Митрополит Онуфрије о мучној ситуацији у којој се налази УПЦ

Читаоцима Ин4с-а доносимо интегралну верзију обраћања Митрополита Онуфрија, изговорену у Кијеву 27. маја 2022. године, приликом сусрета епископа, свештенства, монаштва и мирјана Украјинске православне цркве. Сву тежину ситуације у овој земљи и хаос у којем се нашла канонска православна црква, а посебно гледано из угла наше страдалне Српске Православне Цркве и њених епархија на простору Црне Горе, можемо увидјети у покушају кијевског режима да кроз закон „О забрани Московске патријаршије на територији Украјине“, практично укине и забрани деловање Украјинске православне цркве

Ваше Високопреосвештенства и Преосвештенства!

Свечасни оци, игумани манастира и мајке игуманије! Драги очеви, браћо и сестре!

27. маја 1992. године, пре тачно 30 година, догодио се историјски догађај за Украјинску православну цркву. У граду Харкову је сазван Архијерејски сабор Украјинске православне цркве који је ушао у историју као Харковски архијерејски сабор. Донесене одлуке одредиле су даљи историјски пут наше Цркве. Протеклих 30 година црквеног живота показало је исправност и целисходност ових уредби. У тим тешким годинама за Украјину, Сабор је могао не само да сачува јединство наше Цркве, већ и да је заштити од сила које су покушале да искористе институцију Цркве у своје сврхе.

Украјина данас пролази кроз најтежа времена. Више од три месеца траје рат који је Руска Федерација започела против Украјине. Војне операције су већ однеле хиљаде живота наших сународника, куће су уништене, породице губе своје најмилије, страдају невини људи. Немогуће је описати све последице рата који је у току, као што је немогуће пронаћи речи којима би се пренео сав бол милиона Украјинаца. Не изгубити људскост и образ Божији када је зло испунило срца, не поколебати се у вери у Бога – то су најтежи задаци који стоје пред сваким од нас.

Украјинска православна црква је од првог дана војне инвазије руских трупа на територију наше суверене и независне државе осудила ову војну агресију и позвала на прекид крвопролића. Глас наше Цркве, нажалост, остао је неуслишен. Од 53 епархије наше Цркве 14 је посебно погођено ратним дејствима, порушено је више од 80 цркава, побијени су свештенослужитељи, монаси и верници наше Цркве. Поред појачане молитве за мир у Украјини, од првих дана рата у црквама и светим манастирима су опремљена склоништа која штите од гранатирања и бомбардовања. Црква се придружила не само одбрани Отаџбине, већ и свестраној помоћи украјинском војном особљу, болницама, цивилима, избеглицама и свима потребитима.

Током три месеца рата, епархије наше Цркве непрестано пружају помоћ грађанима Украјине. Конкретно, више од 13 хиљада избеглица било је смештено у црквама и манастирима. Православни добровољци свакодневно хране скоро 6.000 људи, а хуманитарну помоћ добија више од 2.000 људи. Настрадалима је подељено око 1,5 хиљада тона хуманитарне помоћи.

Залагањем свештенства и верника из свих епархија, 126 тона хуманитарне помоћи уручено је сиротиштима, болницама, одељењима социјалне заштите, хуманитарним центрима, избегличким центрима. Поред тога, свештенство, ученици богословских школа и мирјани редовно дају крв рањенима и повређенима.

Оружане снаге Украјине добиле су војничку опрему у вредности од милион и по гривни. Купљено 20 возила. Војска и њихове породице примиле су 190 тона хуманитарне помоћи. Разноврсну помоћ добијају јединице Територијалне одбране. Осим тога, преко наше Цркве помоћ шаљу и украјинске парохије у иностранству и Помесне Православне Цркве, које су послале десетине тона помоћи епархијама УПЦ. А ово, свакако, није сва помоћ коју Украјинска православна црква већ три месеца свакодневно пружа нашим браниоцима и цивилним жртвама.

Међутим, и поред тако снажног и стварног учешћа Цркве у превазилажењу рата, у друштву се вештачки појачало верско непријатељство према Украјинској православној цркви. Представници других конфесија, поједини народни посланици и државни службеници, злоупотребљавајући власт и службени положај, износе незаконите и неосноване оптужбе на рачун наше Цркве. Сви знају да ове оптужбе нису тачне. Међутим, такве пристрасне изјаве, изграђене више на емоцијама него на аргументима, служе као основа за политичке слогане у вези са забраном деловања Украјинске православне цркве.

Дана 22. марта ове године, Врховна рада Украјине регистровала је предлог закона број 7204 „О забрани Московске патријаршије на територији Украјине“, којим се предлаже забрана деловања Украјинске православне цркве у Украјини. Према документу, након његовог усвајања, сва црквена имовина Украјинске православне цркве се пописује и национализује у року од 48 сати у складу са процедуром коју је утврдио Кабинет министара Украјине. Свето-Успенска Кијево-Печерска лавра, Свето-Успенска Почајевска лавра, Свето-Успенска Свјатогорска лавра и други споменици архитектуре од националног значаја, у власништву или коришћењу наше Цркве, постају власништво државе, а уговори о коришћењу се поништавају.

Поред тога, локалне самоуправе и њихови званичници донели су више од 20 незаконитих одлука о забрани или ограничењу делатности локалних верских заједница Украјинске православне цркве. Забележено је више од 40 напада и заплена наших цркава и више од 15 случајева обрачуна и печаћења цркава. Педесет наших верских заједница је насилно принуђено да пређе у такозвану православну цркву Украјине.

Хиљаде парохија и других верских организација Украјинске православне цркве основане су и делују у складу са законодавством Украјине. Приликом бројних провера и претреса наших храмова од стране органа реда, према изјавама тзв. активиста, нису пронађени знаци антидржавног деловања. Међутим, то не спречава људе који су далеко од Цркве да наставе да воде отворену антицрквену кампању. Током крвопролића због оружаног обрачуна на фронту, на територији месних заједница, у позадини, због измишљених чињеница, Украјинци се деле на пријатеље и непријатеље. Органи локалне самоуправе намерно крше уставни принцип одвојености државе од Цркве и једнакости свих пред законом, у време када слобода вероисповести не дозвољава држави да даје погодности једној верској организацији и да ограничава вршење права другог. Верске заједнице Украјинске православне цркве су под сталним притиском државних власти и нападача. Не улазећи у правне суптилности незаконитости оваквих одлука, напомињем да је најболније то што злочине над Украјинцима који припадају Украјинској православној цркви чине Украјинци.

У вези са незаконитим мешањем у делатност наше Цркве и чињењем радњи које имају за циљ изазивање верског непријатељства и мржње, вређање осећања грађана у вези са њиховим верским уверењима, релевантна писма су већ упућена Генералном тужиоцу Украјине и комесару Врховне раде Украјине за људска права. У многим епархијама покренути су кривични и управни поступци против лица која су починила прекршаје. Наставићемо да штитимо своја права правним средствима.

Историјски пут Цркве је крсни пут Христа Спаситеља. И у прошлим временима од свештенослужитеља и верника су се вештачки правили непријатељи државе, а Цркви су се приписивале разне делатности које јој нису биле својствене. Међутим, људи који су се борили против Цркве одавно су отишли у заборав, а Црква Христова је издржала и наставља да врши своју спасоносну мисију, јер Црква јесте Тело Христово. Верујемо да ће и у савременим условима Украјинска православна црква, као и цела наша украјинска држава, издржати и победити.

Проблеми из претходних година, као и нови изазови који су се сада појавили због војних дејстава на тлу Украјине, подстакли су нас да се окупимо у овом светом манастиру да о њима разговарамо и изнесемо свој став и предлоге.

Желим свима нама плодан рад на славу Божију у духу љубави, братског поверења и међусобног поштовања.

27. мај 2022, Кијев

Извор:
ИН4С