„ГОВОРЕЋИ ДА СУ МУДРИ, ПОЛУДЕШЕ“ (Рим. 1, 22).

Када је Господ у Гадари исцелио бесомучника, легион је побегао у суноврат, а он (бесомучник) одахнуо. Јер Богу је све могуће (види: Мк. 5, 1-20). И као што је у оно време Господ чинио чуда, по молитвама Својих верних угодника и данас их чини…

Са друге стране, пак, видимо да је епископ бачки Иринеј Буловић изгрдио представнике косовског народа који су дошли на разговор са Патријархом српским. Није јасно откуд њему право да буде мирођија у свакој чорби. И бесловесна бића не долазе тамо где нису вабљена, а словесна знају где ће отићи они који се самозвано гурају у зачеља: „А гостима каза причу, кад опази како изабираху зачеља, и рече им: Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе; И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место. Него кад те ко позове, дошавши сједи на последње место, да ти рече кад дође онај који те позва: пријатељу! помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом. Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се“ (Лк. 7-11).

Иринеју Буливићу би боље било да се не узвисује него да чита Јеванђеље и живи по њему, уместо што се удвара и љуби скуте архијеретику папи за кога каза:

1. „…Надамо се и молимо се Духу Светом да ће поново кад-тад доћи време постојања јединствене хришћанске васељене, када ће, ако се то у историји оствари, као што се надамо и молимо, поново, по древном канонском поретку епископ града Рима, бити први епископ хришћанске васељене“.

2. „Говорити, дакле, о том првенству, имам утисак, и дозволите да га поделим са Вама, да је данашњи папа римски, Његова Светост Јован Павле Други и лично доживео и пред читавим светом сведочио своје служење и своје првенство, пре свега управо као службу и служење у име љубави Христове“.

3. „…Личност Јована Павла Другог заиста извршава функцију и друге своје почасне титуле, титуле понтифекса, мостоградитеља, служећи свима, пре свега, својој Цркви и њеном јединству, а затим служећи колико је најбоље и највише могуће јединству свих. Он тиме заиста гради мостове и остварује себе као ау-тентичног мостоградитеља духовности, понтифекса“.

4. „…Тај човек који је својим животом, својом личношћу у себи спајао јединство љубави, хришћански Исток и Запад, значи васељену, као да је, такође, био и узор и претходник данашњем папи римском Јовану Павлу Другом који и својим животом и служењем потека-вши из Источне Европе, из нашег словенског света, и провевши свој живот у Пољској цркви до 1978. године, до избора на катедру Петрову у Риму, у близини и у контакту са Православном црквом и служећи касније и до данас, носећи крст, како је овде лепо речено пре ме-не, тога служења, такођер, на тај начин сједињује Исток и Запад у жељи да гради и гради мостове међу њима.“

5. „…Ми смо били, морам то да нагласим, импре-сионирани током тих разговора добром обавештеношћу и жељом Његове Светости (папе) да прати до у појединости живот и проблеме наше цркве и других православних цркава. Из питања која је постављао то се могло видети и осетити. Наравно, наши одговори су били аналогни и ми смо са узбуђењем у души, констатовали управо то, да у нама не види неке странце, неке мање вредне хришћане“.

6. „То је показао поклоновиши нам и епископски крст који даје римокатоличким бискупима и један од његових блиских сарадника нам је касније рекао, једноставно, братски, с љубављу: ‘Немојте мислити, да је то само куртоазија. Да је куртоазија, добили сте нешто друго, можда, на поклон књигу или нешто пригодно. Али, пошто сте добили крст и прстен то вам је порука да у Вама види законите епископе цркве Христове као што види у својим бискупима‘. Нас је тај чин још више гануо.“

7. „Та огромна снага воље и спремност на потпуно самопожртвовање је нешто што сведочи о веома интензивном унутрашњем духовном и молитвеном жи-воту и пројављује духовну снагу каква се данас, а мо-жда и другим временима, али данас посебно, веома ретко среће. Зато и на оне који не деле све садржаје у вери са браћом и сестрама римокатолицима, хришћане па и нехришћане његова личност (папина) делује са изузетном снагом… Не знам колико сам у стању да то искажем.“

8. „…Главно је да се нађе времена и могућности за братски разговор са двојицом блиских сарадника Његове Светости Јована Павла Другог. Ја сам ето и на тај начин, недавно био његов гост и могу и то да кажем у толиком мноштву послова и брига, ношења крста животног и пастирског, ипак, је као што су ми рекли, налазио времена да упита: ‘Где су они весцови Серби – српски епископи који су били код њега’… То је такође било дирљиво и за владику Амфилохија и за мене“.

9. „…Тако, дакле желим, да молитвама од Господа који је глава своје Цркве да му подари боље здравље, да му да снагу и довољно дуговечности да изврши своју мисију и службу на начин како најбоље сам жели кад је насамо у молитви са Господом.“ (Данас 7.10.2003.)

Ми, верни народ земље Србије, нећемо дозволити да нам соли памет онај који је примио крст и прстен од папе.

Одлучни смо да обелоданимо да су наше доско-рашње сумње прерасле у најдубље уверење: Иринеј Буловић је издао Веру Православну и народ Божији. И зато желимо да му поручимо: наше молитве очигледно не успевају да Вас одврате од погибељног пута којим сте кренули папи у загрљај. Али ми тим путем нећемо ићи!

Надамо се да ће сахрана Патријарха Павла подсетити Иринеја Буловића да српски народ зна да разлучи кукољ од пшенице. Тај народ сигурно неће поћи у амбис у који би хтео да нас поведе као умишљени вођа Иринеј Буловић.

Ако се Иринеј Буловић не покаје и не врати на пут наших богоносних Светих Отаца, ми ћемо тражити од СА Сабора да му скине митру епископа Светосавске Цркве, јер је она неспојива и непомирљива са папским крстом и папским прстеном.

Одломак из истоименог текста из књиге „Сине миј не пристај“, Грешни Милоје, друго издање, 2011. стр. 289-293.

Данас, 2.6.2013. у дневном листу „Новости“ на насловној страни стоји фотографија г. Иринеја  и (невероватно али истинито!) ове речи: „ИРИНЕЈ, ВЛАДИКА БАЧКИ, О СИТУАЦИЈИ НА КОСОВУ  – БРИГА ЗА СРБЕ СВЕТА ДУЖНОСТ“

Ако бисмо иза ових лицемерних речи видели смисао оне би гласиле: СВЕТА ДУЖНОСТ ЈЕ СРБЕ ПОДВЕСТИ СВЕТОМ ОЦУ – ПАПИ.

Изгледа да долази час, и већ је настао, кад Иринеј Буловић неће више моћи да се руга Србима и да потцењује њихов здрав разум.