Звонко Михајловић: Договор!

Да би се боље сагледала најновија дешавања на КиМ са освртом на општину Штрпце ваљало би се подсетити неких догађаја који су предходили свему томе. 

Српске институције након 1999. год. функционишу отежано и са смањеним капацитетом, али ипак успевају да се одрже. 

До крупног помака долази 2008. године када Република Србија успева да спроведе своје локалне изборе на целој територији КиМ, тамо где Срби живе. И таман кад је процес јачања српских институција био у пуном замаху долази 2009. год. када приштинске власти организују своје локалне изборе. Срби не желе учешће на тим изборима и то постаје јасно и Приштини али и међународној заједници која је покровитељ истих. 

Да не би ништа препустили случају Американци у својој амбасади у Приштини формирају СЛС (Самостална либерална странка), идеолошка предходница данашње Српске листе. Кадрове СЛС чине људи без политичког искуства, без образовања, склони неморалу сваке врсте. 

Схвативши да их народ не жели, што се бојкотом поменутих приштинских избора и потврдило, учесници избора посежу намештању изборне воље, како би се Србима наметнули некакви нови лидери. Да је ова тврдња тачна говори податак да је на дан гласања изашло не више од 250 људи од 6.500 уписаних бирача. 

Надаље, 2013. год. на новим изборима већ постоје Срби који су променили мишљење и сада су спремни да дају свој глас. Свесно или несвесно, а добрим делом и из нечије похлепе, стварају се некакве званичне институције чиме српска администрација постаје паралелна у односу на њих и као таква треба да буде угашена, према њиховом поимању. За такав један сценарио здушно се залажу сви прваци СЛС, касније прваци Српске листе у Штрпцу. 

Овим желим да кажем и то да сваки онај Србин који је узимао учешће на косовским* изборима, он је уствари гласао за гашење српских институција чему смо данас сви били сведоци у Штрпцу. Према томе одговорност подједнако пада како на оне који су у име државе Србије позивали народ на излазак и учешће на туђим изборима, тако и на онима који су тај позив прихватили, било да су бирали или су били бирани. 

Желим да подсетим све да је српску администрацију из зграде српске општине на улицу насилно избацила поменута косовска општина* у сарадњи са косовском полицијом чији су прваци били сви одреда Срби. Од тог дана она је радила у изнајмљеним просторијама све до пре стотинак дана кад је и званично затворена од стране КПС. 

Сви они у Приштини који мисле да су се затварањем србске општине обрачунали са криминалним круговима, који су изговор за то, грдно греше. Ово није обрачун са бахатим општинским руководством већ са целокупним народом који ће бити ускраћен за све услуге, које њему живот значе. 

И још да додам да су тврдње које долазе из Београда да је реч о гашењу привременог органа до те мере нетачне да их не вреди коментарисати. Дакле, привремени орган је чинило пет именованих лица, која су на тој функцији била пуне 11. године. То су били људи који су радили отворено у корист србске штете. Успели су да поделе народ. Да направе невиђену заваду. 

Из буџета србске општине финансирана је кампања за “косовске” изборе, што значи да су те штеточине финансирале сопствено гашење.

Бројне су биле злоупотребе службеног положаја, општинског новца, донација, непотизма итд. итд.  

Да закључим, србске општине више нема, а власт у Београду мудро ћути. Све то наводи на само један закључак: 

ДОГОВОР!

Извор:
ПОКРЕТ ЗА ОДБРАНУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ