У Ленглију и Вауксхолу не спавају

darja-aleksandar-dugin

Нова Ес-Ес и данасовски бесавесни мегашљам

  • Нигде се не каже да је испод аутомобила постављена бомба, да је реч о атентату, да су и Дарја и њен отац цивили и да су били жртве терористичког акта
  • Из текста који је састављан у Новој, а Данас га је „само“ пренео може се закључити да је аутомобил експлодирао спонтано, несрећним случајем…

Пише: Славко Живанов

Такозвани медији, Данас и Нова, објавили су прекјуче информацију да је Дарја Дугина погинула у Москви. Наравно, без потписа аутора, објављен је колаж неколико различитих објава различитих медија тако што су преузети делови онога што такозваним новинарима ових такозваних медија одговара.

Написали су да је „ћерка блиског Путиновог сарадника погинула“, да је „експлодирао аутомобил у којем је била“, да је реч о „ћерки утицајног руског филозофа Александра Дугина кога прозападни медији називају ‘Путиновим мозгом’ и главним идеологом Кремља.“… Девојка је “погинула у експлозији аутомобила”, односно “погинула је након што је њен аутомбил експлодирао док се возила кући”.

Ни једном једином речју не каже се да је испод аутомобила постављена бомба, да је реч о атентату, да су и Дарја и њен отац цивили и да су били жртве терористичког акта.

Штавише, вештим избегавањем да се саопште кључни и суштински детаљи злочина омогућено је да неупућени конзументи (они који слушају, читају и гледају само медије под апсолутном контролом западних обавештајних служби) закључе да је овде реч о случајним несрећним околностима, а не о планираној терористичкој акцији.

Мађутим, иако у тексту није било места за најбитније чињенице везане за конретан злочин, направљен је велики простор за трачеве, полуистине и апсурдне тврдње попут оних да је „Дугин истакнути ултранационалистички руски идеолог за кога се верује да је близак руском председнику. Сматра се творцем или „духовним вођом“ руске војне операције у Украјини, као и да има значајан утицај на руског председника Путина, због чега га називају ‘Путиновим мозгом’. Има и људи који га називају ‘Путиновим Распућином’“. А о Дарији нису стигли да наведу да је њен млади живот насилно отет у терористичкој акцији, али су нагласили да је „у марту ове године доспела на америчку листу санкционисаних Руса као уредник сајта Уједињени свет, на којем је у једном чланку навела да ће Украјина нестати ако буде примљена у НАТО. Дарија је у мају у једном интервјуу описала рат као ‘сукоб цивилизација’ и изразила је понос чињеницом да су она и њен отац санкционисани од стране Запада.“ Занимљиво је колико патолошки ум и пропаганда могу да замене приоритете и да прећуте, прескоче, зажмуре над тероризмом, а замере на легитимној идеолошкој позиционираности индивидуе која има право на свој избор. А затим, као да претходно није само по себи и превише, охоло и подло инсинуирају да је реч о некаквим криминалцима, мрачњацима, рђавим људима, јер, побогу, противе се хегемонији Америке и њеном глобализму!

Контекст који је овај бесавесни мегашљам створио требало би да изазове сваки други утисак сем онога аутентичног, да је једна млада девојка и цивилно лице, ликвидирана далеко од фронта, по рецептури мосадовских ловаца на људе. Демократски запад, за чији рачун ради небројено мноштво медија по свету и његови извршиоци посла, терористички и кукавички намерно су убили слободног грађанина који није имао никакво обезбеђење, за њих је био глинени голуб, као што свако од нас може бити, и као што смо били, у Грделичком возу, Нишкој пијаци или на Варваринском мосту.

Из текста који је састављан у Новој, а Данас га је „само“ пренео може се закључити да је аутомобил експлодирао спонтано, несрећним случајем, а да то није ни превише важно јер су жртве то и заслужиле.

Иначе, убица која је подметнула бомбу испод возила Александра Дугина при чему је погинула његова ћерка Дарја, украјинска је држављанка Наталија Шабан Вовк, припадница нацистичког пука „Азов”. Овај терориста званично је припадник Националне гарде Украјине и служи у пуку “Азов”.

И на овом тужном примеру показано је колико су лицемерне све испричане приче о ратним злочинима, правди и жртвама. Иза свих тих њихових прича о хашкој и иној правди за жртве, скривен је интерес глобалистичког хегемона, интерес америчке спољне политике који у овој земљи чувају и заступају најбољи амерички епигони. Изгледа да жртве имају право на правду само када је то комплементарно с америчким спољнополитичким интересима. У томе се, чак, толико далеко иде да се према тој потреби злочини конструишу или негирају. Но, једно је непроменљиво, неупитно и апсолутно – Американци се, по овим такозваним новинарима, не баве тероризмом. Не индукују га и не негују. То што они чине јесте права америчка демократија у којој је све дозвољено. А толико тоталитарности тешко се може наћи на неком другом месту, чак и у историји.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ