У спомен страстотерпцима генералу Михаиловићу и светом цару Николају

Генерал Драгољуб Михаиловић је највећи и најоклеветанији Србин новога доба. Фанатично оспораван од стране својих злобних џелата, у њему нема ничега спорног. Код њега је све светло и чисто.

Генерал Михаиловић је мета патолошке мржње нечасне Србије зато што је супротност њеним пороцима и оличење најузвишенијих врлина и најчистијег родољубља. Смиреност и трпљење у часу голготе најодликованијег српског војника и калуђеру би  служили за пример. Али авај! Највећи српски витез нашег времена рођен је и врхунац своје историјске улоге достигао је у најмање витешком раздобљу до тада дуге и епске повести свога народа.

Онај задњи бљесак доброте и врлине што је, на почетку многих мрачних деценија, у Србији био генерал Михаиловић, у Русији био је свети цар Николај. Сасвим различитог порекла, били су истог моралног и духовног кова. Провиђење је одредило да и руском и српском народу, пред утонуће у мрак, снажно заблиста све што је са ове стране вечности у човеку најплеменитије, као залог и обећање будућег спасења.

Руководни идеал и генералу и цару било је служење народу над којим је сваки, у вртлогу светских катаклизми свога времена, предано бдио. Њихови непостојани савременици ту жртвену службу слабо су разумели и површно ценили. Опсенути химерама, застрашени  суровим терором и корумпирани варљивим овоземаљским „перспективама,“  у огромном броју они су из сазнања вољно истиснули светли образац својих незаслужено дарованих витезова, пригрливши наместо њих злочиначке доктрине џелата, деценијама им певајући отужне и скандалозне дитирамбе.

Да, ону горку истину да је одасвуд окружен подлошћу, кукавичлуком и издајом, коју је изрекао цар када је напокон схватио  немилосрдне законе ове долине плача, и генерал је са своје стране могао поновити, са оправданим разлогом и подједнако дубоким уверењем.

Генерал Михаиловић и цар Николај су кључне личности за моралну обнову и благодатну будућност и српског и руског народа. Без и мимо њих ни Срби ни Руси не могу учинити ни један, макар најскромнији корак напред, нити ће икада олабавити ланце којима су оковани.

Извор:
REISS INSTITUTE