Историјска, национална, и култна икона Србије

Паја Јовановић друга верзија Сеобе Срба 1895. године рађена на основу прве верзије

Текст и фотографије: Зоран Влашковић

Прошло је 126 година од настанка слике Паје Јовановића – Сеоба Срба 

Прва слика је завршена 1896. године са димензијама 380×580 цм. – Да би се осигурало да Сеоба Срба буде историјски веродостојна, Јовановић је проучавао аутентично средњовековно оружје, ношње и друге предмете. – Видо Пупин, предак Михајла Пупина, био на челу  сеобе Срба

Уметничка композиција Паје Јовановића (1859 – 1957) “Сеоба Срба“, или како је њен  пун назив – “Сеоба Срба под патриархом Арсенијом III Чрнојевићем“, једна је од напјрепознатљивијијих слика  у историји српског сликарства. На слици “Сеоба Срба“ Паја Јовановић је радио у свом атељеу у Бечу од октобра 1894. до јула 1895. године, након чега је пристигла у Сремске Карловце где је била постављена у трпезарији Патријаршијског двора.

Паја Јовановић – Прва верзија “Сеобе Срба“

Иначе, здање Патријаршијског двора у Сремским Карловцима је од Паје Јовановића 1895. године баш ту затражило да наслика најзначајнији догађај у историји Срба настањених преко Саве и Дунава, у јужној Угарској – Велику сеобу 1690. године.

Паја Јовановић 1900. година

Консултације са историчарима

Да би се осигурало да “Сеоба Срба“ буде историјски веродостојна, Јовановић је проучавао аутентично средњовековно оружје, ношње и друге предмете, а касније је стечено значење уклопио у композицију. Такође је проучавао средњовјековну историју, прикупио етнографске доказе и консултовао је историчаре.

Ликови  на слици “Сеоба Срба“, представљају истинске историјске личности. На првобитној верзији у центру је приказан патријарх Арсеније III Чарнојевић (1633 – 1706) на коњу, са леве стране, док се до њега налази јенопољски епископ Исаија Ђаковић, који је имао значајну улогу у преговорима са царом Леополдом I. Коњаник на левој страни је подвојвода Хабзбуршке монархије Србина, Јован Монастерлија, иза ког су приказани калуђери који носе кивот са моштима кнеза Лазара, а иза њих се уочава мноштво војника коњаника. На десној страни се налази Монастерлијина жена са дететом у наручју, према којој је уперен његов поглед. Задњи десни план је испуњен народом окруженим воловима и овцама у првом плану. Најупадљивија фигура у читавој композицији је рањени, добро наоружани војник који као да иступа из сликовног поља, тежећи да оствари контакт са посматрачем. Осим њега који хрли напред, сви остали људи су окупирани међусобном комуникацијом.

Арсеније III Чарнојевић

Култна слика у Срба

Изглед првобитне верзије је остао сачуван захваљујући Петру Николићу, трговцу и родољубу из Загреба који је од уметника добио право на репродуковање и умножавање прве верзије слике већ крајем 1895. Захваљући њему Сеоба Срба се раширила међу српским народом, што је поред уметничких квалитета допринело да постане култна српска слика.

Првобитна преправљена композиција се данас чува у просторији Патријаршије у Београду где се састаје Синод Српске православне цркве. Верзија најсроднија оригиналу се налази у Народном музеју у Панчеву, а једна од последњих које је уметник израдио 1945. године складиштена је у депо Народног музеја.

Шам дуд поред Пећке патријаршије где је Арсеније III Чарнојевић одлучио да поведе Србе у сеобу

Састанак о сеоби испод Шам дуда Пећке патријаршије

Патријарх српски  Арсеније III Чарнојевић је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1674. до 1690. године и потом црквени поглавар православних Срба у Хабзбуршкој монархији од 1690. до 1706. године.

Арсеније III Чарнојевић у одлуци шта да ради после повлачења Хабзбурга са простора Старе Србије, Косова, сазвао је састанак свих виђенијих Срба са Косова. Састанак се одржао испод крошње Шам дуда Пећке патријаршије када је одлучено да се крене у сеобу и у јануару месецу 1690. кренуо је према Београду.

Патријарх српски Арсеније III је 1689. године подстицао Србе са простора Старе Србије на побуну против Османског царства и на подршку хабзбуршком упаду на Балкан. Хабзбурзи и Срби су 2. јануара 1690. године поражени у бици код Качаничке клисуре. Хабзбурзи су почели да се повлаче, подстичући на хиљаде српских сељака да напусте своја огњишта и беже на север због страха од османске одмазде.

У српској историографији, овај догађај је познат као Велика сеоба Срба. Између 30.000 и 40.000 српских избјеглица прешло је на хабзбуршку територију северно од Дунава, данашњу Војводину, и ту се населили. Избеглице су дошле са подручја Старе Србије, па су своју нову отаџбину назвали „Нова Србија”.

Пећки Шам дуд, са леве стране, кога је овде посадио 1271. године архиепископ Сава Други, коме је Свети Сава био стриц

Видо Пупин предводи Сеобу Срба

Александра Нинковић Ташић, председница  Образовно – истраживачког друштва Михајло Пупин из Београда открила је мало познати детаљ о чувеној слици Паје Јовановића “Сеоба Срба“ и каже:

-“У дневнику Паје Јовановића, прочитала сам да је Видо Пупин, предак Михајла Пупина, био на челу  сеобе Срба, али како Паја Јовановић није имао фотографију Вида Пупина и није по њој могао да слика, обратио се славном и великом научнику са молбом да га по његовом лику наслика. Тако је и урађено, уз пристанак Михајла Пупина. На познатој слици – човек који води српски народ, иде пешке, са шубаром и брковима, има пушку која историјски ту не припада, у ствари је калауз, Видо Пупин – насликан по лику праунука Михајла Пупина. Слика Паје Јовановића “Сеоба Срба“ која је постала национална икона, део је сталне поставке  Народног музеја у Панчеву“.