани гласоговорник глобалистичког хегемона, Ескобар, ономад сасуо у лице Србији да Срби „забораве наратив да је Косово Србија“[5]. И уместо да се тог тренутка прекине фарса коју петоколонаши, сецикесе, непријатељи и злотвори зову преговорима и укаже да Србија нема шта да тражи са окупаторима и поробљивачима, да се са таквима не можемо договорити јер разговора о томе не може бити; да не пристајемо на дезинтеграцију и брисање и из историје и из садашњости − Вучић ублажава те речи и разводњава монструозност у њима.

Србији сугеришу да избрише сопствени индентитет и заборави Косово

Вучић одговара да „не може да заборави Косово“, али „види помак у америчким ставовима“ јер су почели да говоре о ЗСО.[6] Вучић види помак у томе што Америка прихвата могућност да се некад, у некој будућности, формира нека заједница српских општина са Србима који заправо нису Срби. И заиста, то засигурно јесте помак. Али ка горем.

Ако бисмо применили рецепт који нам Ескобар самарићански и бесплатно нуди, требало би једноставно да избришемо сопствени идентитет, пљунемо Богу у лице, лоботомирамо се, почнемо да узимамо дроге, пређемо у хомосексуалце или променимо пол, служимо Американцима беспоговорно, а најбоље би било да колективно извршимо самоубиство и драговољно им асистирамо у њиховом „коначном решењу српског питања“. Онда Американцима и осталим лешинарима, њиховим вазалима, нико не би ометао успостављање импријалистичке колонијалне управе на Балкану у пуном формату.

Сваки патриота, частан и одговоран човек на месту државника у Србији не би много размишљао шта му је чинити. Србија има историју, предање, духовност, културу, али Србија има и Устав и законе. Требало би само да отвори Закон о одбрани земље и да се подсети шта се чини кад неко нарушава суверенитет и територијални интегритет земље, ако већ из сопствене памети не зна шта му је чинити. Исто то важи и за Републику Српску.

Али, овај „патриота“ који је зајахао Србију хоће да сачува „мир и стабилност“. Само није прецизно саопштио шта ће он с тим „миром и стабилношћу“ − да влада, отима и богати се, као и његови чауши евро-милионери, који су за његовог вакта похарали Србију? „Мир и стабилност“ можемо имати и у затвору, и галиоти су имали мир и стабилност испод палубе са букагијама, а Вучићеве димне завесе направљене од те звечеће флоскуле не могу да сакрију њену ропску суштину.

План Америке: потпуно и дефинитивно разбијање српског националног корпуса

Сасвим је јасан маневар Америке и њених поткупљених и дресираних евровазала: Неутрализовање српског фактора на Балкану, потпуно и дефинитивно разбијање српског националног корпуса са пресецањем свих његових артерија и веза за евентуални опоравак. Откидање и окупација српских територија са њеним изнајмљивањем српским природним, историјским и крвним непријатељима требало би да гарантује апсолутно разарање Српства, а усмеравање Србије и Срба против Русије, по њиховом науму, требало би да пресече крвоток који би Србију могао да опорави од америчких рана. Намера Американаца да натера Србе да уведу санкције Русији врло је разумљива. Пут ка потпуном потчињавању Србије води преко њене изолације до распарчавања и давања на управу америчким лојалним вазалима.

Они би радо и у Србији поставили радаре и ракете надајући се и калкулишући са сценаријом Судњег дана у коме би се северноамерички континет заклонио жртвовањем Европе и остатка света. Балкан би за Русију, али и за Кину, што је такође веома важно, без опстанка српске суверености постао забран попут од Америке окупираних Немачке, Шведске, Финске, Белгије итд. Окретањем леђа Русији Србија би била препуштена милости или немилости хегемона, остала би самоизолована и послужена као предјело. Тада би слободна Србија могла дефинитивно да умре, а наредна епизода те серије увела би човечанство, сасвим сигурно, у отворени рат хегемона с Русијом.

Можда би Србија имала времена да сачека расплет ове драме након што октобар, новембар или чак децембар убрзају доток резервне памети из задњица у главу малоумним Европљанима, тамошњим имбецилима, па схвате да су јевтино и глупаво купили америчку жваку. Што су лако напамет научили рецитацију да им Путин лично вртоглаво подиже инфлацију, урушава стандард, подиже цене енергената и трабуња о кравама као извору глобалног загревања. Можда бисмо могли да причекамо надајући се да негде у Европи има још преживеле памети. Можда бисмо имали још нешто времена да нам Америка није објавила рат. Порука да Србија треба да заборави „Наратив о Косову“, гора је од директне објаве рата, јер се у њој не говори само о односу и распореду снага и околности на терену данас, и намери да се окупација финишира и формално. Америка говори о „Наративу“, а то је мит, то је предање, то је геном. Њихов „Наратив“ односи се пре свега на прошлост, на све оно у чему су Косово и Метохија централни и кључни српски елементи. Америка намерава да Србима Косово и Метохију обрише из колективног и индивидуалног идентитета, да Косово и Метохију дезинтегрише као српско извориште и исходиште, да пресече све везе Србије и Косова и из прошлости и из садашњости. Да ништа од тога не преостане за будућност − то је право значење њихове приче о „Наративу“.

Америка је свог портпарола упутила да Србима саопшти да су намерили да у српску Де-Ен-Ка убаце вирус који ће сваком Србину да обрише изворну дефиницију Косова и Метохије и да уместо ње учита статус кандидата за ЕУ. Робовласници су Србима испоручили ултиматум: нудимо вам Ништа за Све, а ако не пристанете зваћемо НАТО. За праве Србе то и није нека претња, само хоће ли се Срби подигнути, коначно?

[1] https://rs.n1info.com/vesti/stefanovic-iniciracu-raspravu-o-uvodjenju-sankcija-rusiji-u-odboru-i-u-plenumu/

[2] https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/4924116/djilas-kosovo-sankcije-rusija.html

[3] https://www.kosovo-online.com/vesti/politika/eskobar-zso-u-skladu-sa-ustavom-kosova-sad-podrzava-briselski-dijalog-17-8-2022

[4] https://www.slobodnaevropa.org/a/stoltenberg-vucic-kurti/31992838.html

[5] https://www.danas.rs/vesti/politika/eskobar-zaboraviti-narativ-da-je-kosovo-srbija-predjimo-na-taj-da-su-kosovo-i-srbija-zapravo-evropa/

[6] https://www.vesti-online.com/vucic-odgovorio-na-izjavu-eskobara/

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ