АКТИВНИ МОНИТОРИНГ НАТО-а ЗА «СПАС» ЦРНЕ ГОРЕ

nato crna goraПрема «Стратегији националне безбедности» коју је црногорска влада донела у јуну 2006.г. стратешки интерес Црне Горе је да та земља у најкраћем могућем року постане чланица  алијансе НАТО, као и Европске уније. (1) Жеља црногорских власти је била и прикључивање програму «Партнерство за мир», те је и  та жеља приказана  у поменутом документу. Тако је  црногорски  пут ка «европској»  интеграцији  почео да се претвара у магистралу – ка «евроатланској» интеграцији. У земљи је почела свеопшта кампања која је требало да убеди сваког правог грађанина Црне Горе да НАТО представља не само војну алијансу  већ и савез који обезбеђује «превласт закона», који се бори «против организованог криминала, а  за економски процват». Ако су у Комуникационој стратегији евроатланске интеграције Црне Горе као циљне групе, перспективне с гледишта јачања подршке НАТО-у, представљени   необразовани, сиромашни слојеви становништва, жене и Срби, као противници Алијансе су означени «Срби који гласају за просрпске партије, који су повезани са Српском православном црквом, који осећају блискост са Србијом и Русијом». (2)

Комуникациона стратегија  евроатланске интеграције Црне Горе се спроводи преко планова рада. Тако Трећи план  предвиђа «проучавање јавног мњења, као и телевизијске емисије на државним каналима»  – ради  «јачања интензивности кампање у медијима и значајног повећања подршке»  НАТО-у. (3) У штабу те Алијансе у Бриселу упорно се подвлачи да кампања мора да буде регуларна али тако, да се « на све могуће начине указује на улогу, политички значај и важност НАТО-а у безбедносној сфери.» Како би се кампања претворила у сталну, формирана је «Алфа-мрежа» – група невладиних организација које јавне дискусије  о учлањењу Црне Горе  усмеравају ка  НАТО-у. У оквиру «Алфа-центра» у Никшићу и «Нансен дијалог центру» одржан  је форум  у чијем раду су први пут учествовали млади  и из партија на власти, и из опозиционих партија.  Закључено је да не само црногорска јавност, већ ни партијске структуре немају довољно информација о организацији и раду Алијансе. Зато су «Евроатлантски клуб Црна Гора» и словачка организација «АТА» која ради под покровитељством Министарства за спољне послове Словачке, почели   вишемесечни пројект за информисање становника Црне Горе о процесу интеграције. Вођа пројекта је Франтишек Липка, бивши председник комисије на референдуму о државном статусу Црне Горе 2006.г. (4)

У оквиру «Алфа-мреже» се организују међународне конференције, дебате, форуми, округли столови и друге различите акције. Њихов заједнички циљ је да се уједине око пароле  о ступању Црне Горе у НАТО са преко 50% њених становника. Пре него што је та работа почела, посебно после свргавања С.Милошевића, већ је постојало велико искуство у раду прозападних НВО у Србији, које су се у њој бавиле  «јачањем  демократије» и  «европским и атлантским вредностима». У Србији, када се ради о формираној мрежи НВО  којом се руководи из Вашингтона, Берлина, Брисела и других западних центара моћи, одавно нема никакве тајне у вези са тим колико новца и који су  лидери и невладине организације тај новац добиле, како су обучавани и како су извели своју револуцију без крви.

Као пример за рад мрежа НАТО-а на мобилизацији «кадрова» могу да послуже Центар за демократску транзицију из Подгорице, који постоји од 2000.године  и   Алфа-центар у Никшићу, на северу Црне Горе.

ЦДТ је за своју мисију прогласио  «јачање дијалога у друштву, образовање политичких активиста, контрола институција и политичких процеса, развој демократије као карактеристичне црте одговорне и поштене власти, динамичан развој грађанског друштва, активирање и информисање  становништва». (5) ЦДТ је широка мрежа организација која је обухватила све делове Црне Горе и која делује преко својих 5.000 активиста. Многобројне мере ЦДТ спроводи заједно са партнерима. У њене партнере спадају и: албанско Друштво за демократску културу, албански Центар  за људска права, Албански покрет, Центар за праћење избора (Азербајџан), организација «Виасна» (Белорусија), Центар грађанске иницијативе и Центар за развој грађанског друштва (Босна и Херцеговина), Међународно друштво за праведне изборе и демократију, као и многобројне НВО из Холандије, Хрватске, Ирака, Јерменије, Казахстана, Киргистана, Косова, Македоније, Молдавије, Пољске, Румуније, Национални демократски институт (САД), организација «Глас» (Русија), невладине организације из Србије, Словачке, Украјине. Међу спонзорима ЦДТ су USAID, NDI, NED, Балкански фонд за демократију, Амбасада САД у Подгорици, Фонд Института отвореног друштва – представништво у Црној Гори,  Freedom House,  канадска Агенција за међународни развој, Фонд Партнерство за транспарентност, Иницијатива за реформу локалне самоуправе и јавних служби Института отвореног друштва (Будимпешта). Из Европске уније спонзори су Европска комисија, Мисија ОЕБС-а у Црној Гори, министарства спољних послова Холандије  и Пољске, Програм за помоћ другим земљама из Пољске, Помоћ за развој Словачке, Амбасада Краљевине Холандије, организација «Јавна дипломатија НАТО-а», Међународна организација за миграцију, као и транснационалне корпорације које раде на територији Црне Горе, међу којима су «Кока-кола», «Т-мобил», «Ерсте-банк» и многе друге. Како видимо, списак бораца за демократију је врло дугачак. А читава борба се своди на то, да се Црна Гора утера у ЕУ и НАТО.

Што се тиче «Алфа-центра», јавно га обично представља  његов извршни директор Александар Дедовић (он је истовремено сарадник ЦДТ). Био је у армији, учествовао у локалним ратовима, али је после тога за себе «открио друге склоности и отишао да ради у Амерички комитет за избеглице и  три године на простору Балкана деловао под том Легендом». Затим је отпутовао у Ирак где је постао амерички агент – врбовао је кадрове за «обезбеђење објеката и људи». 2005, у мају, Дедовић је службеник у Секретаријату за расељена лица у влади Црне Горе. У новембру 2006. он је поново «открио»  за себе нову област   рада  – «учвршћивање чланства Црне Горе у НАТО-у». Такође, преко његове НВО се финансира «сектор јавне дипломатије НАТО-а» у Црној Гори. (6)

То, што је  Дедовићев «Алфа-центар» смештен у Никшићу, на северу Црне Горе, није случајно. На «путној  карти»  НАТО-а, та област је означена као средиште просрпских (проруских) снага. Вероватно су се баш зато јавна појављивања пропагатора НАТО-а у Херцегновом и Никшићу завршила потпуним фијаском: уместо очекиваног аплаудирања  дочекали су их звиждуци и полупразне сале. «Ми, – каже Дедовић, – морамо да водимо рачуна о начину размишљања црногорских грађана, који прате већину, а већина у Црној Гори НЕ подржава чланство земље у НАТО.-у»… Обичан Црногорац има исто мишљење  као већина људи из његове околине». Дедовићеве речи потврђују и резултати многобројних истраживања: циљ НАТО-а – да се међу Црногорцима обезбеди преко 50% оних који би гласали за  Алијансу  – до сада није постигнут. Међутим, то не значи да се Запад одрекао овог пројекта. Управо супротно. «Важно је да црногорски грађанин схвати предности и обавезе које собом носи чланство у НАТО-у. САД виде Црну Гору и њене становнике као своје партнере и пријатеље, а америчка влада ће и убудуће подржавати тежње Црне Горе за чланство у НАТО-у» – изјављује С.Браун, амбасадор САД  у  тој земљи  (7).

Процењујући новац који Запад улаже у «проширење демократије у Црној Гори» не може се, а да се не постави питање: ако се стварно ради о повећању стандарда грађана и изградњи демократског друштва, зар није било логичније да се новац шаље директно грађанима Црне Горе, уместо што се упућује  невладиним организацијама?  (8)  «Путна карта» која би водила тим правцем би и боље, и једноставније обезбедила «повећање стандарда». Међутим,   неолиберални лешинари о томе баш и не брину.

Да ли ће у овом  «рату» победити НАТО – показаће време. Сада се дух Црне  Горе буди, а он је, као и до сада, окренут Русији. То је оно, што се ни за каве паре не купује, зато што дух нације нема цене, јер је то  саставни део генетског кода непобеђеног народа. То је оно, што материјалистички организовани Запад никада неће разумети (9),  јер  да разуме тако нешто он  – није у стању.

_______________________________________________________________________

Владислав САВВИН / Фонд Стратешке Културе

[1] Strategija nacionalne bezbjednosti Crne Gore, Vlada Crne Gore,Podgorica, jun 2006.http://www.gom.cg.yu/files/1170082263.doc(1. 6. 2007)
[2] Nensen Dialogue Centre-Montenegro «NATO» Watch dog, V kvartalni izveštaj, 15 mart 2009, strana 4
[3] Исто
[4] Исто, страна 5
[5] исто
[6] Stvaranje uslova za informativnu,demokratsku, javnu raspravu opridruživanju Crne Gore NATOsavezu, Nansen dijalog centar – Crna Gora, april 2007.
[7] http://www.cdtmn.org/index.php?option=com_content&view=article&id=68&Itemid=217&lang=sr
[8] monitor.co.me
[9] http://www.pobjeda.me/2013/04/29/sue-k-brown-clanstvo-u-nato-ce-osigurati-ekonomsku-korist-crnoj-gori/