Јелена Тасић: И српске и македонске владике крију услове помирења

Под насловом „радосна вест“ Информативна служба СПЦ најавила је данас да ће у четвртак у Храму Светог Све на Врачару патријарх српски Порфирије (Перић) и архиепископ охридски и македонски Стефан (Вељановски), уз саслужење свих архијереја СПЦ и МПЦ – Охридске архиепископије, служити свету архијерејску литургију, „чиме ће се васпоставити литургијско и канонско општење две сестринске Цркве у складу са одлуком Светог архијерејског Сабора СПЦ“.

Сабор СПЦ дан раније донео је одлуку о обнови канонског и литургијског јединства са МПЦ на основу „акта о њеном враћању у статус аутономије из 1959.“, којом је окончан раскол после одлуке Скопља да 1967. једнострано прогласи аутокефалност без сагласности „мајке-Цркве“. Зато је у српским црквеним круговима радосна најава литургије помирења „две сестринске цркве“ и титулар поглавара МПЦ дочекан са чуђењем јер МПЦ званично још није добила аутокефалност од СПЦ. У врху СПЦ Данасу је незванично потврђено да је дефинитивно реч о аутономном статусу МПЦ.

– Канонско јединство значи да сада можемо заједно да служимо и да је наша Црква једнака са другима. То је оно што нам је битно и то је цела прича. Без тога се не може даље. Сада ћутимо и чекамо наредне потезе. Коментари о некаквом повратку аутономији, односно аутокефалији, само су празне приче. Не можемо се вратити у Југославију – изјавио је данас за македонске медије митрополит преспанско-пелагонијски Петар (Карев) из МПЦ, поводом одлуке Сабора СПЦ.

Он је одбио да коментарише питање аутентичности акта МПЦ у коме она добровољно пристаје да се врати аутономију у СПЦ, а на који се Сабор СПЦ позива у одлуци о помирењу. Митрополит Петар тврди да је „то већ решено“. Истовремено, он је за Дојче веле изјавио да је одлука СПЦ о МПЦ „корак напред у односима две цркве“.

Са изузетком његове изјаве, МПЦ значајно није реаговала на одлуке Сабора СПЦ о канонском и литургијском јединству без условљавања њеног имена и статуса црквене дијаспоре као у Цариграду, иако је 10. маја на ванредној синодској седници одмах поздравила одлуку Цариградске патријаршије о евхаристијском јединству, у чему јој се придружила и државна власт.

Готово сви македонски митрополити, како је Данасу речено у њиховим епархијама, од данас су напрасно на путу.

Данас се званично обратио и Цариградској патријаршији од које није добио одговоре на питања какав је њен став о одлуци Сабора СПЦ да обнови литургијско и канонско јединство са МПЦ, да ли потез СПЦ има било какве везе са ранијом одлуком Цариграда о успостављању евхаристијског јединства са Црквом у Северној Македонији под именом Охридска архиепископија или да ли те две одлуке искључују једна другу? На Фанару нису одговорили ни да ли је Цариградска патријаршија у контакту са СПЦ у вези македонског питања и да ли се 12. јуна планира заједничка литургија цариградског патријарха и поглавара МПЦ, како најављују у Скопљу.

После 55 година македонског раскола Синод Цариградске патријаршије и Сабор СПЦ 9. и 16. маја донели су наизглед одвојене и неусаглашене одлуке о статусу канонски непризнате Македонске православне цркве, али је и даље нејасно да ли је овај двоструки македонски заокрет синхронизован или додатно компликује ситуацију не само на релацији Цариград, Београд, Скопље, већ и на свеправославном плану. Одлуке СПЦ за сада је подржала само Руска православна црква.

Без обзира на помирење тешко је проценити шта је стварна позиција Цркве у Северној Македонији и да ли је Сабор СПЦ својим накнадним одлукама „амортизовао“ упад Цариграда у своју канонску јурисдикцију који отвара могућност њеног евентуалног даљег политичког комадања. Одлуком о македонском случају Сабор СПЦ није поништио претходне одлуке Цариграда или је заборавио да о томе обавести јавност.

О таквим недореченостима, спорном акту МПЦ и другим нејасноћама важи „завера“ ћутања на свим заинтересованим црквеним странама, које се држе и државни званичници, иако је македонско црквено питање од избијање после Другог светског рата дубоко политичка тема.

Спекулације о аутономији и допису

Македонски медији тврде да им је и у СПЦ и у МПЦ потврђено да постоји македонски допис који се помње у саборској одлуци црквеног Београда, али се не слажу њихове верзије о садржини и датуму тог документа, који наводно није потписао само епископ МПЦ за Америку и Канаду. Ови извори преносе да у СПЦ стоје иза „дословно цитираног документа“ МПЦ, у којој незванично тврде да је реч о допису од 11. маја у коме обавештавају СПЦ о одлукама и препорукама Цариградске патријаршије о пријему Цркве у Северној Македонији у ред помесних аутокефалних цркава. У македонским црвеним круговима спекулише се и о наводном договореном десетодневном аутономном статусу МПЦ у СПЦ од које ће на крају овог мајског Сабора добити аутокефалност, о чему би наводно патријарх Порфирије требало да обавести Цариград.

Владике у среду код Вучића

Из Председништва Србије јуче је саопштено да ће председник Србије Александар Вучић у среду „угостити патријарха Порфирија и господу епископе СПЦ, који су се окупили на редовном овогодишњем архијерејском Сабору СПЦ“. Вучић ће их примити у згради Генералног секретаријата председника Републике на Андрићевом венцу.

Брнабић у Скопљу

Из Владе Србије најављено је да ће се премијерка Ана Брнабић данас у Скопљу састати са македонским колегом Димитром Ковачевским, планирано је њихово заједничко учешће на панелу „Грађење просперитетне будућности: улога регионалне сарадње“у оквиру самита „Македонија 2025“.

Извор:
НСПМ