Ритер: Европа је ништа без НАТО, а сам НАТО је сила зла и вампир којем је потребна крв

СА СКОТОМ РИТЕРОМ ЗА АКТУЕЛНОСТИ ТВ ХЕПИ РАЗГОВАРАО АНАЛИТИЧАР АЛЕКСАНДАР ПАВИЋ

* „НАТО никад није желео мир. НАТО је све време желео сукоб, НАТО је све време желео рат са Русијом. Због тога сматрам да је Столтенберг паликућа који је потпалио овај пожар… Он је дипломатско лице НАТО. Можда није мозак који стоји иза свега овога, али је дефинитивно гласноговорник. А он је лагао“

* „Америчка војска је отворено изјавила да је обучавала по један украјински батаљон на сваких 55 дана по НАТО стандардима, а затим их слала у Украјину ради убијања Руса“

* Да се НАТО расформирао у исто време кад и Варшавски пакт не бисмо имали рат у Украјини јер је скоро у потпуности резултат ширења НАТО и претње руској националној безбедности која би настала чланством Украјине у НАТО

* Америка остаје у НАТО зато што је НАТО само продужетак америчке безбедносне политике. Сврха НАТО није европска безбедност, сврха НАТО-а је америчка безбедност. И то је све

* НАТО је био потребан непријатељ, и Русија је постала непријатељ. Зато НАТО и постоји. НАТО није одбрамбени савез. Прво, видели смо како су кренули у рат против Србије. То није одбрамбени савез, то је била офанзивна акција. Нелегална. Без икаквог утемељења у међународном праву. Али је НАТО сам за себе закон

* НАТО је сила зла у свету, чије је срце потребно пробости колцем, онако како се чини са вампирима. Надам се да ће се то десити. Не верујем да ће НАТО још много дуго трајати, мислим да се урушава, мислим да је постало очигледно да је то тигар од папира

_________________________________________________________

СКОТ Ритер је најкомпетентнији и најпоштенији амерички аналитичар збивања у Украјини и поводом Украјине, односно – судара Русије и Запада поводом Украјине.

Са њим је за Актуелности ТВ Хепи разговарап аналитичар Александар Павић.

Факти ће објавити транскрипт њиховог разговора. У два дела.

Александар ПАВИЋ: Вечерас имамо задовољство да разговарамо са Скотом Ритером, бившим обавештајцем америчких маринаца, бившим инспектором УН за наоружање у Ираку, бившим америчким инспектором за нуклеарно оружје у Совјетском Савезу и вероватно најистакнутијим војно-политичком аналитичарем специјалне војне операције која се тренутно одвија у Украјини. Скот, задовољство те је видети и хвала што ћеш говорити за Актуелности.

Скот РИТЕР: Хвала пуно на позиву.

ПАВИЋ: Да одмах пређемо на ствар. Управо си објавио колумну за RT, за чији сајт редовно пишеш, са веома интригантним и описним насловом: „НАТО-ов врховни паликућа, Јенс Столтенберг, хоће да западна јавност плати за украјински пожар у чијем је потпаљивању сам учествовао”. Зарад публике у Србији као и добром делу бивше Југославије која гледа ову емисију, можеш ли да мало шире објасниш на шта си конкретно мислио?

РИТЕР: Наравно. Мислим да је мандат Јенса Столтенберга, генералног секретара НАТО-а, започео 2014, исте године када се десила и Мајданска револуција у Украјини. Од 2014. па до почетка специјалне војне операције 2022, политика НАТО-а је била да обучава украјинску војску како би достигла НАТО стандарде а користи је као посредничку силу која би поразила руске сепаратисте у Донбасу, као и да оспособи Украјину да евентуално започне војну операцију за ослобођење Крима од оног што они називају руском окупацијом.

– Док се све ово дешавало, НАТО и његове чланице, првенствено Немачка и Француска, су учествовале у тзв. Нормандијском формату, односно групи нација које су радиле на мирном решењу кризе која је избила у Донбасу после Мајданске револуције и напада украјинских националиста на рускојезичне и етнички руске припаднике украјинске нације који су живели у источној Украјини.

– Сада се испоставља да Украјинци нису имали никакву намеру да спроведу Минске споразуме које је потписао председник Порошенко. Украјинци су користили Минске споразуме као средство за куповину времена, све док НАТО не буде припремио њихову војску за започињање војне офанзиве против руских сепаратиста у Донбасу, као и Русије на Криму.

– То значи да НАТО никад није желео мир. НАТО је све време желео сукоб, НАТО је све време желео рат са Русијом. Због тога сматрам да је Столтенберг паликућа који је потпалио овај пожар. Не би данас било сукоба у Украјини да није НАТО-а и Јенса Столтенберга. На то сам мислио у својој колумни. Он се данас жали на пожар и тражи од НАТО-а да пружи додатне ресурсе ради заустављања пожара у Украјини. Али он је тај који је потпалио пожар, тако да је то помало лицемерно.

ПАВИЋ: Да. Међутим, колико је Јенс Столтенберг стварно аутономан? У којој мери је он сам одговоран за ово или, заправо, само извршава нечија наређења?

РИТЕР: Као и свака друга међународна организација, НАТО има своју техничку бирократију и Столтенберг је на челу те бирократије. Столтенберг не командује никаквим оружаним снагама. НАТО је савез састављен од држава-чланица и све његове војске су војске суверених држава, које примају наређења од својих суверених власти. Тако да америчке снаге не примају наређења од Столтенберга него од Џоа Бајдена, британске снаге не примају наређења од Столтенберга већ од свог премијера, итд. итд.

– Али НАТО војске оперишу као део јединственог плана који сам НАТО саставља. И ту је улога Столтенберга као генералног секретара. Он помаже у координирању и администрацији тог плана. Он је дипломатско лице тог плана. Тако да Столтенберг можда није мозак који стоји иза свега овога, али је дефинитивно гласноговорник. И он је лагао.

– Сетимо се свих оних прилика када је између 2014. и 2022. Столтенберг говорио о неопходности спровођења Минска. Он је лагао. Знао је да политика НАТО-а није била да спроведе Минск већ да изгради украјинску војску која би могла да нападне Русе у Донбасу. НАТО се тиме хвалио.

– Америчка војска је отворено изјавила да је обучавала по један украјински батаљон на сваких 55 дана по НАТО стандардима, а затим их слала у Украјину ради убијања Руса. Они су се тиме хвалили. Тако да је, да поновим, Столтенберг паликућа који је потпалио пожар а сада трчи около и покушава да убеди свет да је Русија потпалила пожар за који им је сад потребна помоћ да га угасе.

ПАВИЋ: Добро. Али хајде да се вратимо 2014. и мајданском преврату. Очигледно је да је водећу улогу у мајданском преврату, што је мислим и признала, имала америчка влада, а Викторија Нуланд је била најистуренији човек или жена читаве те операције. Није ту била само она, али она је била најистакнутије лице Мајдана. Да ли је то било дело тзв. америчке дубоке државе, неоконса? Ко сноси највећу одговорност за мајдански преврат 2014?

РИТЕР: Барак Обама, председник Сједињених Држава. То није била интервенција дубоке државе. То је била политика Сједињених Држава. Ако се вратимо у време када је Барак Обама постао председник, он је имао саветника у Савету за националну безбедност по имену Мајкл Мекфол. Мајкл Мекфол је био стручњак за Русију доведен са Стенфорд универзитета.

– Мекфол је смислио концепт ”руског ресета”. Ако се сећаш црвеног дугмета, оног помало неспретног тренутка када је Хилари Клинтон Лаврову поклонила црвено дугме са погрешно преведеним натписом. Међутим, уместо ”ресета” право значење дугмета је било промена режима.

– То није била политика ресетовања, већ политика коришћења ситуације што, због уставних ограничења, Владимир Путин није могао да буде изабран за трећи узастопни председнички мандат, па је дошло до ротације, услед које је Дмитриј Медведев постао председник а Путин премијер. Мекфол је сматрао да ако би Барак Обама пружио руку и покушао да поправи односе са Медведевим да бисмо ми, Сједињене Државе, могли да му помогнемо да остане на власти, да остане председник и склони Путина из политике, и да тако спроведемо промену режима. То је била политика Барака Обаме, али она није успела.

– Занимљива је историјска фуснота, пошто се прича како су се Руси умешали у америчке председничке изборе 2016, да је Џо Бајден, који је у марту 2011. био потпредседник САД, отпутовао у Москву, сусрео се са руским опозиционим лидерима и рекао им да не би била добра идеја кад би се Путин поново кандидовао за председника. То би било лоше за Путина, лоше за Русију.

– То је непосредно мешање у унутрашње ствари једне нације. Путин је то игнорисао, кандидовао се за председника и победио у марту 2012. Од тада је Обамина администрација постала врло незадовољна, и радила је прековремено на подривању руске националне безбедности и слабљењу Владимира Путина, а мајдански преврат у Украјини је био интегрални део те политике.

ПАВИЋ: Разлог зашто помињем дубоку државу је следећи. Имам на уму два навода. Прво, вероватно ти је познато предавање које је Весли Кларк одржао у Комонвелт клубу у Сан Франциску 2007, када је говорио о политичком преврату који се десио 11. септембра. Говорио је о ономе шта је чуо у Пентагону. Ишао је тамо двапут, једном десет дана после 11. септембра, други пут неких шест недеља касније.

Рекао је да је, када је први пут отишао, прво налетео на Рамсфелда, који му је отприлике одбрусио да”нико нама неће рећи кога да бомбардујемо”, итд. А онда је налетео на једног генералштабног официра, који му је рекао да је план да се нападне Ирак. Весли Кларк је питао зашто, има ли Садам Хусеин икакве везе са 11. септембар, на шта му је официр одговорио негативно. Па зашто ћемо онда да нападнемо Ирак? Не знам, гласио је одговор.

После шест недеља налетео је на истог човека, који му је рекао да му је управо стигао документ од министра одбране, по којем ће да нападну 7 држава у следећих 5 година. Кларков закључак је био да су 11. септембра неки врло тврди људи извршили политички преврат и суштински преузели контролу над америчком спољном политиком.

Он је очигледно мислио на неоконсе, поменуо их је неколико – Чејнија, Рамсфелда, Волфовица. Дакле, да ли би се могло рећи да ти људи и даље врше утицај, да ли они сада управљају америчком спољном политиком?

РИТЕР: Дефинитивно се утицај тих људи осећа данас. Знаш, америчка спољна политика надилази мандате разних председничких администрација. То је политика заснована на геополитичкој жељи да се очува америчка хегемонија у целом свету по сваку цену. Није важно да ли је председник Демократа или Републиканац, тако Америка функционише.

– Тако да се могу смењивати разне председничке администрације, али се основни идеолошки оквир који управља америчком спољном политиком одржава у тзв. дубокој држави. То су каријерни професионалци у ЦИА, каријерни професионалци у Пентагону, каријерни професионалци у војно-индустријском комплексу и, можда најважније, каријерни политичари у Конгресу који обезбеђују новац којим се све ово финансира и који изнова и изнова гласају за овакве политике. Тако да се може рећи да је то био политички преврат, али бих ја рекао да су они само чекали прави тренутак.

– Није им био потребан преврат, већ само одговарајући окидач, а 11. септембар је био тај окидач. Они су већ били на власти. Прављење преврата значи да неко ко није на власти дође и преузме власт. Али су људи за које се каже да су извршили преврат већ били на власти. Њима је само био потребан окидач који би им омогућио да спроведу жељене политике.

ПАВИЋ: Да ли је Трамп пореметио овај спољнополитички консензус? Да ли им је зато толико сметао? Јер је говорио да је НАТО застарео, чак и размишљао о повлачењу из НАТО, говорио о Америци на првом месту уместо као о некаквом глобалистичком полицајцу. Да ли је Трамп то помало пореметио и да ли је због тога изазвао толику узбуну међу њима?

РИТЕР: Види, има много ствари које би се могло рећи за Доналда Трампа, и добрих и лоших. У данашњој Америци су људи најпре усредсређени на оне лоше. Али кад је реч о војној и националној безбедности, он је био реметилачка сила. И, с обзиром да су Сједињене Државе себе водиле и у морални и у финансијски банкрот кроз финансирање НАТО и свих тих неделотворних савеза, бескрајни сукоб у Авганистану и глиб у Ираку, Трамп је дошао и једноставно рекао – зашто смо у НАТО, која је сврха НАТО?

– То је питање на месту. И нису могли да дају задовољавајући одговор. Све што су могли да кажу је да смо одувек били у НАТО и да нам је обавеза и одговорност да подржавамо НАТО. А Трамп је питао – шта нам то НАТО доноси, зашто трошимо сав тај новац на европски безбедносни оквир који је застарео?

– Разлог за постојање НАТО је престао са нестанком Совјетског Савеза. Зашто се уместо тога не би усредсредили на пријатељство са Русијом, зашто не можемо да будемо пријатељи са Русијом? Те речи су доводиле амерички естаблишмент до лудила. Не заборави, он је такође био тај који је позвао генерале и питао их – како ћемо добити овај рат у Авганистану?

– Генерали су одговорили да им само треба дати још времена и новца. Он је рекао – у реду, ево вам још времена и још новца. Онда их је поново позвао неколико месеци касније и питао – зашто не добијате рат у Авганистану када сам вам дао још времена и новца? А када су они почели да нуде разне изговоре, он их је пресекао и рекао – ви момци сте неспособни, не знате како да добијете рат. Ви сте као сладолед који самог себе лиже, постојите само ради сопственог задовољства.

– То је много засметало војсци. Али шта је рекао што није тачно? Зашто НАТО постоји? Која је сврха НАТО? Зашто не можемо да добијемо рат у Авганистану? Зашто генерали не могу да добију рат? Он је поставио питања која ниједан председник није поставио и захтевао је одговоре који су изазивали нелагоду естаблишмента. Тако да је Трамп изазвао општу нелагодност својим приступом проблему, који је био заснован на реалности, а не на идеологији америчке потребе да војно доминира светом.

– Мислим да је он више био пословни човек, који је рекао, ако ћемо да доминирамо светом, то треба да чинимо путем боље пословне праксе, треба да доминирамо економски и тада ће сви бити задовољни. Мислим да је схватио да треба избегавати употребу силе.

ПАВИЋ: Поменуо си нешто о чему сам ионако хтео да разговарамо. Поставио си исто питање као и Трамп: зашто НАТО мора да постоји? Када се расформирао Варшавски пакт, зашто је НАТО наставио да постоји? И, друго питање: да ли бисмо сада имали рат у Украјини да се НАТО расформирао у исто време кад и Варшавски пакт?

РИТЕР: Прво ћу одговорити на друго питање. Не, не бисмо имали овај рат. Овај рат је скоро у потпуности резултат ширења НАТО-а и претње руској националној безбедности која би настала чланством Украјине у НАТО. Кад бисмо то уклонили из једначине, мислим да не бисмо дошли до садашње ситуације у Украјини. А чак и да јесмо, не би постојала довољно велика претња руској националној безбедности која би била вредна војне интервенције, а која не би могла да се реши на други начин. НАТО је једини разлог постојања овог сукоба.

– А зашто НАТО и даље постоји? НАТО чини Европу релевантном. Крај приче. Европа није ништа без НАТО. Размисли о Европи после Другог светског рата. Британци и Французи су гледали како им се империје распадају и морнарице постају прилично нерелевантне. Немачка подељена и ослабљена. Једини начин на који је Европа могла да остане релевантна је као колектив – економски кроз Европску унију и војно кроз НАТО.

– Међутим, НАТО савез 100% зависи од Сједињених Држава. Ако бисмо уклонили Сједињене Државе из НАТО једначине – не би било НАТО. Ако бисмо из савеза уклонили једну, две, три било које друге државе, НАТО би и даље постојао, док год би Сједињене Државе остале члан.

– Америчка улога, америчко присуство дају НАТО веродостојност. Зашто је Америка и даље у НАТО? Зато што је скуп? Америка остаје у НАТО зато што је НАТО само продужетак америчке безбедносне политике. Сврха НАТО није европска безбедност, сврха НАТО-а је америчка безбедност. И то је све.

– Када се Варшавски пакт распао, Европа је успела да убеди Сједињене Државе у две ствари: Прво, да је нестабилност настала распадом Југославије представљала претњу европској безбедности и да је једино средство за ношење са том претњом био НАТО. Тако да нисте могли да расформирате НАТО, јер је он био потребан ради европске безбедности.

– Такође, како се Источна Европа ослобађала од Русије, постојао је потенцијал за нестабилност југословенског типа, па је стога било неопходно ширити НАТО, ради увлачења бивших земаља Варшавског пакта у НАТО да би се заштитиле од оне врсте нестабилности која је настала распадом Југославије. И Сједињене Државе и НАТО су то прихватили.

– Проблем је у томе што је увлачење Источне Европе у савез са собом донело и много антируских предрасуда. Пољску и балтичке државе не занима бивша Југославија, њих занима само Русија, потенцијална опасност од Русије и слабљење Русије.

– НАТО је био потребан непријатељ, и Русија је постала непријатељ, и зато НАТО постоји. НАТО није одбрамбени савез. Прво, видели смо како су кренули у рат против Србије. То није одбрамбени савез, то је била офанзивна акција. Нелегална. Без икаквог утемељења у међународном праву. Али је НАТО сам за себе закон.

– Видели смо и ангажовање НАТО у Ираку, и обуку ирачке војске после инвазије, затим и ангажман у Авганистану, и какве то везе има са организацијом северноатлантског савеза? Видели смо умешаност у промену режима у Либији. Сада се говори о ширењу на Пацифик. – НАТО је организација којој је потребан сукоб да би опстала. То је као вампир којем је потребна крв. НАТО је потребан рат. И то је једноставно реалност. НАТО је сила зла у свету, чије је срце потребно пробости колцем, онако како се чини са вампирима. Надам се да ће се то десити. Не верујем да ће НАТО још много дуго трајати, мислим да се урушава, мислим да је постало очигледно да је то тигар од папира.

– Мислим да ће Европљанима бити важније како да греју своје домове и хране своје породице него како да помогну новој немачкој војсци вредној 100 милијарди долара у новом походу на исток. Не знам шта људима пада на памет кад то чују, али не могу да замислим да ишта добро може да донесе поновно наоружавање Немачке и њено поновно окретање ка истоку и марширање на Русију. Није упалило у прошлости, неће упалити ни сада.

ПАВИЋ: Употребио си израз `тигар од папира`. Заправо једно од мојих питања садржи управо тај израз у вези НАТО. На недавном НАТО самиту у Мадриду, главни паликућа Јенс Столтенберг је најавио повећање снага за брзо реаговање, са 40.000 на 300.000 војника. Колико је то реално?

РИТЕР: Прва ствар коју бих рекао Јенсу Столтенбергу је: пре него што почнеш да причаш о повећању на 300.000, пробај прво да мобилишеш оних 40.000 с којим наводно сада располажеш. Баш пробај. Не можеш. Зато што не постоје. Ти војници постоје на папиру, али не би било ничег брзог у томе како би се мобилисали, и многе државе-чланице не би биле у стању да испуне своје обавезе. А што се тиче постизања циља од 300.000, даћу ти пример.

– Столтенберг је рекао да НАТО сада располаже са четири борбене групе величине ојачаних батаљона распоређених у Пољској и три балтичке државе. Рекао је да би се оне повећале на величину бригада. То је изненадило земље које у томе учествују. Рекао бих да су Британци били шокирани сазнањем да ће се од њих сада тражити да разместе бригаду у Естонији. Једва су били у стању да пошаљу батаљон у Естонију, а сада се од њих очекује бригада у исто време када смањују своју војску са 82.000 на 72.000. Немају довољно војника за то. Немају ни способност за то.    – Немци су морали да канибализују своје оклопне снаге зарад размештања једног ојачаног батаљона у Литванији. Како ће Немци да створе бригаду када немају одговарајућу структуру снага и када се њихова опрема слабо одржава? Можемо о томе у недоглед.        Сједињене Државе су поставиле команду Петог корпуса у Пољској. Један корпус се састоји од најмање две дивизије. Сједињене Државе могу једва да саставе једну дивизију војске у Европи, а не бисмо били у стању да логистички и оперативно одржимо ту силу.        Има један филм, ”Хитлер: последњи дани”, не знам да ли си га гледао, о последњим Хитлеровим тренуцима у бункеру током Битке за Берлин. Хитлер је ту са мапом и својим генералима, и виче – где је Венк, где је Штајнер, и маше рукама. То је Столтенберг. Он има лепу малу мапу са војском од 300.000 која не постоји и која никад неће постојати.

Извор:
ФАКТИ