Историјски говор руског председника: Важне поруке за цео свет

Председник Русије Владимир Путин говорећи о специјалној војној операцији у Украјини и Донбасу, западним санкцијама Русији и плановима Кијева и Запада, послао је важне поруке целом свету. Он је, између осталог, поручио да Америци и њеним савезницима неће успети покушај да распарчају Русију.

У наставку текста обраћање руског лидера током састанка о мерама за социо-економску подршку руским регионима преносимо интегрално:

Поштоване колеге, добар дан!

Нашем састанку присуствују шефови Владе, опуномоћеници председника у федералним окрузима и шефови руских региона.

Састајемо се у тешком тренутку када наше Оружане снаге изводе специјалну војну операцију у Украјини и Донбасу. Подсећам да сам на самом почетку, у рано јутро 24. фебруара, јавно и отворено навео разлоге и главни циљ дејстава Русије. То је помоћ нашем народу у Донбасу који је скоро осам година најварварским методама – блокадом, великим казненим акцијама, терористичким нападима и сталним артиљеријским гранатирањем – био подвргнут правом геноциду. И зашто? Само зато што су тражили елементарна људска права – да живе по законима и традицији својих предака, да говоре својим матерњим језиком, да васпитавају своју децу како они желе.

Истовремено, кијевске власти не само да су игнорисале, саботирале свих ових година спровођење Минског пакета мера за мирно решавање кризе, већ су крајем прошле године чак и јавно одбиле да га спроведу.

Такође су започели практичну реализацију планова за улазак у НАТО. Штавише, чуле су се и изјаве кијевских власти о намери да сада створе сопствено нуклеарно оружје и средства за његову испоруку. То је била права претња. Већ у скорој будућности, уз страну техничку помоћ, пронацистички режим у Кијеву могао би да се дочепа оружја за масовно уништење, а мета би му, наравно, била Русија.

У Украјини је такође постојала мрежа од неколико десетина лабораторија у којима су се, под управом и уз финансијску подршку Пентагона, спроводили војно-биолошки програми, укључујући експерименте са узорцима вируса корона, антракса, колере, афричке свињске куге и других смртоносних болести. Трагови ових тајних програма сада упорно покушавају да се прикрију. Али ми имамо све основе да верујемо да су у непосредној близини Русије, на територији Украјине, заправо стваране компоненте биолошког оружја.

Наша вишеструка упозорења да такав развој догађаја представља директну претњу по безбедност Русије одбацила је Украјина и њихови покровитељи из САД и НАТО-а, и то са очигледним и циничним презиром.

На тај начин су све дипломатске могућности биле потпуно исцрпљене. Једноставно смо остали без могућности да мирно решавамо проблеме који нису настали нашом кривицом. И с тим у вези, једноставно смо били принуђени да покренемо специјалну војну операцију.

Појава руских трупа код Кијева и других градова Украјине није повезана са намером да се заузме ова земља. Ми немамо такав циљ и то сам и директно навео у свом обраћању 24. фебруара.

Што се тиче тактике борбених дејстава коју су развили руско Министарство одбране и наш Генералштаб, она се у потпуности оправдала. А наши момци – војници и официри – показују храброст и јунаштво и чине све што је у њиховој моћи да избегну губитке међу цивилним становништвом украјинских градова.

Желим ово да кажем први пут: на самом почетку операције у Донбасу, од кијевских власти је разним каналима, да би се избегло бесмислено крвопролиће, затражено да не ступају у борбена дејства, већ да једноставно повуку своје трупе из Донбаса. Нису хтели. Шта да се ради, то је њихова одлука. Свест о томе шта се дешава у реалној ситуацији, на терену, неминовно ће доћи.

Операција се развија успешно, строго у складу са унапред одобреним плановима.

Напомињем да се Украјина, подстакнута Сједињеним Америчким Државама и низом западних земаља, намерно припремала за војни сценарио, крвави масакр и етничко чишћење у Донбасу. Форсирани напад на Донбас, а затим и на Крим било је само питање времена. А наше Оружане снаге осујетиле су ове планове.

У Кијеву се нису само спремали за рат, за агресију на Русију, на Донбас – они су га и водили. Нису престајали покушаји да се организују диверзије и терористичко подземље. Последњих година настављена су борбена дејства у Донбасу и гранатирање мирних насеља. За то време погинуло је скоро 14 хиљада цивила, међу којима и деца.

Дана 14. марта, као што знате, извршен је ракетни напад на центар Доњецка. Био је то отворено крвави терористички напад који је однео животе више од 20 људи. И такво гранатирање наставља се последњих дана. Ударају неселективно, на тргове, са фанатизмом и помамом осуђених – као фашисти који су у последњим данима Трећег рајха покушавали да са собом у гроб повуку што више невиних жртава.

Али оно што запрепашћује својим фантастичним цинизмом није само бесрамна лаж Кијева, изјаве да је управо Русија (и то су смислили!) наводно испалила ракету на Доњецк, већ и чињеница да такозвани цивилизовани западни свет, европска и америчка штампа чак нису ни приметили трагедију Доњецка, као да се ништа није догодило.

Исто тако лицемерно су скретали поглед и последњих осам година, када су мајке у Донбасу сахрањивале своју децу. Када су убијани старци. То је једноставно нека морална природна деградација, потпуна дехуманизација.

Дугогодишње малтретирање становника Донбаса више се није могло толерисати. И да би се зауставио геноцид, Русија је признала народне републике Донбаса, закључила са њима споразуме о пријатељству и узајамној помоћи. На основу ових споразума републике су се обратиле нашој земљи за војну помоћ у одбијању агресије. А ми смо ту помоћ пружили – једноставно нисмо могли, нисмо имали права да поступимо другачије.

Али оно што желим да истакнем и замолим да обратите пажњу је: да су наше трупе деловале само на територији народних република, помогле им да ослободе своју земљу, то не би било коначно решење, не би водило миру и не би отклонило претњу у корену – за нашу земљу, већ за Русију. Напротив, око Донбаса и дуж његових граница била би постављена нова линија фронта, наставили би се гранатирање и провокације. Односно, оружани сукоб би се бескрајно развлачио, подстакнут реваншистичком хистеријом кијевског режима, а војна инфраструктура НАТО-а у Украјини распоређивала би се још брже и агресивније: били бисмо суочени са чињеницом да је ударно, офанзивно оружје Алијансе већ на нашим границама.

Понављам – нисмо имали другу варијанту за самоодбрану, за осигуравање безбедности Русије, осим извођења специјалне војне операције. И сви постављени задаци, наравно, биће решени. Поуздано ћемо осигурати безбедност Русије и нашег народа и никада нећемо дозволити да Украјина служи као одскочна даска за агресивна дејства против наше земље.

Управо смо о принципијелним питањима за Русију, за нашу будућност – о неутралном статусу Украјине, о демилитаризацији и денацификацији – били спремни и сада смо спремни да разговарамо током преговора. Наша земља учинила је све да организује и спроведе ове преговоре, схватајући да је неопходно искористити сваку прилику да се спасу људи и њихови животи.

Али изнова се уверавамо да је кијевски режим, коме су његови западни господари поставили задатак да створи агресивну анти-Русију, равнодушан према судбини самог народа Украјине. Чињеница да људи гину, да су стотине хиљада, милиони постали избеглице, да се у градовима које држе неонацисти и њихови наоружани злочинци пуштени из затвора дешава права хуманитарна катастрофа, њима је свеједно.

Очигледно нам је и да западни покровитељи једноставно подстичу кијевске власти да наставе крвопролиће. Испоручују им нове партије оружја, снабдевају их обавештајним подацима и пружају и другу помоћ, укључујући распоређивање војних саветника и плаћеника.

Као оружје су изабрали и економске, финансијске, трговинске и друге санкције Русији, које сада, успут речено, погађају и саме Европљане и Американце кроз поскупљење бензина, енергената, прехрамбених производа, кроз губитак радних места везаних за руско тржиште. И нема потребе да се, како се каже, пребацује кривица и за све окривљује наша држава.
Желим да ме чују и обични грађани западних земаља: вас сада упорно покушавају да убеде да су све ваше тешкоће резултат неких непријатељских дејстава Русије, да из сопствених новчаника морате да платите борбу против митске руске претње. Све је то лаж.

А истина је да су садашњи проблеми са којима се суочавају милиони људи на Западу резултат вишегодишњег деловања владајућих елита њихових држава, њихових грешака, кратковидости и амбиција. Ове елите не размишљају о томе како да побољшају живот својих грађана у западним земљама. Они су опседнути сопственим интересима и суперпрофитом.
Доказ томе су подаци међународних организација које директно говоре да се друштвени проблеми, чак и у водећим западним земљама, последњих година само погоршавају, да расте неједнакост и јаз између богатих и сиромашних, да се осећају расни и национални сукоби. Урушава се мит о западном друштву благостања, о такозваној златној милијарди.

Понављам, данас цела планета мора да плаћа цену управо за амбиције Запада, за покушаје да се на сваки начин сачува своја неухватљива доминација.

Увођење санкција је логичан наставак, концентрисани израз неодговорне, кратковиде политике влада и централних банака САД и земаља ЕУ. Управо су они последњих година својим рукама подстакли развој глобалне инфлације, својим деловањем довели до повећања глобалног сиромаштва и неједнакости, до нових таласа избеглица широм света. И поставља се питање: ко ће сада одговарати за милионе умрлих од глади у најсиромашнијим земљама света због све веће несташице хране?

Понављам, задат је озбиљан ударац целокупној глобалној економији и трговини, поверењу у амерички долар као главну резервну валуту.

На тај начин нелегитимна дејства замрзавања дела девизних резерви Банке Русије подвлаче црту под поузданошћу такозваних првокласних актива. Заправо су и САД и ЕУ обуставиле да испуњавају своје обавезе према Русији. Сада сви знају да се финансијске резерве једноставно могу украсти. И видећи ово, многе земље у најскорије време могу почети, уверен сам да ће се то и догодити, да претварају своју папирну и дигиталну штедњу у стварне резерве у облику робе, земље, хране, злата и друге стварне имовине, што ће само повећати дефицит на овим тржиштима.

Додаћу да је заплена стране имовине, рачуна руских компанија и приватних лица – лекција за национални бизнис, да нема ништа поузданије од улагања средстава у своју сопствену земљу. О томе сам лично говорио у неколико наврата.
Ценимо позицију оних страних компанија које, упркос бесрамном притиску САД и њихових вазала, настављају да раде у нашој земљи. У будућем ће сигурно добити додатне могућности за развој.

Знамо и за оне који су кукавички издали своје партнере, заборавили на одговорност према запосленима и клијентима у Русији и пожурили да зараде илузорне дивиденде учествујући у антируској кампањи. При томе ћемо, за разлику од западних земаља, ми поштовати имовинска права.

Шта желим да нагласим? Мора јасно да се схвати да ће нови пакет санкција и ограничења против нас уследити при сваком развоју догађаја. То желим да истакнем. Наша војна операција у Украјини је за Запад само изговор за нове санкције. Да, наравно, оне су сада концентроване. Али на исти начин (повод) је за њих, за западњаке, био и референдум на Криму који се, иначе, одржао 16. марта 2014. године, пре тачно осам година, на којем су Кримљани и Севастопољци направили свој слободан избор – да буду заједно са својом историјском домовином.

Понављам: ради се само о поводима. Али политика обуздавања, слабљења Русије, укључујући економску изолацију, блокаду, представља свесну, дугорочну стратегију. Сами лидери Запада више не крију да санкције нису усмерене против појединаца или компанија. Њихов циљ је да ударе на целокупну нашу домаћу привреду, нашу социјалну и хуманитарну сферу, сваку породицу, сваког грађанина Русије.

Фактички, овакви кораци који имају за циљ погоршање живота милиона људи имају све знаке агресије, рата економским, политичким и информативним средствима. Он има тотални, нескривени карактер и, понављам, такозвани западно политичко високо друштво не либи се да о томе говори јавно.

Сав вербални лажни сјај о политичкој коректности, неповредивости приватне својине, слободе говора – све је то одлетело преко ноћи. Погажени су чак и олимпијски принципи. Нису се устручавали ни да се обрачунају са параолимпијцима – то је тај „спорт ван политике“.

Данас су у многим западним земљама људи подвргнути правом прогону само зато што долазе из Русије: одбијају им медицинску помоћ, избацују децу из школа, њихове родитеље остављају без посла, забрањују руску музику, културу и књижевност. Покушавајући да ‘поништи’ Русију, Запад је са себе скинуо све маске пристојности, почео да се понаша безобразно, показао своју праву природу. Саме се намећу директне аналогије са антисемитским погромима које су нацисти организовали у Немачкој тридесетих година прошлог века, а затим и њихови послушници из многих европских земаља који су се придружили Хитлеровој агресији на нашу земљу током Другог светског рата.

Против Русије такође је покренут форсирани напад у сајбер-простору. Покренута је незапамћена информативна кампања у коју су укључене глобалне друштвене мреже и сви западни медији, за чију се објективност и независност испоставило да су само мит. Ограничава се приступ информацијама, људе кљукају огромним бројем лажних вести, пропагандних фалсификата, просто речено, лажњацима. Дошло је до тога да је једна од америчких друштвених мрежа директно најавила могућност објављивања публикација које позивају на убиство руских држављана.

Схватамо какве ресурсе има ова империја лажи, али је против истине и правде свеједно немоћна. Русија ће своју позицију доследно износити читавом свету. А наш став је искрен и отворен и све више људи га чује, разуме и дели.

Желим да будем веома отворен: иза лицемерних разговора и данашњег деловања такозваног колективног Запада стоје непријатељски геополитички циљеви. Њима није потребна, једноставно им није потребна јака и суверена Русија. Неће нам опростити ни наш самостални курс, ни то што бранимо своје националне интересе.

Ми се сећамо како су подржавали сепаратизам, тероризам, подстицали терористе и бандите на Северном Кавказу. Како су 1990-их-раних 2000-их и сада поново, још једном желе да понове свој покушај да нас докрајче, изврше притисак, да нас, како се у народу каже, протерају богу иза леђа и претворе у слабу, зависну земљу, наруше територијални интегритет, распарчају Русију на за њих најбољи могући начин. Тада им то није пошло за руком, а неће ни сада.

Да, наравно, покушаваће да рачунају на такозвану пету колону, на националне издајнике, на оне који зарађују овде, код нас, а живе тамо и, чак не живе у географском смислу те речи, већ по својим мислима, по својој ропској свести.

Уопште не осуђујем оне који имају вилу у Мајамију или на Француској ривијери, који не могу без паштете од гушчје џигерице, острига или такозваних родних слобода. Проблем апсолутно није у томе, већ, понављам, у томе што се многи од ових људи, по својој природи, ментално налазе управо тамо, а не овде, не са нашим народом, не са Русијом. То и јесте – по њиховом мишљењу! – знак припадности вишој касти, вишој раси. Такви људи су спремни да продају и сопствену мајку, само да би им било дозвољено да седе у ходнику те највише касте. Желе да личе на њу, опонашајући је на све могуће начине. Али они заборављају или уопште не схватају да, чак и ако су потребни овој такозваној највишој касти, онда као потрошни материјал, да би их искористили за наношење максималне штете нашем народу.

Колективни Запад покушава да подели наше друштво, спекулишући о војним губицима, о друштвено-економским последицама санкција, да изазове грађански сукоб у Русији и, користећи своју пету колону, настоји да оствари свој циљ.

А циљ је само један, већ сам говорио о томе – уништење Русије.

Али сваки народ, а још више руски народ, увек ће моћи да разликује праве патриоте од олоша и издајника и једноставно их испљуне као мушицу која им је случајно улетела у уста, пљуне на улицу. Уверен сам да ће овакво природно и неопходно самопрочишћење друштва само ојачати нашу земљу, нашу солидарност, кохезију и спремност да одговоримо на све изазове.

Такозвани колективни Запад и његова пета колона навикли су да све мере према себи. Они сматрају да је све на продају и да се све купује и зато мисле да ћемо се сломити и повући. Али они не познају добро нашу историју и наш народ.

Да, многе земље на свету су се одавно помириле да живе погнутих леђа и покорно прихватају све одлуке свог суверена, покорно га гледајући у очи. Тако живе многе земље. Нажалост, и у Европи.

Али Русија никада неће бити у тако јадном и пониженом стању, а борба коју водимо је борба за наш суверенитет, за будућност наше земље и наше деце. Борићемо се за право да будемо и останемо Русија. Пример нам је храброст и издржљивост наших војника и официра, верних бранилаца Отаџбине.

Уважене колеге!

Очигледно је да актуелна дешавања повлаче црту под глобалном доминацијом западних земаља и у политици и у економији. Штавише, доводе у питање економски модел који је последњих деценија наметан земљама у развоју, а и целом свету.

Нагласићу: опсесија санкцијама САД и њихових присталица не деле земље у којима живи више од половине светске популације. Управо те државе представљају најбрже растући и најперспективнији део глобалне економије. Међу њима је и Русија.

Да, сада нам је тешко. Руске финансијске компаније, велика предузећа, мала и средња предузећа суочавају се са притиском без преседана.

Први на удару санкција био је банкарски систем, али су се руске банке избориле са овим изазовом. Радећи буквално даноноћно, настављају да врше плаћања и обрачуне грађана, како би осигурали активности предузећа.

Други талас санкција имао је за циљ да изазове панику у трговинској сфери. Према проценама, у протекле три недеље додатна потражња за робом премашила је билион рубаља. Али домаћи произвођачи, добављачи, транспортне и логистичке компаније учиниле су све да избегну велике несташице у трговинским ланцима.

Желим да изразим захвалност пословној заједници Русије, радним колективима компанија, банака и организација које не само да пружају ефикасан одговор на изазове санкција, већ и постављају темеље за даљи одрживи развој наше економије. И посебно желим да поменем Владу, Банку Русије, шефове субјеката Федерације, регионалних и општинских тимова. У садашњим тешким условима одговорно решавате задатке који су пред вама.

Очигледно, нису успели да организују економски блицкриг против Русије, да деморалишу наше друштво, да нас у налету освоје, зато ћемо вероватно видети покушаје да се повећа притисак на нашу земљу. Међутим, и те потешкоће ћемо превазићи. Руска привреда ће се сигурно адаптирати на нову реалност. Јачаћемо наш технолошки, научни суверенитет, усмерићемо додатна средства за подршку пољопривреди, прерађивачку индустрију, инфраструктуру, грађевинарство, наставићемо да развијамо спољнотрговинске везе са акцентом на брзо растућа, динамична међународна тржишта.

Несумњиво, у новој реалности биће потребне дубоке структурне промене наше привреде и, нећу крити, оне неће бити једноставне и довешће до привременог раста инфлације и незапослености.

У таквој ситуацији, наш задатак је да минимизирамо такве ризике. Не треба само да се стриктно реализују социјалне обавезе државе, већ треба и да се покрећу нови, ефикасни механизми подршке грађана и њихових прихода.

У центру пажње је заштита материнства, детињства, подршка породицама са децом. Већ је донета одлука, знате за то, од 1. априла ће бити уведен додатак за децу од 8 до 16 година која одрастају у породицама са ниским примањима. Висина додатка ће износити од половине до једног егзистенцијалног минимума за свако дете тог узраста. Сада је просек у земљи око 12.300 рубаља. Овим ћемо изградити јединствени систем подршке од тренутка када мајка тек чека дете, па све док дете не напуни 17 година.

Налажем Влади да осигура рад овог система тако да он оперативно узима у обзир промене материјалног стања породица. Односно, ако се родитељи суоче са губитком посла или другим животним потешкоћама, породица треба максимално брзо да почне да добија помоћ од државе.

Такође, молим Владу да у најкраће време анализира ефикасност мера подршке људима који су изгубили посао.

Очигледно, такве мере треба проширити и за рачун механизма уговора за социјалну заштиту

Разумем да раст цена озбиљно утиче на примања људи, тако да ћемо у блиској будућности донети одлуку да повећамо сва социјална давања, укључујући додатке и пензије, повећаћемо минималну зараду и обим егзистенцијалног минимума, повећаћемо и плате у јавном сектору. Молим Владу да израчуна тачне параметре таквог повећања.

Наглашавам, чак и у садашњој тешкој ситуацији, на крају године треба да постигнемо смањење нивоа сиромаштва и неједнакости. Ово је и данас врло изводљив задатак. Молим Владу и регионе да се концентришу на реализацију овог задатка. И додаћу да он није само економске природе, то и ви и ја разумемо, већ је и питање социјалне правде.

Много тога сада зависи од иницијативе руководилаца субјеката Федерације, од њихове спремности да преузму на себе одговорност. Данас сам потписао указ о давању додатних овлашћења шефовима региона – они могу предузимати флексибилне и оперативне одлуке за подршку нашим грађанима, привреди и социјалној сфери, полазећи од реалног стања на терену. Подсећам, по истој тој логици која омогућава да се узме у обзир ситуација у сваком региону, у граду, у селу – она је свуда различита – тако смо градили мере за борбу против вируса корона.

Поручујем свим ресорима федералних органа власти у субјектима Федерације да у наредних шест месеци координишу рад са регионалним властима, а губернаторима да формирају оперативне штабове за обезбеђивање економског развоја и лично руководе тим послом.

Шта ту треба да буде приоритет?

Кључну улогу у превазилажењу актуелних проблема требало би да одигра приватни бизнис, који је у стању да за кратко време обнови логистику, пронађе нове добављаче и повећа производњу тражених производа. Од тога колико брзо ће приватни бизнис проналазити потребна решења и доносити их, зависиће очување запослености, прихода и плата грађана, уопште, обезбеђивање стабилног, ритмичног рада привреде. Стога на спољне притиске морамо одговорити максималном предузетничком слободом и подршком пословној иницијативи.

Молим Владу, органе за спровођење закона и надзорне органе да наставе да раде на отклањању неоправданих административних и регулаторних баријера. Тим пре, не сме се скретати пажња бизниса и регионалних власти са решавања најважнијих, хитних задатака, оптерећујући их свим врстама провера и контролних мера.

Један од кључних проблема за предузећа сада је недостатак обртних средстава, недоступност и висока цена кредита и Централна банка је морала да предузме одговарајуће мере. С тим у вези, налажем да се реализују следећи кораци.

Прво: Предузећа која испуњавају наруџбине државних органа и предузећа са учешћем државе треба што пре да добијају новац за испоручену робу и услуге, да их поново уложе у посао. С тим у вези, предлажем да се повећа износ аванса по државним уговорима. Аконтација мора бити најмање половина укупне вредности уговора, а рок плаћања испоручене робе и услуга се смањује на седам радних дана. Слична одлука мора се донети и на нивоу субјеката Федерације, општина и предузећа са учешћем државе.

Друго: Неопходно је проширити могућности предузетника за привлачење додатних ресурса из развојних институција. Говоримо о проширењу рада „Фабрике за пројектна финансирања“ (она ради, и добро ради, пракса је показала да је тражена), о обезбеђивању средстава за пословне инвестиционе планове преко Фонда за развој индустрије (један од инструмената који заиста добро функционишу), такође и Банци за мала и средња предузећа, као и преко регионалних институција подршке, укључујући гарантне фондове. Налажем Влади да за овакве регионалне инструменте издвоји додатна средства субјектима Федерације.

Скрећем пажњу Влади и колегама у регионима: најважнији задатак је да се обезбеди доступност робе на потрошачком тржишту, пре свега, мислим на есенцијалну робу, лекове и медицинске производе. Неопходно је брзо решавати логистичке и друге објективне проблеме који доводе до скока цена. Истовремено, потребно је искључити директну интервенцију у регулацији цена. Управо повећање понуде треба да доведе до смањења и стабилизације цена.

Желим посебно да се обратим нашим извозницима. У ситуацији када постоје потешкоће са испорукама на инострано тржиште, не треба смањивати производњу, већ, напротив, пласирати додатне количине робе на домаће тржиште. То би објективно требало да доведе до смањења цена унутар земље, укључујући и цене бензина, дизела, битумена, метала и друге извозне робе. Молим Владу и Федералну антимонополску службу и регионалне власти да стално прате ситуацију на овим тржиштима.

Даље, с обзиром на нове изазове са којима се Русија суочава, морамо очувати и проширити нашу дугорочну агенду развоја, између осталог наставити реализацију свих планираних пројеката, како на савезном, тако и на регионалном нивоу. Морамо у потпуности искористити потенцијал нашег буџетског система као подстицајног средства.

Федерално финансирање пројеката и грађевинских пројеката вршиће се, према договору, у потпуности. Штавише, још у децембру је одлучено да се издвоје додатна средства – у случају да се трошкови изградње објективно повећају.

Сматрам важним напоменути да у садашњој ситуацији неће бити проблема са финансирањем из федералног буџета. Наша привреда данас остварује довољан, добар износ прихода, што значи да нећемо морати да прибегавамо емисији. Једноставно речено, Централна банка неће морати да штампа новац. Имамо приходе – тржишне, здраве приходе. Сада проблем није новац. Имамо ресурсе, понављам. Кључне потешкоће су везане за набавку компоненти, технике, грађевинског материјала, организацију рада извођача. Због тога се могу променити рокови и начини реализације конкретних пројеката, њихове фазе, што ће захтевати координисан рад власти и представника привреде, убрзану реализацију пројеката замене увоза – то је оно што је важно.

Истовремено, важно је поједноставити процедуру интеракције између региона и федералних власти, дати субјектима Федерације више слободе у маневрисању ресурсима, као и могућности покретања нових грађевинских пројеката и програма.

Регионима су већ издвојена додатна средства за изградњу путева. Тражим од Владе да размотри питање повећања финансирања других инфраструктурних објеката који би могли да буду пуштени у рад ове године, као и повећање набавки од руских предузећа, укључујући, на пример, унапређење јавног превоза.

Јасно је да су сада буџети субјеката Федерације под озбиљним додатним оптерећењем, па ћемо, према договору, додатно индексирати субвенције за изједначавање буџетске сигурности. Користимо и друге мере за подршку регионалних финансија, наиме, сва планирана плаћања по буџетским кредитима за текућу годину биће одложена, померена, како кажу, удесно, а плаћања по комерцијалним кредитима, где је то потребно, биће замењена буџетским кредитима. Молим Владу да ово питање детаљно проучи и удуби се у сваки конкретан случај. Само такав индивидуални рад ће довести до жељеног резултата.

Поред тога, Министарство финансија је додатно обезбедило безусловну кредитну линију сваком субјекту Руске Федерације. Она ће износити 10 одсто од укупних прихода са роком враћања најраније до краја текуће године.

Задржаћемо обим инфраструктурних буџетских кредита. Налажем Влади да организује флексибилно управљање овим програмом, да узме у обзир све потешкоће у вези са реализацијом пројеката – о њима сам већ говорио малопре. Региони треба да имају могућност да брзо доносе одлуке о промени портфеља и садржаја пројеката, да се фокусирају на оне који се могу максимално ефикасно реализовати у тренутним условима. Ако буде потребно, размотрићемо могуће повећање обима инфраструктурних кредита. Постоји могућност, то се може урадити. Генерално, пажљиво ћемо пратити ситуацију са регионалним финансијама и доносити додатне одлуке око њихове подршке, ако буде било потребно.

Истакао бих да је сада од суштинског значаја директна комуникација између свих нивоа власти и јасан алгоритам деловања. И овде су Државни савет и његове специјализоване комисије већ доказале своју ефикасност. Молим комисију за државну управу на челу које се налази Сергеј Семјонович Собјањин, да заједно са нашим колегама из Владе ради на проблематичним регионалним питањима, да изради оптимална решења за све руске регионе. Имали смо добро искуство током борбе против епидемије.

Поштоване колеге!

Наша привреда, државни буџет и приватни бизнис располажу свим неопходним ресурсима за решавање дугорочних задатака. Сви стратешки и национални циљеви које смо поставили за период до 2030. године морају бити остварени.

Актуелни изазови и могућности које они отварају треба само да нас мобилишу – то је оно на шта треба да се фокусирамо, да имамо за циљ постизање опипљивих резултата у интересу грађана.

Очигледно је да ћемо морати дорадити наше програме, а ту су потребне иницијативе пословних кругова, научника, јавних удружења. С тим у вези, молим регионе да се активно укључе у организовање форума Агенције за стратешке иницијативе „Снажне идеје за ново време“, у оквиру којег ће сваки грађанин Русије моћи да изнесе своје предлоге, конкретне пројекте који имају за циљ развој свог града, региона и државе у целини.

Још једном понављам: садашња ситуација је, несумњиво, тест за све нас. Сигуран сам да ћемо га проћи достојно и да ћемо вредним радом, заједничким радом и међусобном подршком превазићи све тешкоће и постати још јачи, као што је то увек било у историји хиљадугодишње Русије. За то, за такав посао, желим да вас подстакнем.

Пређимо на расправу о дневном реду.

Извор:
СПУТЊИК