Тако се прави хорда! Нова Западна дефиниција предаје: „Евакуација на непријатељску територију“!
У пропагандом говору уобичајене су лажи и обмане, али је новом дефиницијом предаје, односно, „евакуације на непријатељску територију“ украјинских војника, Запад показао потпуну равнодушност према истини и жељу да друштво сведе на ниво хорде.
И највећим љубитељима Запада и (вербалним) „борцима за праведну украјинску ствар“ било је више него непријатно кад су прочитали вест да су се украјински бојовници из Азовставља „евакуисали на непријатељску територију“. Што би клинци рекли – трансфер блама.
Уз орвеловски превод на новоговор речи предаја, симпатична је била и изјава стварног лидера ЕУ, човека који постројава све од бриселске администрације до шефова држава и влада чланица – украјинског председника Зеленског, који је изјавио да му требају живи и здрави хероји отпора, не би ли у перспективи наставили „борбу за ослобођење“.
Наслушали смо се новоговора са Запада у последњих неколико деценија, поменимо само „колатералну штету“ (у преводу цивилне жртве) али је „евакуација на непријатељску територију“ врхунац којим је цинизам постао спрдња. Отуд и коментари по мрежама да се украјинско-западном пропагандом баве аутори „Монтија Пајтона“ или „Топ листе надреалиста“.
Западна пропаганда – орвеловски новоговор са елементима Монтија Пајтона
У пропагандном говору уобичајени су еуфемизми, лажи и обмане и то користе сви, међутим, западна пропаганда је од деведесетих година кренула са толиким интензивирањем и заиста је почела да личи на орвеловски новоговор, каже за Спутњик писац и теоретичар културе Владимир Коларић.
„У овом рату је процес пропагандне симулације реалности превазишао досадашње оквире. Међу коришћеним еуфемизмима врхунац је ‘евакуације на непријатељску територију’ ког су неки добро назвали монтипајтоновским, јер, заиста, престајете да разликујете пародију од реалности. Имамо проблем са елементарним именовањем појава, што није први пут, али овде је важно што је то последице целокупне поставке проблема“.
Равнодушност према истини – „украјински хероји“ по холивудским квотама
Реч је о потпуној равнодушности према истини, чињеницама и елементарној логици које западна пропаганда пренебегава од почетка сукоба, а то значи да је буквално конструисала једну реалност чак и пре него што је сукоб почео, сматра Коларић.
Западна пропаганда конструише своју „реалност“ по принципима популарне културе, до те мере да такозване хероје украјинског отпора представља по оним кодовима и обрасцима према којима се праве холивудски филмови, тако да међу „херојима“ имамо квоте жена, мањинских заједница, нарочито ЛГБТ заједнице, истиче наш саговорник.
„Ствара се потпуна симулација, а посебна настраност је у томе што је западна страна од почетка сукоба у Украјини потпуно равнодушна према било каквој уверљивости и истинитости материјала, па чак и визуелног. Толико је форсирала лажне податке, лажне слике повређених људи, срушених објеката, а свакако су могли да дођу до правих, што показује да су били од почетка равнодушни према истини. Толико се изругује истини и потпуно десензибилише публику да уопште покушава да разликује шта је истина, а шта не“.
Без грешке: Украјинско возило са словом „Z“
Вест о „евакуацији“ из Азовстаља, коју су и неки наши медији преузели некритички, прати фотографија са потписом да украјинска војска спроводи евакуацију на којој се јасно види да је на челу поворке аутобуса борно возило на коме је слово „Z“.
„А то није грешка него потпуна равнодушност према истини, којом се новоговор доводи до врхунца, уз коришћење елемената популарне културе, односно индустрије забаве. Према томе се креира слика коју треба да презентујете западној публици, а не према, макар и манипулисаном, истраживању чињеница“, наглашава Коларић.
Укидање истине: Сатанизација, демонизација и прича о лудилу
Према његовим речима, однос према истини је у темељу западне цивилизације, од античке Грчке, преко Христа, па и просветитељства и модерне културе која почива на различитом схватању истине, а сада изгледа као да се брише цело наслеђе па се све тумачи ван контекста.
Наш саговорник подсећа на речи великог музичара Брајена Иноа да се први пут догађа да је до те мере извештавање лишено контекста, па се западној публици чини као да је сукоб „почео пре два месеца, тек тако као да је нека Русија напала неки Бангладеш без икаквог разлога и икакве предисторије“.
„Зато имамо сатанизацију, демонизацију, варваризацију и причу о лудилу, управо да би се објаснио недостатак потребе за тумачење контекста, јер лудак може да делује ван контекста. Укида се контекст, јер контекст је за Запад и њиховог украјинског савезника веома проблематичан“.
Западњаци – мета русофобије
Коларић сматра да је важна употребна вредност такве пропаганде за саме западњаке, јер ако „над умом грађана западних држава спроводите такву операцију десензибилизације за истину, инфантилизације масовних размера, то значи да су мета они, а не Руси, Украјинци или неко трећи“.
Мета русофобије је и западно становништво где се кроз фиксацију на Русе, у суштини, део западних елита разрачунава са одређеним елементима западних друштава, култура, пракси, идеја и вредности.
„Наравно да сваки одмак и јасно сагледавање ствари говори да се ради о баналној лажи али мали број људи има капацитет, вољу и време да се уопште бави трагањем за истином зато што им је сугерисано, чак и на нивоу претње, да то није пожељно“.
„Масовни злочин“: Трећи ниво система тлачења
Неуверљивост пропаганде је особеност овог периода и практично имамо врло свестан покушај да се људи натерају да очигледну лаж прихвате као истину, а то је, практично, трећи ниво у системима тлачења.
„Ако ауторитарни режими траже послушност, тоталитарни контролишу сваки сегмент људског живота укључујући и мисли, сад имамо трећи ниво где не само мораш да служиш поретку него и да очигледну лаж прихваташ као истину, чиме се уопште укида категорија истине као такве“.
А све то открива шта су истинске намере Запада према Русији, а великим делом и према остатку света, као и према сопственом становништву. Реч је о масовном злочину укидања било каквог права на мишљење и истину и покушају потпуне конструкције реалности која нема никакве везе са истином,сматра наш саговорник.
Претварање западног друштва у племена и хорде
Са друге стране, и на Западу постоје људи који неке ствари виде и чули су за здрав разум и зато Коларић сматра да човек има капацитет да пружи отпор према ономе што макар и несвесно види да угрожава његову личну аутономију и слободу.
„У крајњој линији, човек као иделошко биће не жели да га неко преводи у биомасу где ће изгубити било какву индивидуалност. Кад се удара на то, биће неки одговор али то је на дугом штапу. С тим ће грађани западних земаља морати да се изборе јер то је њихов проблем. Нажалост и наш. У овом тренутку код нас је много већа слобода у јавном говору него у било којој западној земљи, најслободнија смо земља с ове стране ‘гвоздене завесе’, али дубоко смо у непријатељској позадини, а непријатељ не трпи оне који су му залеђини и покушава да их не интегрише у сопствени систем“.
На делу је апсолутна метастаза Гебелсове изјаве „хиљаду пута поновљена лаж постаје истина“, имамо хиперболизацију која личи на Монти Пајтона, јер је до те мере хипертрофирана да прелази у пародију и губи озбиљност и ту се укида сама категорија озбиљности, односно критеријум по коме тумачите да ли је нешто озбиљно или не.
„Бришу се сви критеријуми, међутим, друштво дугорочно не може да живи на тај начин. Ако и даље буду покушавали да своје друштво граде на овом степену симулације и обмане то не може дуго трајати, јер ће друштво падати на преддруштвени степен организације живота – хорде и племена. И то је нека граница где ће се појавити отпор“, закључио је Коларић.
Извор:
ИСКРА
ИСКРА
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
