АНТОН БЕЛИКОВ: ПРОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ ПРИЧАЊА

Кад сам први пут био у Доњецку 2016, био сам шокиран контрастом: у центру је била журка, девојке у кратким сукњама, шампањац у чашама са танком дршком, диџеј, лагана музика, а неколико станица даље – ледени ветар у рушевинама аеродрома, зарђало гвожђе, цигарете у прстима згњеченим радом. Крај ноћи.

Овај контраст је изгледао немогућ, неподношљив, погрешан. А кад сам се вратио у Москву, схватио сам да су људи тако устројени – да не примећују ужас, да живе као пре. Нисам могао да се ослободим осећаја да артиљерија гађа Московски државни универзитет, где сам студирао, да је минобацачка батерија близу фонтане код позоришта, да са једанаестог спрата првог хуманитарног центра ради снајпериста, да гори библиотека… А на Патријаршијским водама у исто време људи од бармена траже да појача музику, да пригуши канонаду, људи пију кафу, расправљају о правима мањина и серијама на Нетфликсу.

Немогуће? Али ја сам то видео. Тенкови су ишли дуж Лењинског. Бели дом је био у пламену. У Останкину лешеви.

У центру Русије убијена је Рускиња зато што је Рускиња. Зато што је била паметна, суптилна, талентована, што је могла да рађа и одгаја лепу и паметну руску децу.

Шта вам је још потребно? Да ли је већ црвена линија или још увек ружичаста?

Не можемо сад да имамо мир са Украјином, као што не може доћи до помирења човека са његовом гангреном. Свако ко сад прича о помирењу са Украјином је непријатељ. Прошло је време причања (имали смо тридесет година и довољно смо причали), дошло је време да се болест лечи рукама ратника. Требају нам Пизаро, Жуков, Сципион.

Од сада, све пацифисте и заукрајинце треба сматрати саучесницима у овом убиству и свим другим убиствима руских људи.

Они који се ругају тузи оца који је видео смрт сопствене ћерке овим ругањем се добровољно одричу статуса људских бића.

Људски и божански закони више не важе за оне који спаљују живе људе, дижу жене у ваздух, разбацују „бомбе-латице“, бију гранатама по успаваним стамбеним насељима.

Немамо избора: или ћемо Искандерима да ударимо по Банковој, или ће они Хајмерсима ударити по Тверској.

Извор:
ИСКРА