САД у Европи праве војну инфраструктуру за дуготрајни војни сукоб и исцрпљивање Русије

У ПОЗАДИНИ ОПЕРАЦИЈА У УКРАЈИНИ СУ И „ЗЕЛЕНЕ БЕРЕТКЕ“ КОЈИМА ЈЕ ПРИПАДАО И ФИЛМСКИ РАМБО

* Амерички и европски званичници потврдили су The New York Times да постоји „тајна мрежа командоса и шпијуна који обезбеђују оружје, обавештајне податке и борбену обуку“ у интересу Кијева. Већина тог посла одвија се у базама у Немачкој, Француској и Великој Британији, али кадрови ЦИА и неколико десетина припадника британских, француских, канадских и литванских специјалних снага делују у Украјини

* За координацију војне помоћи Украјини, убрзо после 24. фебруара, у војној бази у Немачкој је формиран штаб за планирање, наводи The New York Times, који сада обухвата ни мање ни више – 20 земаља. Штаб је створио 10. пук специјалних снага америчке војске (Army’s 10th Special Forces Group), који је већ обучавао украјинске специјалне снаге у бази на западу земље

 * Само у Италији, од 1969. до 1987. године, извршено је више од 14.500 (!) терористичких напада у иперацији ЦИА Гладио. Скоро 500 људи је погинуло, око 1200 је рањено. А ко је обучавао европске терористе Гладио мреже? Обучавани су бази 10. пука специјалних снага САД у Бад Толзу у Немачкој!

* Генерал Кристофер Каволи је 4. јула постао и врховни командант савезничких снага у Европи. Рођен је у Вирцбургу у Западној Немачкој, а одрастао је у Риму, Верони, Вићенци (где су такође обучавани терористи мреже Гладио) и у Гисену. Дипломирао је на Принстону 1987. а 1997. и на Јејлу са звањем магистра за Русију и источну Европу. Борио се у Авганистану. Говори пет језика, укључујући руски. Дакле, акцијама САД и НАТО у Европи командује наследни официр, интелектуални стратег са одличним познавањем совјетских и руских војних послова и политике, као и са  великим искуством у специјалном ратовању

______________________________________________________

Аутор: Вероника КРАШЕЊИНИКОВА

ПОСЛЕДЊИХ недеља готово свакодневно се појављују вести о све новим и новим војним формацијама, програмима борбене обуке, ресурсима и наоружању којим САД и НАТО јачају Кијев.

Заједно са кадровским именовањима на војне положаје, ситуација изгледа као квалитативна надоградња капацитета моћи за дугорочни сукоб са Русијом. Штавише, размере припрема Запада су такве да постаје очигледно: не ради се само о Донбасу.

Шта заправо спрема непријатељ?

Амерички и европски званичници потврдили су The New York Times да постоји „тајна мрежа командоса и шпијуна који обезбеђују оружје, обавештајне податке и борбену обуку“ у интересу Кијева.

Већина овог посла одвија се у базама у Немачкој, Француској и Великој Британији, али кадрови ЦИА и неколико десетина припадника британских, француских, канадских и литванских специјалних снага делују у Украјини.

За координацију војне помоћи Украјини, убрзо после 24. фебруара, у војној бази у Немачкој је формиран штаб за планирање, наводи The New York Times, који сада обухвата ни мање ни више – 20 земаља.

Штаб је створио 10. пук специјалних снага америчке војске (Army’s 10th Special Forces Group), који је већ обучавао украјинске специјалне снаге у бази на западу земље.

Да бисте проценили тренутни процес у том штабу, потребно је да знате о каквом се 10. пуку специјалних снага САД ради.

Специјалне снаге америчке војске, познате као „Зелене беретке“, прогласиле су мисију „De Oppresso Liber“ („Ослободите потлачене“) као свој мото. Они воде не толико отворене ратове, колико саботаже, противпобуњеничке, противтерористичке и друге специјалне активности, укључујући рушење влада које су се замерале Сједињеним Државама у трећим земљама и припремање стране војске за заједничке задатке.

Главни задатак „зелених беретки“ је да продру на територије које је окупирао непријатељ и да заједно са локалним снагама воде тајну борбу. Иначе, Рамбо у извођењу Силвестера Сталонеа био је „зелена беретка“, неспособна да се врати у цивилни живот.

Десети пук специјалних снага, формиран 1952. године, планиран је за европско поприште операција, посебно за вођење диверзантског рата након „совјетске инвазије” на Европу.

Да, док је Совјетски Савез био заузет поновном изградњом земље, амерички радикални кругови, ослањајући се на нацистичку мрежу генерала Рајнхарда Гелена (шефа обавештајне службе на Источном фронту, који је прешао на страну Сједињених Држава), припремали су се да се супротставе СССР-у.

Прва база пука опремљена је новембра 1953. године у граду Бад Толзу у Баварској, у касарни изграђеној 1937. за СС јединице.

Било је планирано да половину његовог састава чине Европљани, убеђени антикомунисти: читајте – недовршени нацисти.

Део америчког особља је првобитно припадао ЦИА.

Године 1955. The New York Times је први пут поменуо 10. пук као „ослободилачку“ снагу за борбу иза непријатељских линија“.

Шездесетих је 10. пук изводио неконвенционалну ратну обуку за НАТО партнере. У периоду 1990-1991, Зелене беретке су учествовале у првом Заливском рату.

„Бостон Хералд“ је тим поводом известио: „Склоност 10. пука ка тајности је толико јака да службеник за штампу војне базе није знао да је јединица отишла у рат све док се није вратила кући.

Други пут је група отишла у Ирак пре званичне инвазије, заједно са Центром за посебне догађаје ЦИА, који спроводи црне операције, што је влада САД увек порицала.

Десети пук има свог култног хероја, чије име носи годишња награда за најбољу оперативну јединицу.

Херој је 2010. проглашен за првог (!) почасног припадника пука, а 2011. уврштен је у Салу славе Команде за специјалне операције САД. Његово име је Лари Торн, у финском оригиналу Лаури Терни.

Славу је стекао као војник трију армија, који је свој живот посветио борби против комуниста: у редовима финске војске у Зимском рату и за време Другог светског рата, за шта је добио највише финско признање – Манерхајмов Крст; у финском добровољачком батаљону Вафен-СС након што је Финска напустила рат са СССР-ом у септембру 1944; и у специјалним снагама америчке војске у Вијетнаму.

Управо је такав тип морао бити изабран за главног јунака од свих Американаца и Европљана који су служили у пуку током седамдесет година.

Најтајније и најкрвавије америчке операције против непослушних током Хладног рата, разна рушења влада, величање нациста – све је то деценијама свакодневница 10. пука специјалних снага.

Операција Гладио, једна од најмрачнијих и најкрвавијих тајни ЦИА, постала је позната 1990. године. Испоставило се да су шездесетих и осамдесетих година прошлог века у западној Европи деловале тајне јединице под контролом ЦИА, које су створиле националне обавештајне службе. У почетку су те крајње десничарске радикалне ћелије требале да се „боре у позадини“, али пошто Совјетски Савез никако није ступаоу рат са Европом, а левичарске владе на континенту добијале на популарности, мрежа је прешла на тероризам.

За те терористичке нападе окривљени су били радикалнилевичари, а циљ је био компромитовање западноевропских левичарских партија и Москве.

Сврха таквог тероризма под лажном заставом била је одржавање јединства НАТО. Само у Италији, од 1969. до 1987. године, извршено је више од 14.500 (!) терористичких напада – то су биле „оловне седамдесете”. Скоро 500 људи је погинуло, око 1200 је рањено.

Један од главних стручњака за ову тему, швајцарски истраживач Даниелe Гансер, открио је велики део мреже у књизи „Тајне армије НАТО: Операција Гладио и тероризам у Западној Европи“.

А ко је обучавао европске терористе Гладио мреже?

Обучавани су бази 10. пука специјалних снага САД у Бад Толзу у Немачкој!

Командант италијанске Гладио мреже, генерал Серавале, испричао је како је 1972. године „најмање два пута посетио 10. пук специјалних снага у бившој СС касарни у Бад Толзу.

Његов командант је био пуковник Лудвиг Фастенхамер, прави Рамбо.

Салдо је овај: тајни штаб у Немачкој са високо компетентним кадровима и великим искуством у црним специјалним операцијама, укључујући и тероризам „под лажном заставом“, са нацистом као херојем, уз учешће 20 земаља НАТО, а тај штаб организује и води војне акције против Русије украјинским рукама.

Ко командује овим штабом у војној бази у Немачкој?

Десети пук потчињен је Регионалној европској команди, а функционално – Команди специјалних операција за Европу.

Руководство Европске команде САД је управо обновљено: 1. јула ту функцију је преузео генерал Кристофер Каволи. Он је 4. јула постао и врховни командант савезничких снага у Европи јер су те две функције спојене.

Упознајте генерала Каволија.

Он је син америчког војног официра италијанског порекла.

Рођен је у Вирцбургу у Западној Немачкој, а одрастао је у Риму, Верони, Вићенци (где су такође обучавани терористи мреже Гладио) и у Гисену.

Дипломирао је на Принстону 1987. и вратио се у базу у Вићенци као падобранац 1988-1991. Већ 1995. године улази у програм за обуку официра за рад у иностранству, а 1997. дипломира на Јејлу са звањем магистра за  Русију и источну Европу.

Мајор Каволи је 1999. године постао начелник одељења за напредне операције 10. брдске дивизије и послат је у Босну.

Од 2001. године потпуковник Каволи је директор за Русију у Управи за стратешке планове и политику Заједничког штаба Оружаних снага САД.

Борио се у Авганистану.

Након избијања сукоба у Донбасу, Каволи је у јулу 2014. године предводио Заједничку мултинационалну команду за обуку 7. армије на полигону Графенвер у Немачкој. А пре тога је радио отприлике исто: од октобра 2020. био је командант војске САД у Европи и Африци (два региона су спојена у једну команду исте године).

Говори пет језика, укључујући руски.

Дакле, акцијама САД и НАТО у Европи командује наследни официр, интелектуални стратег са одличним познавањем совјетских и руских војних послова и политике, као и са  великим искуством у специјалном ратовању.

Он је вероватно најквалификованији кадар у војном систему САД који би данас могао да буде на главном војном положају у Европи.

Дакле, САД у Европи праве озбиљну војну инфраструктуру под командом најкомпетентнијег кадра – за дуготрајни војни сукоб са циљем измарања и исцрпљивања Русије.

За такав сценарио морамо бити спремни не само војно, већ и економски, а релативни добитак у овој конфронтацији може се постићи само бољом организацијом од америчке и јачим интелектом.

Извор:
ФАКТИ