Стевица Карапанџин: Битка за Донбаски лук

karapandzin

Заузимањем Мариупоља, уз повлачење снага са кијевског и черниговског правца, руска страна отпочела са припремама за другу етапу, постепеним преношењем тежишта дејстава на исток и југоисток

Друга етапа Специјалне војне операције (руски званични назив) Оружаних снага Руске Федерације у Украјини отпочела је 19. априла 2022. године. Као и на почетку рата, и ову етапу, између осталог, карактерише велики број лажних (fake) информација с једне стране, и одсуство поузданих информација и војних процена ситуације с друге

Након завршетка прве етапе руске операције, карактеристичне по доприносу развоју теорије ратне вештине и њених грана, односно наука одбране стратегије, оператике и тактике, етапе у којој је руска страна била успешнија, на простору Донбаса, ових дана војничким жаргоном названим Донбаски лȳк (Донбаская дуга), отпочела је, како је већ називају, „битка битака“.

Стратегијско изненађење

Руска страна је прву етапу обележила стратегијским изненађењем и његовом експлоатацијом на оперативном и тактичком нивоу кроз непрекидну иницијативу, дубоким продорима, развлачењем и везивањем украјинских снага на фронту ширине 3.000 километара, већим бројем тактичких десанта, непрекидним високопрецизним ракетним ударима, заузимањем Мариупоља и обмањивањем са намером напада на Кијев.

Основни циљ њених дејстава било је стварање услова за битку у Донбасу. Маневар(могући симбол Z) и уклињавање (могући симбол V), били су суштина руских дејстава у првој етапи операције, као што је њихова највероватнија намера да окружење (могући симбол О) буде суштина у другој етапи.

Украјинска страна прву етапу обележила је упорном одбраном и пожртвованошћу официра и војника. Ту етапу карактеришу и одлука за одсудном одбраном Оперативне групе „Свобода“ у Донбасу, извођење информационих операција, увоз наоружања са Запада, куповина времена и настојање да се Русија увуче у трајнији сукоб.

Највероватније је руски војни врх направио грешку у процени реаговања украјинског становништва и припадника Оружаних снага Украјине, у смислу наклоности према снагама нападача. Уочава се да је због тога, као и услед пропуста у осигурању маршевских колона и њиховој логистичкој подршци, у првој фази прве етапе руска страна имала повећане губитке.

Украјинска одбрана, осим што се суочила са руским стратегијским изненађењем, имала је велике проблеме услед пропуста у припреми земље за тотални рат, погрешних процена о наводним руским намерама у заузимању три највећа града, одсуства могућности за било какву иницијативу и преусмеравање снага ка истоку земље и великих губитака несвојствених школском односу снага нападач – бранилац (3:1). Посебно се код украјинске стране (у смислу начела ратовања) уочава већи број погинулих у односу на број заробљених и укупно избачених војника из строја.

Припреме за другу етапу

Заузимањем Мариупоља, уз претходно повлачење снага са кијевског и черниговског правца, руска страна је већ у другој половини марта отпочела са припремама за другу етапу, постепеним преношењем тежишта дејстава на исток и југоисток, прегруписавањем и довођењем свежих снага са севера и истока (највероватније се ради о другом оперативном ешелону, не резервама) и прикупљањем обавештајних података и изолацијом зоне операције (бојишта).

Ово последње огледа се у непрекидним високопрецизним ракетним ударима дуж целе територије Украјине, карактеристичним за руска дејства током целог рата. У првој етапи циљ тих удара било је систематично умањивање украјинске војне моћи. У току припрема за другу етапу руска страна продужила је са ракетним ударима, овог пута по деловима украјинског војног потенцијала изван територије Донбаса, који би испољили утицај на даљи ток дешавања. То су првенствено украјинске резерве у маршевским колонама при премештању на исток, складишта муниције и горива, рафинерије, нафтни терминали, војне фабрике, логистички центри, центри за пријем и припрему страних плаћеника, комуникацијска чворишта, железница и тешко наоружање које се у Украјину увози са Запада.

Уз већ постојећих 13 бригада у саставу Оперативне групе „Свобода“ које се од 24. фебруара бране у Донбасу, украјинска страна је претходних дана убрзано пребацила на исток снаге из стратегијске резерве Генералштаба и јединице из Кијева, Одесе и Николајева. Највероватније се ради о додатним снагама за одбрану Донбаса јачине 11 бригада (седам пребачених из правца северозапада и четири са југозапада). Могуће да је мањи део ових снага одмах упућен у Донбас, а да је њихова главнина тренутно сконцентрисана на простору средњег тока Дњепра.

Информационе операције

Период припреме за другу етапу карактерисало је и извођење информационих операција, као једног од сегмената савремених ратова. Руска страна је у вези са овим питањем у досадашњем току рата била инфериорна. Са украјинске стране било је више оптужби да је починила ратне злочине у градовима Буча, Краматорск, Рубежноје, Ирпењ, а све ради куповине времена, додатне интернационализације проблема и придобијања наклоности западног јавног мњења ради подршке увозу тешког наоружања у Украјину.

За злочин у Краматорску, изнетим доказима да је ракета точка-У лансирана од украјинских снага, руска страна утицала је да се овај случај у јавности више не помиње. Појачано спиновање могао би бити и покушај скретања пажње, између осталог, и са више неуспелих покушаја евакуације командног кадра пука „Азов“ из подземних лагума челичане Азовстаља.

Нови командант

Једна од карактеристика руских припрема за другу етапу је и промена система командовања.

Наиме, због специфичности начина дејстава у првој етапи, која се огледала у снажним маневрима на изузетно широком простору (Z), брзим продорима и дубоким уклињавањима по правцима и објектима (V), уз претходно довођење снага са севера из Белорусије и са југа са Крима и уз двострани стратегијски обухват (O), примењиван је, са аспекта јединица на бојишту, децентрализовани систем командовања – снагама је преко команди војних округа командовао Генералштаб.

Услед промене начина дејстава и потребе за извођењем нападне операције на простору Донбаса, за све руске снаге формирана је заједничка привремена команда. За команданта је именован генерал армије Александар Дворњиков, официр са звањем хероја Русије, који је показао врхунску војну вештину у командовању у Сирији и кога карактеришу одлучност, упорност и склоност ка извођењу непрекидних разорних ватрених удара.

Дејства у другим зонама

Руска страна се у периоду припрема за другу етапу, између осталог, непланирано дуго бавила завршницом битке за Мариупољ, како би пре почетка нападне операције на Донбас била уништена снажна украјинска групација у овом граду (до 8.000 војника) и створени услови за копнену везу Крима и Донбаса.

Након више од месец дана блокаде Мариупоља мањи део руских снага и даље је везан за дејства у граду због преосталог упоришта од око 2.000 бранилаца у челичани Азовстаљ. После више упућених позива на предају, на које се браниоци нису обазирали, 21. априла обустављени су јуриши на челичану, која је потпуно блокирана ради ослобађања већег дела руских снага и њиховог упућивања у Донбас.

У осталим зонама извођења борбених дејстава током припрема за другу етапу, попут Харкова, Одесе, Николајева и Запорожја, није било значајнијих промена, осим што је украјинска страна безуспешно покушавала тактичким контранападима да поврати делове изгубљених територија.

Могућности зараћених страна

Од исхода битке у Донбасу зависиће даљи ток рата, време његовог завршетка и, највероватније, победник. Уколико руска страна успе да порази Оперативну групу „Свобода“ и заузме територије две отцепљене републике, створиће услове за даља дејства и наставак иницијативе. У том случају на територији Украјине не би било војних операција већег обима, већ би се највероватније створили услови за преговоре и политичка решења.

Украјинске снаге организовале су одбрану у зони изразите англомерације којом се одликује Донбас, и то ослонцем на узастопни низ насељених места. Током 8 година изградиле су снажне фортификацијске објекте, што ће руским снагама умногоме отежати и успорити нападна дејства. Уколико украјинска страна успе да снагама нападача наметне одбрану на дужи временски рок, кроз узастопни и готово непрекинути низ отпорних тачака, спречи затварање обруча и тиме сломи руску нападну моћ, може створити услове за прелазак у контраофанзиву и преношење тежишта дејстава на територију Руске Федерације, уз услов да до тада за ангажовање буду спремне украјинске јединице резервног састава.

Украјинској страни испоручен је са Запада део тешког наоружања и муниције (тенкови, оклопни транспортери, хеликоптери, хаубице 155 mm, системи ПВО С-300, дронови-камиказе switchblade итд.), али су западни аналитичари проценили да ће украјинске јединице на истоку моћи да издрже још три до четири седмице без попуне муницијом и горивом, и то је тренутно један од њених највећих проблема. Он ће се драстично усложњити уколико руска страна успе да затвори обруч око снага браниоца и тиме потпуно заустави дотур са запада.

Поред свега, има назнака да је дошло да видног слабљења морала након пада Мариупоља и предаје преко 1.000 припадника 36. бригаде морнаричке пешадије.

На основу анализе грешака прављених у првој етапи, руска страна ће ради умањења сопствених губитака, осим избегавања фронталних судара, примењивати разорнија средства, попут вишецевних лансера термобаричних ракета ТОС-1 солнцепјок, минобацача тулипан калибра 240 mm, самоходних хаубица малка калибра 203 mm, система за уклањање мина УР-77 (изгледа да је модификован у сврху уништавања утврђене живе силе), као и авио-бомби ФБ-500 и ФБ-3000 (тежина 3 Т) које се лансирају из стратегијских бомбардера Ту-22М. Такође, настојаће да значајно скрати време од откривања циљева до лансирања ракета калибар (лансирају се са бродова), искандер М(лансирају се са копна) и кинжал (лансирају се са стратегијског ловца – пресретача МиГ-31 и стратегијског бомбардера Ту-22М).

Интензивна дејства руских артиљеријских, ракетних и авијацијских јединица на подручју Донбаса указују да је ватрена припрема нападне операције још у току. У другој етапи са руске стране биће ангажовано око 150.000 припадника. Украјинска Оперативна група „Свобода“ броји око 50.000 људи, уз вероватно додатно ангажовање још 20.000–30.000 војника из западног дела Украјине. Руска страна, као и до сада, највероватније неће бити у могућности да оствари школски однос снага од најмање 3:1. Међутим, недостатак надмоћи у живој сили вероватно ће покушати да надокнади дубоким продорима на изабраним правцима, уз непрекидна и разорна ватрена дејства. Повољност по руску страну као нападача у наредном периоду свакако ће, према временској прогнози, представљати и престанак обилних киша.

Основна замисао

Поред снага Оперативне групе „Свобода“, које изводе одсудну одбрану у Донбасу, стратегијска резерва Генералштаба и снаге прегруписане са других праваца сконцентрисани су у рејонима Дњепропетровск, Павлоград, Барвенково и Запорожје.

Основна замисао за ангажовање тих снага највероватније је да се са 7 бригада (четири пребачене из рејона Кијева и Чернигова и три бригаде из рејона Харкова) изврши удар у бок северне руске групације, а са четири бригаде (две бригаде из Одесе и две из Николајева) изврши удар у бок јужне руске групације. Не би требало искључити ни могућност тактичких испада мањим снагама на територију Руске Федерације (Белгород и сл).

Процена је да ће главне руске снаге јачине око 30 до 40 батаљонских тактичких група бити ангажоване са севера (укључујући и блокаду Харкова) на правцу Изјум – Славјанск.

Циљ њиховог дејства могло би бити учешће у окружењу украјинске групације јачине пет до шест бригада из састава Оперативне групе „Свобода“, и то дејством са запада у њихову позадину, а у садејству са руским снагама које нападају са североистока (из правца Рубежноја, Севернодоњецка и Попаснаје). Поред тога, руска страна ће највероватније помоћним снагама на правцу Изјум–Барвенково покушати да створи спољни прстен ради спречавања удара украјинских јединица у бок својих главних снага, које би могле бити упућене са запада.

Према непотврђеним информацијама, руска страна има у припреми снаге другог ешелона непознате јачине, које ће се највероватније ангажовати на овом правцу.

Из правца југа руска страна је на правцу Великаја Новоселовка – Красноармејск ангажовала снаге јачине око 10 батаљонских тактичких група. Највероватније ће се овим снагама, након доношења одлуке о прекиду јуриша на челичану Азовстаљ и њеног стављања у потпуну блокаду, брзо прикључити још око 10 батаљонских тактичких група ради даљих заједничких дејстава ка северу. Такође, из правца југа упућене су помоћне снаге у циљу блокаде украјинских јединица у Гуљај Пољу, а ради спречавања њихове интервенције ка снагама које настоје да окруже украјинску групацију јачине око три до четири бригаде у рејонима Авдејевка, Курахово и Красноармејск.

Истовремено, руске јединице јачине око пет батаљонских тактичких група, које су биле у додиру са украјинским снагама (јачине око две бригаде) на правцу према Николајеву, покренуле су офанзиву ради спречавања украјинског удара у бок јужне руске групације, која ће покушати окружење. Са фронта, заједно са снагама две отцепљене републике, руске снаге јачине око 30 до 40 батаљонских тактичких група, које су на истоку до сада биле у борбеном додиру са украјинским снагама, наставиће са нападним дејствима на предњи крај одбране снага Оперативне групе „Свобода“ и вршити њихово даље потискивање.

Имајући у виду велико одстојање, од преко 100 километара, између северне и јужне групације руских снага, као и непознаницу о јачини уведених свежих снага, не може се тврдити да ће руска страна успети да затвори целокупни простор, иако јој је то највероватније циљ.

Уколико то не буде могуће, може се очекивати да ће се руска нападна стратегија састојати од комбинације непрекидних разорних ватрених удара армијском авијацијом, ракетним и артиљеријским јединицама, уз једновремене продоре по изабраним правцима ради расецања снага браниоца и стварања већег броја мањих котлова, попут оног који се већ назире у рејону Севернодоњецк–Лисичанск–Рубежноје.

Уз све то, у тој ситуацији највероватније ће приступити примени тактичких десанта ради затварања осетљивих и угрожених праваца. Уз недостатак муниције, горива, велике губитке и нагли пад морала, све то могло би довести до предаје украјинских снага. Није искључено да ће руска страна у овој етапи извршити и дуго најављивани поморски десант западно од Одесе. Уколико пак украјинска страна успе да се одупре и увуче руску страну у трајнији сукоб, могло би доћи до сламања руске нападне моћи и стварања услова за украјинску противофанзиву, уз још обилнију подршку Запада.

Аутор је пуковник Војске Србије у пензији

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ