Србија први пут за три последње деценије неће бити пуж голаћ, неће бити сама

Билбија: Путин може Шолцу објаснити да је Србија под заштитом Русије

* Више је западног притиска и непријатељске геополитике на сваком квадратном центиметру српског простора него на квадратном километру било ког околног народа. То ће привидно постати сношљивије само ако се одрекнемо Косова и Метохије и враћања дејтонских надлежности Српске, ако пристанемо на покоравање НАТО и свођење суверенитета Србије на нешто између Бугарске и Црне Горе

* Руска победа у Украјини, која ће по сумарним последицама, бити победа и над НАТО и над Pax Americana, даће шансу Српској да врати бар главнину отетих надлежности, а Србији да – као што је Бањалука прогласила повратак „изворном Дејтону“ – затражи реализацију „изворне резолуције 1244“ и да историјски архивира Бриселски споразум

* Ако се према носом стању ствари не поравна Шолц, поравнаће се његов први или други наследник. А Путин – ако то Београд затражи – може и Олафу саопштити да ће присиљавање Србије да бира између Москве и Берлина бити само на штету нових руско-немачких односа и немачких могућности на Истоку. Путин може актуелном или новом немачком канцелару објаснити и да није у немачком интересу да повлачи фирме из Србије.

* Београд, на крају крајева, може стати под руски нуклеарни `кишобран` и дати Русији две војне базе, од којих би једна са Копаоника „гледала“ и Тирану и Напуљ

Пише: Ђуро Билбија,
уредник портала „Факти“

Русија ће свих наредних месеци преузимати контролу над новим градовима и областима Украјине, али Бајден и амерички кључни европски вазали-савезници неће попуштати све до америчких конгресних избора. Чак ће наспрам граница Русије поступно распоредити 100.000, па и до 300.000 војника.

Нарочито агресивна и подмукла биће В. Британија, за коју Скот Ритер тврди да данас рат за Фокланде против Аргентине не би добила, а да против Русије не би имала никакве шансе.

До краја године коалиција Олафа Шолца може се распасти

До америчких конгресних избора у новембру Иран и Аргентина већ могу бити у чланству БРИКС, а у земљама ЕУ и Сједињеним Државама почети процеси који ће бити плод сиромашења већине становништва, са комплетирањем претпоставки за унутрашња превирања и разрачуне који неће проћи без падања влада и проливања крви.

Ако се амерички избори заврше формирањем републиканске већине у оба дома Конгреса, а унутар те већине буду доминирали трамписти – у Сједињеним Државама може почети смута за чијег трајања Кина може бар покушати да у свој састав врати Тајван.

Са касном јесени и почетком зиме, коалиција Олафа Шолца, који је у Београд долазио са три ултиматума, напросто се може распасти.

Путинова победа у Украјини неће се прелити само на бившу територију СССР јер ће рашчистити простор планетарним променама.

Ако НАТО у првом таласу рашчишћавања и опстане, вероватно ће морати да бар своју војну инфрастртуктуру повуче иза линије из 1997-ме. Наравно, неће то бити без велике шкрипе и у једном потезу, али ће важни окови спасти, рецимо, са Бугарске, Северне Македоније и Црне Горе, а и Мађарска ће добити шансу да се држи још сувереније и слободније.

Чак и Немачка, у односу на Вашингтон.

Монтенегрини, Шиптари, Хрвати и Бошњаци биће, нема сумње, ојађени суженим могућностима и бенефитима, да се послужим изразом папе Франциска, које су имали од лајања на Србе и Русе.

Оно што је уздигло литије у Црној Гори добиће другу шансу.

Република Српска више неће морати да се само својим снагама бори за Дејтон и ослобађа окупације оствариване преко НАТО/Еуфора, високог представника и странаца у Уставном суду БиХ.

Руска победа у Украјини биће победа и над НАТО и над Pax Americana

Путина су његови, по старој руској традицији, после враћања Крима већ назвали Кримским. Неће бити изненађење ни ако га буду звали Новоросијским или Украјинским.

Руска победа у Украјини, која ће по сумарним последицама, бити победа и над НАТО и над Pax Americana, даће шансу Српској да врати бар главнину отетих надлежности, а Србији да – као што је Бањалука прогласила повратак „изворном Дејтону“ – затражи реализацију „изворне резолуције 1244“ и да историјски архивира Бриселски споразум.

После Путинове победе нико неће смети да затвара ваздушни простор не само авиону Сергеја Лаврова.

Са Русијом у Одеси и Измаилу – нико неће моћи ни смети да за Србију затвара Дунав.

Немачка ће већ до Путинове победе, у сваком случају – убрзо после ње, схватити да се не може развијати без ослонца на Русију и њене ресурсе. Да може забранити и Достојевског и Мендељејева, али да Таблица Мендељејева није само у књигама него у природним богатствима Русије.

Ако се према овоме не поравна Шолц, поравнаће се његов први или други наследник. А Путин – ако то Београд затражи – може и Олафу саопштити да ће присиљавање Србије да бира између Москве и Берлина бити само на штету нових руско-немачких односа и немачких могућности на Истоку. Другим речима: да је Србија под заштитом Русије.

Путин може актуелном или новом немачком канцелару објаснити и да није у немачком интересу да повлачи фирме из Србије.

Србија може дати Русији две војне базе, од којих би једна са Копаоника „гледала“ и Тирану и Напуљ

       Београд, на крају крајева, може од Москве затражити и оружја која ће и НАТО респектовати: ракетне системе С-400, „Бук“, „Тор“ и „Искандер“, модерне радаре и средства за електронска ометања. Чак и стати под руски нуклеарни `кишобран` и дати Русији две војне базе, од којих би једна са Копаоника „гледала“ и Тирану и Напуљ.

Са Путиновом победом Србија ће добити прилику да се разумно усуди да тражи „изворну резолуцију 1244“, чак и више од ње, и да се угради у нове могућности Русије и Кине, а да је нико за то не може кажњавати.

У новој међународној констелацији у којој ће сагорети многи суверенитети и границе, а неке државе у наредним годинама напросто престати да постоје, за опстанак народа и земаља биће најважније имати поуздану заштиту свог савезничког и цивилизацијског круга и ослонац на „пријатељске ресурсе“.

Може се лако испоставити и да земље источне Европе напросто нико неће хтети да дотира и издржава. А Србија – ако не направи погрешан избор – имаће и заштиту и сигуран ослонац.

Међу великим силама ће након Путинове победе доћи до постепеног успостављања новог типа односа са новим правилима, а Москва ће, ако Србија то изабере, у те нове односе уградити и оно што ће свим конкурентским економско-валутним и војно-политичким блоковима бити унапред јасно: ко дирне у Србију – дирнуо је у важне руске интересе и црвене линије.

А Европска унија, или оно што од ње преостане, знаће: буде ли затварала тржиште за Србију – добиће реципрочно затварање руског тржишта за себе.

Србија, осим ако сама не изабере друкчије, први пут за три последње деценије неће бити пуж голаћ, неће бити сама и у дефанзиви.

Џо Бајден је рекао да ће даљи ток рата у Украјини показати: ко може више да издржи – Русија или Европа. Неки на Западу већ признају: да ће Русија дуже издржати и да ће јој и то донети превагу.

По логици процеса који су у току, она ће штошта издржати и за Србију и за Републику Српску.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ