СКЕЛАНИ – РАЈСКО НАСЕЉЕ ПОКРАЈ ДРИНЕ, МЕСТО ПОНОСА И СЛАВЕ

Пише: Игор Митић

Ретка су места на свету која својим импресивним изгледом и знаменитостима освоје посетиоце већ на први поглед! Управо такво је место Скелани, рајско насеље смештено покрај реке Дрине. Славна прошлост овог краја, природне лепоте и богатства, те монументалне и културно-историјске грађевине само су неке од карактеристика које су Скелане учиниле препознатљивим како у региону, тако и у свету сврставајући их међу најпопуларније туристичке дестинације. Скелани се налазе на левој обали реке Дрине и то на самој граници са Републиком Србијом. Ово подручје – месна заједница се састоји од већег броја национално мешовитих – српских и бошањчких села и заселака и административно припада општини Сребреница (ентитет Република Српска) а мостом је повезанo са Бајином Баштом. Иако још увек немају статус општине, Скелани по многим параметрима могу парирати и много већим градовима. С обзиром да су неки становници Скелана од своје матичне општине удаљени и до педесет километара, не треба нас чудити што је ово место одувек било ослоњено на суседну Србију. Симболично, Скелани су одувек представљали мост који је повезивао и спајао наш народ са обе стране Дрине и зато ово место има посебно, значајно место у богатој српској историји.

Повољни климатски услови и погодан географски положај уз несвакидашњи природни амбијент учинили су Скелане идеалним местом за живот али и једним од најбољих локалитета за одмор и забаву. Осим туризма, и пољопривреда је у овом крају веома развијена. Плодна земља је читаво подручје учинила изузетно повољним за развој воћарства и повртарства па тако Скелани данас представљају један од главних центара малинарства на читавом Балканском полуострву.

Осим фасцинантних пејзажа уз реку Дрину, главна асоцијација на Скелане свакако јесте и Храм Светих апостола Петра и Павла, иначе једна од најлепших светиња у нашој братској Републици Српској коју сваке године посети стотине и стотине верника. У нашој историји Скелани су, нажалост, остали упамћени и по суровом рату који је вођен у периоду од 1992. до 1995. када је ово подручје у великој мери спаљено и опустошено. Због велике трагедије која је задесила српско становништво овог краја, Скелани су данас синоним ратне патње нашег народа.

ТУРБУЛЕНТНА И БОГАТА ИСТОРИЈА СКЕЛАНСКОГ КРАЈА

Када говоримо о прошлости овог краја, треба истаћи чињеницу да простор Скелана има изузетно занимљиву и богату културно-историјску баштину. Скелани су због свог повољног географског положаја одувек били централно место где су се укрштали многобројни трговачки и међународни путеви. Управо тако су се кроз историју баш на овом подручју сусретале и спајале различите културе, народи, обичаји…Први пут се ово подручје спомиње у Дубровачким изворима 1352. године а историјски извори бележе да је овај рејон био насељен још у праисторији. Да је простор скеланског краја од давнина био изузетно примамљив за насељавање сведоче нам и остаци материјалне културе из бронзаног и гвозденог доба али и вишевековни боравак Илира на том подручју. Експлоатација олова и сребра са подручја Скелана била је главни разлог за долазак Римљана у Сребреницу, што је у великој мери усмерило даљи ток историјских дешавања на овом простору.

Подручје Скелана и Сребренице у доба старих Римљана носило је назив „Domavijа“, а свој пуни процват доживљава за време владавине цара Септимија Севера (222-235. г.) када овај простор броји више од 30.000 становника.

Најважнији тадашњи путни правци били су: „Domavija – Naronom“ (тада велика лука на Јадрану, код Метковића), затим пут који је спајао Скелане са данашњом Сремском Митровицом а једнако значајан је био и пут који је ишао на југоисток, преко данашњих Ужица. Читав сребренички крај био је познат као значајно рударско средиште што је био главни разлог доласка германских рудара Саса у ове крајеве. Због свог стратешког значаја Скелани су у више наврата били освајани од разних непријатеља са различитих крајева света.

Први светски рат је Скеланима баш као и свим другим подрињским местима донео нова разарања и многобројне жртве. У периоду Краљевине Срба Хрвата Словенаца/Краљевине Југославије 1918.-1941. године Скелани и сребренички рејон потпуно стагнирају а број становника драстично опада. Престају са радом чак и рудници и извоз лековите воде. Током Другог светског рата, српско становништво доживљава нови погром. Почетком 1941. године, овај простор су окупирале снаге 16-те немачке дивизије. У току рата неколико пута је тај простор био освајан све до коначног ослобођења 11. марта 1945. године. Хиљаде Срба положило је своје животе за слободу, бранећи своје куће и домове од непријатеља.

СКЕЛАНИ – ЕПИЦЕНТАР СРПСКЕ ТУГЕ

Подручје Скелана је било озбиљно погођено и ратним вихором деведесетих година прошлога века чије су последице видљиве и данас. Сурова ратна збивања и трагедија српског становништва учинили су Скелане једним од највећих стратишта из последњег одбрамбено-отаџбинског рата. Поједини људи у Србији су управо због тих дешавања по први пут и сазнали за ово место. На великом споменику подигнутом непосредно поред православног храма исписана су имена 305 Срба, становника овог краја који су пострадали у периоду од 1992. до 1995. године. Страдање српског становништва започело је у пролеће 1992. а као најтужнији датум памти се 16. јануар 1993. када је страдало највише људи. Подаци наводе како је у нападу муслиманских постројби из Сребренице на подручју Скелана само у том једном дану живот изгубило 69 мештана српске националности, међу којима су биле и 24 жене као и четворо деце. Суморна статистика показује како је тог дана животе изгубило и петнаесторо старијих особа, што овај злочин сврстава међу најмасовнија страдања српског становништва у Босни и Херцеговини. Напад је тог јануарског дана започео у раним јутарњим часовима а пуцњава је, бележе извори, трајала читав дан. Подаци говоре да је у нападу на Скелане рањено 165 Срба, међу којима и осамнаесторо деце. Угашене су многе породице а бројни цивили су одведени у сребреничке логоре где су били даноноћно испитивани и мучени. Стотине српских кућа, друштвених, културних и верских објеката нестало је у том пламену мржње. Неколико граната пало је и на подручје Бајине Баште која је тада била препуна прогнаног народа из попаљених српских села. Управо становницима Скелана дугујемо безграничну захвалност што су тог дана одбранили западне границе наше земље и спречили даљи продор непријатеља а засигурно и још веће жртве међу цивилним становништвом. Иако су Скелани одбрањени истога дана, штета је, нажалост, већ била нанесена…Скелани, Ћосићи, Топлица, Жабоквица, Калиманићи, Бујаковићи, Костоломци, Језеро, Стублови, Кушићи само су нека од места која су тог дана опљачкана, попаљена и опустошена.

Живот је у Скеланима почео да се обнавља већ након 1995. године, када су се многи прогнани Срби почели враћати својим кућама. Жеља да се врате у своје домове и обнове своје куће и имања била је веома велика. Део прогнаних Срба никада се, нажалост, није вратио у  места одакле су протерани и они данас живе расути широм света – од западних земаља и Скандинавије, преко Америке и Канаде па све до далеке Аустралије. Захваљујући тој снажној вољи, ови храбри људи су Скелане дословно подигли из пепела и створили од тог места једну од најпуларнијих туристичких дестинација данашњице.

Српски народ у Скеланима симбол је поштења и доброте. Реч је о часним, скромним и честитим људима – великим домаћинима и надалеко чувеним хуманистима и добротворима. Гостопримљиви и љубазни, људи овог краја одувек су са посебном топлином дочекивали сваког госта као да им је нарођенији. Поштујући и уважавајући културу и обичаје других, Скелански Срби су вековима уназад вредно баштинили, неговали и преносили своје обичаје и традицију. Осим што су се кроз историју доказали као храбри ратници, становници Скелана и данас представљају узор и пример свима нама – од тога како се треба волети завичај и чувати властито огњиште, до тога како треба неговати своју традицију, историју и културу.

СКЕЛАНИ КАО ЦЕНТАР ТУРИЗМА

За многобројне туристе Скелани данас представљају омиљену дестинацију а из године у годину све више људи „хрли“ у ово место како би уживали у свим садржајима и лепотама које овај крај нуди и пружа. Проглашењем националног парка „Дрина“, Република Српска је постала богатија за ново заштићено подручје природе. Основне вредности националног парка су станишта ендемичних и реликтних биљних врста као и клисурско-кањонска долина реке Дрине и њених притока.

Река Дрина позната је као колевка сплаварења а рафтинг на Дрини незаобилазна је атракција и заштитни знак читавог овог подручја. Једна од највећих атракција јесте и Дринска регата, која се одржава у непосредној близини сваке године у јулу месецу а реч је о најстаријој и најмасовнијој манифестацији која посетиоцима нуди сјајну забаву, добар провод и многобројне  садржаје.

За љубитеље историје и археологије посебно је интересантан музеј „Римски Муниципиум“ који иначе представља посебну централну музејску институцију на културној сцени Републике Српске. Ова институција је основана 2010. године са сврхом управљања заштићеним подручјем археолошког комплекса Скелани. Величанствени мозаици, скулптуре и антички споменици заборављеног града са императорском палатом у центру само су неки од садржаја које могу видети посетиоци у овој установи. Комисија за очување националних споменика 2011. године прогласила је Археолошко подручје Скелани националним спомеником Босне и Херцеговине.

СКЕЛАНИ – ДУХОВНО СРЕДИШТЕ СРБА 

Читаво подручје Скелана препознатљиво је и по великом броју  сакралних, верских објеката од којих сваки носи неку посебну причу и специфичност. Скеланска парохија обухвата Скелане, Петричу, Божиће, Црвицу, Бујаковиће, Лијешће, Калиманиће, Топлицу, Височник, Језеро, Прибојевиће, Крњиће и Карно.

Храм Светих апостола Петра и Павла у Скеланима несумњиво представља један од најлепших верских објеката у региону и заштитни је знак читавог средњег Подриња. Градња храма започела је 1991. године а радови су због избијања ратних сукоба принудно обустављени наредне године. Светиња је изграђена од гранитне и ситне цигле, покривена је бакром и има куполу и звоник са једним звоном. Ова црква је у великој мери оскрнављена 16. јануара 1993. године у добро познатом нападу муслиманских постројби из Сребренице на рејон Скелана. Са обновом храма кренуло се још 1995. године а комплетни радови су завршени  2007. године када је храм освештан. У близини ове светиње на археолошком налазишту постоје темељи цркве из четвртог, петог и шестог века. Матичне књиге се воде од 1940. године а оне старије су изгореле током Другог светског рата. При цркви постоји и парохијски дом који је изграђен осамдесетих година прошлога века.

Црквену општину Скелани краси и Црква Свете Тројице која се налази у месту Топлица. Ова светиња је подигнута у непосредној близини места где је некада постојала стара православна црква подигнута у 14. веку. Нова црква је изграђена захваљујући ентузијазму, жељи и упорности неколицине људи пореклом из Топлице који су пожелели да поново оживе свој крај. Темељи цркве су освештани 2008. године а званично је отворена на празник Тројице 2010. године уз присуство великог броја људи из свих делова Републике Српске али и Србије. У месту Божићи подигнут је Храм Рођења Светог Јована чија је  градња започела у августу 2011. године. У близини ове светиње се налази извор за који народно предање каже да је лековит и да има исцелитељску моћ.

Недалеко од Скелана, у месту Крњићи изграђена је Црква Светог пророка Илије. Градња првобитне цркве започета је 1760. године док је градња данашње светиње са радовима започела 1913. године. Према предању, на том месту је раније постојала мала црква коју су изградили Срби када је Карађорђе протерао Османлије из овог краја. У близини села постоји подручје познато под називом Ћелије, у оквиру којег се налазе историјски значајни локалитети Звечци, Зидице и Црквице. Црква у Крњићима је тешко оштећена 5. јула 1992. за време трајања рата приликом напада непријатељских снага на ово српско село.

Скелани су подручје од посебног историјског, друштвеног, симболичког и културног значаја за наш народ и нашу традицију. Сам географски положај овог места доделио му је улогу да спаја, повезује, укршта, интегрише…стога је дужност сваког од нас да посетимо ово место, да се упознамо са његовим лепотама и особеностима, са славном прошлошћу…наша је обавеза да увек и изнова подсећамо и са великим пијететом говоримо о херојским подвизима тог часног народа, о њиховој истрајности, о жртви, снази, вољи и храбрости јер управо су људи овог краја вековима уназад исписали многе златне странице наше славне историје на шта смо сви веома поносни.

Извор:
МОЈА РЕЧ МОЈ БЛОГ