Девети Молитвени црквено-народни сабор у Лозници код Чачка

Дана 29. маја 2022. године, у манастиру Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, милошћу Божијом одржан је девети Молитвени црквено-народни сабор. Овогодишњи сабор је био посвећен Православљу и државности.

Саборовање је започело Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Епископу Ксенофонту су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај, Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум и 45 свештенослужитеља епархије. Сабору је присуствовало бројно монаштво епархије и око 2000 светосаваца из свих српских земаља и расејања. Многи од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

Након Свете Литургије окупљеном народу архипастирском беседом обратио се Владика Наум. У својој беседи владика је нагласио:

„Овим светим сабором светосавска Србија срцем и устима исповеда да верује у једну свету саборну и апостолску Цркву и да осим Православне Цркве нема других Цркава, да изван Православне Цркве нема хришћанства, нема Христа, нема истине, нема светлости, а то значи да су паписти, да су протестанти, да су екуменисти јеретици. Овим светим сабором Светосавска Црква подиже свој глас против издаје Косова и Метохије…
Владика Артемије нас је учио како треба Богу да служимо. Видели смо да је у његовом животу све свето и честито било и миломе Богу приступачно, све светоотачки светло и свето. Његов пут, а то је пут Христов да следимо, ономе што нас је он научио то да држимо, а учио нас је љубави и заједништву, доброчинству. Као што каже апостол: „А доброчинство и заједништво не заборављајте јер се таквим жртвама угађа Богу“.
Нека би Господ дао молитвама ових многооких херувима које споменусмо и свих светих из рода нашег да ми заиста будемо деца светлости, да веру своју бранимо, да имамо веру која кроз љубав дела, да и ми светлимо животом својим, да се на нама испуне оне Јеванђелске речи: „Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашег који је на небесима“.
Нека Господ благослови да се овако до краја света и века на овом сабору сабирамо, да се исповедањем Праве Вере на сабору освећујемо, да избегнемо осуду због ћутања када је вера угрожена. Свети оци кажу: „Боље да даш да ти се језик одсече него да ћутиш кад је вера угрожена“. Још кажу: „Нема веће врлине него борити се за Праву Веру, за чистоту вере када је она угрожена“. Нека би Господ дао да ми заиста будемо ревнитељи Православља, али по разуму, да будемо деца светлости. Амин. Боже дај.“

После Свете Литургије организовано је послужење за све присутне а затим је уследила традиционална Духовна академија. Академију је отворио Епископ Ксенофонт. На академији је говорио протосинђел Јов (Кадило) сабрат манастира Свих српских светитеља у Гринбаху (на тему: „Монархија код православних Словена“). Рад проф. др. Марка Пејковића на тему „Јединствена сагласност Цркве и државе“прочитао је Славко Весић. Програм Академије су својим наступима украсили хор “Преподобни Јустин Ћелијски“ из Барајева, и гуслар Радован Шојић из Врбаса. Програм Академије су водили  Бобан Ковачевић и Ивана Чукановић.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ