РТ: НАТО обећава више тешког наоружања за Украјину

„Пошто не можемо да имамо директну конфронтацију између НАТО трупа и Русије, оно што треба да урадимо је да обезбедимо да Украјина може да води тај рат, да има приступ свом неопходном оружју.“

Украјина мора добити више тешког наоружања од НАТО-а, рекао је шеф војног блока уочи састанка „контакт групе“ предвођене САД-ом на којој се разговарало о логистици тог подухвата. НАТО покушава да се прилагоди захтевима Кијева који се „константно мењају“, рекао је амерички изасланик у војној алијанси.

„Украјина би требало да има више тешког наоружања, а савезници и партнери из НАТО-а су обезбедили тешко наоружање“, рекао је генерални секретар Јенс Столтенберг у Хагу, где се састао са лидерима седам земаља чланица уочи самита НАТО-а заказаним за крај јуна.

„Што се тиче наоружања, овде смо уједињени да је кључно да Русија изгуби рат“, рекао је холандски премијер Марк Руте, који је био домаћин састанка.

„Пошто не можемо да имамо директну конфронтацију између НАТО трупа и Русије, оно што треба да урадимо је да обезбедимо да Украјина може да води тај рат, да има приступ свом неопходном оружју.“

Састанку у Холандији присуствовали су и председник Румуније Клаус Јоханис, дански премијер Мете Фредериксен, белгијски премијер Александар Де Кру, пољски премијер Матеуш Моравјецки, португалски премијер Антонио Коста и летонски Крисјанис Каринс. Столтенберг је претходно посетио Шведску и Финску, које су поднеле захтев за улазак у НАТО, али највероватније неће бити званично позване на самит 29-30. јуна у Мадриду, због приговора Турске.

У међувремену, саопштено је да је стални представник САД-а при НАТО-у Џулијан Смит рекла да земље НАТО-а покушавају да се прилагоде захтевима Кијева за додатним наоружањем, које се стално мења.

Према Пентагону, почетни напори за снабдевање Украјине били су усредсређени на преносне противоклопне и противваздушне системе, али се сада пребацују на тенкове и тешку артиљерију због природе тренутних борби у Донбасу.

Михаил Подољак, саветник украјинског председника Владимира Зеленског, рекао је да Кијеву хитно треба 1.000 хаубица, 300 вишецевних ракетних система, 500 тенкова, 2.000 оклопних возила и 1.000 дронова.

Док су САД обећале само четири вишецевна ракетна система „Химарс“, шеф политике Пентагона, Колин Кал, у уторак је открио да ће они бити снабдевени тешким вођеним пројектилима, домета од 70 километара.

У међувремену, амерички министар одбране Лојд Остин допутовао је у Брисел, где ће председавати састанком Украјинске контакт групе за одбрану како би се разговарало о томе како најбоље снабдевати Кијев. Према неименованом америчком званичнику који се цитира у саопштењу за јавност Пентагона, „Украјинци сами најбоље знају са чиме имају посла, и ми активно тражимо њихове информације о условима на бојном пољу“.

„Уопштено говорећи, њихову процену сматрамо поузданом и валидном“, додао је званичник.

Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били  су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

Извор:
ВОСТОК